<article><p>Kampanja 'Lepše je sa kulturom' iz sredine devedesetih godina prošlog veka, bila je poziv za veću prisutnost kulture u svakodnevnom životu građana Srbije. Iako je slogan  prepoznatljiv, današnje stanje u kulturi kao da nameće potrebu za njegovim ponovnim aktiviranjem. Više od 80 odsto republičkih ustanova kulture smešteno je u glavnom gradu, dok ostatak zemlje ostaje uskraćen za sličnu kulturnu ponudu. Kako se ova neravnoteža odražava na svakodnevni život građana i građanki širom Srbije, pokazuje istraživanje "Iskustva centralizacije kulture u Srbiji" koje nudi prvi dublji uvid u ovaj problem.</p><p>"Srbija je izrazito centralizovana država i uzroci te centralizacije su u stvari u političkoj i ekonomskoj i za kulturnu sferu. Još jedna stvar koja doprinosi toj centralizaciji su očigledno ogromni resursi koje Beograd ima….a sada je ovde nesrazmerno veliki u odnosu na državu Srbiju…..stvar koja najviše doprinosi centralizaciji to je što su u Beogradu locirane gotovo sve republičke kulturne ustanove. Znači, u Srbiji postoji 27 republičkih kulturnih ustanova, od 27, 24 su u Beogradu. Slično tome, od 17 kulturnih ustanova pokrajinskih, 14 su u Novom Sadu", ocenio je dr Predrag Cvetičanin – rukovodilac Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fs0S-3YVRn7I%3Ft%3D1745&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Ipak, u istraživanjima CESK-a ustanovljen je i drastičan pad kulturne participacije u čitavoj zemlji - to znači da ogromna većina građana nikada ne posećuje nikakve kulturne događaje u svom mestu.</p><p>"U Srbiji je to negde oko pet posto. S tim što je u Beogradu pet posto sto hiljada ljudi, a u Vranju je, na primer, dve i po hiljade. I onda postoji iluzija da u Beogradu ima više onih koji idu, a u stvari to je isti taj procenat. Kad računate da su bili samo jednom na nekom kulturnom događaju, onda je to negde oko 30 posto. Znači 70 posto gotovo da uopšte ne učestvuje u kulturnom životu na teritoriji cele Srbije", naglasio je rukovodilac Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope </p><p>Minja Bogavac dramaturškinja i direktorka nezavisne produkcije Reflektor teatar, ali i nekadašnja upravnica Šabačkog pozorišta koja je razrešena te funkcije nakon smene lokalne vlasti, kaže da kultura ima svoju funkciju onda kada rešava neka duboka moralna i etička pitanja i kada izgrađuje sistem vrednosti jednog društva.</p><p>"Mislim da moramo da razumemo, da mi živimo u izrazito vanrednim okolnostima i u društvu u kome je samo nominalno mir, a zapravo ljudi imaju mnogo svojih nemira i mnogo problema. Kada nemate srednju klasu, vi suštinski nemate ni taj dominantan kor ljudi koji bi odlazili na neka kulturna događanja. A mi ovde nemamo srednju klasu, imamo vrlo jaku polarizaciju….Kada morate da radite tri posla da biste izrdžavali porodicu, kada je sve oko vas jako neizvesno i slično, stvarno vam se ne može zameriti da možda ne odvojite još neko vreme za kulturne potrebe, a opet je onda i pitanje kako se odgovara na vaše kulturne potrebe", istakla je Minja Bogavac, dramska spisateljica.</p><p>Predrag Cvetičanin kao član radne grupe ,,Asocijacije nezavisna kulturna scena Srbije”, koja se između ostalog bavi analizom trošenja javnog budžeta za kulturu u Srbiji, naglašava da Srbija, uz  Bosnu i Hercegovinu, i po glavi stanovnika i po procentu, izdvaja najmanje novca za kulturu u regionu.</p><p>"Znači, na primer, 2023. godine Slovenija izdvaja 115 evra po glavi stanovnika za kulturu, Hrvatska 108, Crna Gora 40, a Srbija 18. Osim toga, Hrvatska je prošle godine, 2023. dala 437 miliona evra za kulturu, to je 1,3%. Srbija 120 miliona za kulturu, to je 0,67%, a Srbija ima dva puta više stanovnika nego Hrvatska. Tako da ta priča o nekom velikom budžetu i o povećavanju budžeta, to je prosto netačno. Znači, trebalo bi da se poveća budžet za kulturu. Na konkursima Ministarstva kulture, pokrajinskog sekretarijata i posebno Sekretarijata za kulturu u Beogradu, dodeljuju se gotovo neverovatna sredstva sumnjivim projektima", rekao je Cvetičanin.</p><p>Kultura bi trebalo da rešava moralna pitanja društva i doprinosi sistemu vrednosti, ali na osnovu stanja na današnjoj kulturnoj sceni, ostaje pitanje, kako osigurati da kultura u Srbiji, centralizovana ili ne, postane pre svega relevantna i funkcionalna za širu zajednicu.</p><p>Novinarke <i>Biljana Barlov i Anita Bogojević</i></p></article>

<p>Kampanja 'Lepše je sa kulturom' iz sredine devedesetih godina prošlog veka, bila je poziv za veću prisutnost kulture u svakodnevnom životu građana Srbije. Iako je slogan &nbsp;prepoznatljiv, današnje stanje u kulturi kao da nameće potrebu za njegovim ponovnim aktiviranjem. Više od 80 odsto republičkih ustanova kulture smešteno je u glavnom gradu, dok ostatak zemlje ostaje uskraćen za sličnu kulturnu ponudu. Kako se ova neravnoteža odražava na svakodnevni život građana i građanki širom Srbije, pokazuje istraživanje "Iskustva centralizacije kulture u Srbiji" koje nudi prvi dublji uvid u ovaj problem.</p>
<p>"Srbija je izrazito centralizovana država i uzroci te centralizacije su u stvari u političkoj i ekonomskoj i za kulturnu sferu. Još jedna stvar koja doprinosi toj centralizaciji su očigledno ogromni resursi koje Beograd ima….a sada je ovde nesrazmerno veliki u odnosu na državu Srbiju…..stvar koja najviše doprinosi centralizaciji to je što su u Beogradu locirane gotovo sve republičke kulturne ustanove. Znači, u Srbiji postoji 27 republičkih kulturnih ustanova, od 27, 24 su u Beogradu. Slično tome, od 17 kulturnih ustanova pokrajinskih, 14 su u Novom Sadu", ocenio je dr Predrag Cvetičanin – rukovodilac Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fs0S-3YVRn7I%3Ft%3D1745&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Ipak, u istraživanjima CESK-a ustanovljen je i drastičan pad kulturne participacije u čitavoj zemlji - to znači da ogromna većina građana nikada ne posećuje nikakve kulturne događaje u svom mestu.</p>
<p>"U Srbiji je to negde oko pet posto. S tim što je u Beogradu pet posto sto hiljada ljudi, a u Vranju je, na primer, dve i po hiljade. I onda postoji iluzija da u Beogradu ima više onih koji idu, a u stvari to je isti taj procenat. Kad računate da su bili samo jednom na nekom kulturnom događaju, onda je to negde oko 30 posto. Znači 70 posto gotovo da uopšte ne učestvuje u kulturnom životu na teritoriji cele Srbije", naglasio je rukovodilac Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope&nbsp;</p>
<p>Minja Bogavac dramaturškinja i direktorka nezavisne produkcije Reflektor teatar, ali i nekadašnja upravnica Šabačkog pozorišta koja je razrešena te funkcije nakon smene lokalne vlasti, kaže da kultura ima svoju funkciju onda kada rešava neka duboka moralna i etička pitanja i kada izgrađuje sistem vrednosti jednog društva.</p>
<p>"Mislim da moramo da razumemo, da mi živimo u izrazito vanrednim okolnostima i u društvu u kome je samo nominalno mir, a zapravo ljudi imaju mnogo svojih nemira i mnogo problema. Kada nemate srednju klasu, vi suštinski nemate ni taj dominantan kor ljudi koji bi odlazili na neka kulturna događanja. A mi ovde nemamo srednju klasu, imamo vrlo jaku polarizaciju….Kada morate da radite tri posla da biste izrdžavali porodicu, kada je sve oko vas jako neizvesno i slično, stvarno vam se ne može zameriti da možda ne odvojite još neko vreme za kulturne potrebe, a opet je onda i pitanje kako se odgovara na vaše kulturne potrebe", istakla je Minja Bogavac, dramska spisateljica.</p>
<p>Predrag Cvetičanin kao član radne grupe ,,Asocijacije nezavisna kulturna scena Srbije”, koja se između ostalog bavi analizom trošenja javnog budžeta za kulturu u Srbiji, naglašava da Srbija, uz &nbsp;Bosnu i Hercegovinu, i po glavi stanovnika i po procentu, izdvaja najmanje novca za kulturu u regionu.</p>
<p>"Znači, na primer, 2023. godine Slovenija izdvaja 115 evra po glavi stanovnika za kulturu, Hrvatska 108, Crna Gora 40, a Srbija 18. Osim toga, Hrvatska je prošle godine, 2023. dala 437 miliona evra za kulturu, to je 1,3%. Srbija 120 miliona za kulturu, to je 0,67%, a Srbija ima dva puta više stanovnika nego Hrvatska. Tako da ta priča o nekom velikom budžetu i o povećavanju budžeta, to je prosto netačno. Znači, trebalo bi da se poveća budžet za kulturu. Na konkursima Ministarstva kulture, pokrajinskog sekretarijata i posebno Sekretarijata za kulturu u Beogradu, dodeljuju se gotovo neverovatna sredstva sumnjivim projektima", rekao je Cvetičanin.</p>
<p>Kultura bi trebalo da rešava moralna pitanja društva i doprinosi sistemu vrednosti, ali na osnovu stanja na današnjoj kulturnoj sceni, ostaje pitanje, kako osigurati da kultura u Srbiji, centralizovana ili ne, postane pre svega relevantna i funkcionalna za širu zajednicu.</p>
<p>Novinarke <i>Biljana Barlov i Anita Bogojević</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Kultura

Više od vesti

Beograd u fokusu, ostatak Srbije na margini: Problem kulturne centralizacije

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Beograd u fokusu, ostatak Srbije na margini: Problem kulturne centralizacije

Tagovi: