<article><p>Ni posle <a href="https://insajder.net/teme/dvadeset-pet-godina-od-nato-bombardovanja-srj-foto">25 godina </a>ne znamo tačan broj poginulih i ranjenih tokom bombardovanja Jugoslavije; u Kancelariji za nestale to objašnjavaju nemogućnošću saradnje sa kosovskim vlastima.</p><p>NATO, koji je 1999. ubijene civile nazivao kolateralnom štetom, danas kaže da cilj nisu bili civili, već vlast u Beogradu. Članice Kvinte, koje su i predvodile bombardovanje, danas žale zbog žrtava, istovremeno poručujući da Srbija i Kosovo zajedno treba da gledaju u budućnost, kao odvojene države u evropskoj porodici naroda.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FK8l1aM9C64o&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Zvaničnici Srbije još jednom osuđuju zločin Alijanse sa kojom, sa druge strane, već godinama sarađuju; neki od glavnih zagovornika bombardovanja SRJ - poput Bila Klintona, Gerharda Šredera i Tonija Blera – sarađivali su proteklih godina sa vlastima u Beogradu.</p><p>I opozicija je obeležila 25 godina od početka bombardovanja; od Novog DSS-a koji zahteva da se proglasi okupacija Kosova i Metohije do Koalicije "Srbija protiv nasilja“ koja smatra da je stradanje nevinih moglo da se izbegne, i da nikada više ne sme da se dozvoli da nas pogrešne politike izoluju od ostatka sveta.</p><p>A počelo je devedesetih, ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Na vlasti u Srbiji - Slobodan Milošević. Posle formiranja OVK na Kosovu i Metohiji sve su češći bili sukobi sa policijom i vojskom. U nemalom broju slučajeva stradali su civili na obe strane, a onda je januara 1999. godine usledio slučaj Račak, koji je ubrzao bombardovanje. </p><p>Mesec dana kasnije, pregovori Beograda i Prištine u Rambujeu, uz posredovanje međunarodne zajednice, nisu dali rezultate. Tadašnjoj Jugoslaviji je bilo ponuđeno da NATO trupe budu na Kosovu i Metohiji i imaju slobodan prolaz kroz Srbiju, da se vrati puna autonomija Pokrajini i, posle tri godine, održi referendum na Kosovu i Metohiji o ostanku u SRJ. Beograd je taj predlog odbio.</p><p>Ubrzo je usledilo bombardovanje, a zvanični razlog je, kako je rečeno, bilo "sprečavanje humanitarne katastrofe“ na Kosovu i Metohiji. To je bilo prvi put da Alijansa bombarduje jednu zemlju bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a Nemačka je prvi put posle Drugog svetskog rata učestvovala u nekoj vojnoj intervenciji.</p><p>Dva i po meseca bombardovanja dovela su do još veće humanitarne katastrofe i uništene infrastrukture, ne samo na Kosovu i Metohiji. Albanci u Pokrajini, sve vreme proterivani uglavnom ka Albaniji, najviše su nastradali upravo u to vreme.</p><p>NATO trupe - ovoga puta uz odobrenje Ujedinjenih nacija - ipak su stigle na Kosovo i Metohiju, na osnovu Kumanovskog sporazuma kojim je u junu okončan rat. Vojska i policija su se povukle sa Kosova i Metohije, a sa njima je i veliki deo Srba došao u centralnu Srbiju, od kojih se tek nekoliko procenata kasnije vratilo kućama. Četvrt veka kasnije, srpskih institucija gotovo da nema na Kosovu i Metohiji, a zvanični Beograd ponavlja da nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost.</p><p>Izvor: <i>Insjader</i></p></article>

<p>Ni posle <a href="https://insajder.net/teme/dvadeset-pet-godina-od-nato-bombardovanja-srj-foto">25 godina </a>ne znamo tačan broj poginulih i ranjenih tokom bombardovanja Jugoslavije; u Kancelariji za nestale to objašnjavaju nemogućnošću saradnje sa kosovskim vlastima.</p>
<p>NATO, koji je 1999. ubijene civile nazivao kolateralnom štetom, danas kaže da cilj nisu bili civili, već vlast u Beogradu. Članice Kvinte, koje su i predvodile bombardovanje, danas žale zbog žrtava, istovremeno poručujući da Srbija i Kosovo zajedno treba da gledaju u budućnost, kao odvojene države u evropskoj porodici naroda.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FK8l1aM9C64o&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Zvaničnici Srbije još jednom osuđuju zločin Alijanse sa kojom, sa druge strane, već godinama sarađuju; neki od glavnih zagovornika bombardovanja SRJ - poput Bila Klintona, Gerharda Šredera i Tonija Blera – sarađivali su proteklih godina sa vlastima u Beogradu.</p>
<p>I opozicija je obeležila 25 godina od početka bombardovanja; od Novog DSS-a koji zahteva da se proglasi okupacija Kosova i Metohije do Koalicije "Srbija protiv nasilja“ koja smatra da je stradanje nevinih moglo da se izbegne, i da nikada više ne sme da se dozvoli da nas pogrešne politike izoluju od ostatka sveta.</p>
<p>A počelo je devedesetih, ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Na vlasti u Srbiji - Slobodan Milošević. Posle formiranja OVK na Kosovu i Metohiji sve su češći bili sukobi sa policijom i vojskom. U nemalom broju slučajeva stradali su civili na obe strane, a onda je januara 1999. godine usledio slučaj Račak, koji je ubrzao bombardovanje.&nbsp;</p>
<p>Mesec dana kasnije, pregovori Beograda i Prištine u Rambujeu, uz posredovanje međunarodne zajednice, nisu dali rezultate. Tadašnjoj Jugoslaviji je bilo ponuđeno da NATO trupe budu na Kosovu i Metohiji i imaju slobodan prolaz kroz Srbiju, da se vrati puna autonomija Pokrajini i, posle tri godine, održi referendum na Kosovu i Metohiji o ostanku u SRJ. Beograd je taj predlog odbio.</p>
<p>Ubrzo je usledilo bombardovanje, a zvanični razlog je, kako je rečeno, bilo "sprečavanje humanitarne katastrofe“ na Kosovu i Metohiji. To je bilo prvi put da Alijansa bombarduje jednu zemlju bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a Nemačka je prvi put posle Drugog svetskog rata učestvovala u nekoj vojnoj intervenciji.</p>
<p>Dva i po meseca bombardovanja dovela su do još veće humanitarne katastrofe i uništene infrastrukture, ne samo na Kosovu i Metohiji. Albanci u Pokrajini, sve vreme proterivani uglavnom ka Albaniji, najviše su nastradali upravo u to vreme.</p>
<p>NATO trupe - ovoga puta uz odobrenje Ujedinjenih nacija - ipak su stigle na Kosovo i Metohiju, na osnovu Kumanovskog sporazuma kojim je u junu okončan rat. Vojska i policija su se povukle sa Kosova i Metohije, a sa njima je i veliki deo Srba došao u centralnu Srbiju, od kojih se tek nekoliko procenata kasnije vratilo kućama. Četvrt veka kasnije, srpskih institucija gotovo da nema na Kosovu i Metohiji, a zvanični Beograd ponavlja da nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost.</p>
<p>Izvor: <i>Insjader</i></p>

Teme

Vojna vozila gore pošto su pogođena NATO projektilima 20. maja 1999. godine. Foto: Srđan Ilić     

Bez odgovornosti 25 godina posle bombardovanja (VIDEO)

Tagovi: