Bojan Klačar (CeSID) o izlasku iz krize: Formiranje vlade bez izbora najverovatnije rešenje (VIDEO)

Klačar smatra da je pretpostavka da će konačna odluka - izbori ili nova vlada - biti objavljena tokom najavljenog trodnevnog skupa “Pokreta za Srbiju i za narod” koji će biti održan od 11. do 13. aprila na platou ispred Narodne skupštine u Beogradu. On smatra da će na odluku najviše uticati predsednik Aleksandar Vučić - “kao osoba od najvećeg poverenja unutar vladajućeg bloka”. 

Kada je reč o mogućim efektima na blokade i proteste u slučaju da se formira vlada bez raspisivanja izbora, Bojan Klačar kaže da ne očekuje dodatnu eskalaciju krize “jer će cilj te vlade biti njeno smirivanje.” 

“Ako imamo tu dihotomiju šta bi moglo više da utiče na proteste, meni se čini da je u ovom momentu lošije rešenje za vlast, ako tako mogu da kažem - novi izbori. Čini mi se da novi izbori ne bi doprineli deeskalaciji protesta i smanjivanju nezadovoljstva, što verujem da je cilj vladajuće stranke. Tako da je i to razlog zbog čega se čini da smo mi bliži u ovom momentu novoj vladi. Nova vlada ne bi trebalo da na bilo koji način svojim sastavom, ne očekujem da na bilo koji način može da doprinese eskalaciji krize, jer verujem da će vladajuća stranka voditi računa da ta vlada kao jedan od glavnih ciljeva u svom radu mora imati upravo smirivanje trenutne krize. U tom pogledu, čini mi se zapravo da se sa novom vladom možda stvaraju neki preduslovi, kakvi takvi, na vrlo nekoj slabašnoj osnovi, pretpostavljam, imajući u vidu nisko poverenje, ali da se sa novom vladom mogu stvoriti određeni preduslovi da se ova kriza u kojoj se nalazimo na određeni način reši”, smatra Bojan Klačar. 

U međuvremenu, dok se očekuje odluka vladajuće većine, deo opozicije - koji traži vladu narodnog jedinstva - kaže da će ići na konsultacije samo ako to bude tema. Druga polovina opozicije  poručuje “niti smo pozvani, niti bismo išli”. 

Bojan Klačar ističe da konsultacije nisu puka forma - važne su, kaže, jer bi trebalo da pokažu nekakvo normalno funkcionisanje političkog života. Iako nisu zakonska obaveza, one su demokratska praksa i deo dobre demokratske političke kulture, međutim, smatra da je zbog niskog poverenja između političkih aktera teško ostvariti takav dijalog. 

“Danas je očito da poverenja za ovakvu vrstu čak ni formalnog dijaloga nema, jer je gotovo sasvim izvesno da će se konsultacije održati manje više samo u krugu onih aktera koji i mogu da formiraju vladajuću većinu, a to su stranke iz trenutne vladajuće koalicije. Uvek je, dakle, poznato ko može da formira većinu. I danas je poznato ko može da formira većinu, ali za kvalitet društva je nekada potrebno da imate i formalne stvari koje pokazuju zapravo postojanje određene demokratske prakse. Prosto danas je to poverenje između političkih aktera na jednom toliko niskom nivou da čak ni formalna konsultacija izgleda neće biti moguća”, smatra Bojan Klačar. 

U slučaju da se vladajuća većina ipak odluči za raspisivanje izbora, Bojan Klačar smatra da čak i posle preporuka ODHIR-a nema pomaka u poboljšanju izbornih uslova u odnosu na poslednje izbore. 

“Radna grupa je manje - više prestala sa radom, nije formalno dakle, ali je suštinski prestala sa radom u januaru ove godine, kada su predstavnici opozicije, a potom i predstavnici civilnog društva, izašli iz Radne grupe. Tako da će ta radna grupa morati da se restartuje u nekom sličnom ili drugačijem formatu da nastavi rad. U ovom momentu, ako bi izbori bili zakazani za jun umesto nove vlade, to bi značilo da ćemo imati iste izborne uslove kao što su bili u decembru 2023. godine. Ukoliko bi pak izbori bili kasnije u nekoj varijanti, postoji mogućnost da se neke stvari unaprede, prevashodno u onom delu koji se tiče promena zakona o jedinstvenom biračkom spisku, jer takav dokument postoji. On je pripremljen od strane vladajuće stranke, nalazi se na javnom slušanju nadležnog odbora i vrlo je moguće da bude usvojen u narednim nedeljama”, kaže Bojan Klačar. 

Prema njegovim rečima, najavljene izmene koje se tiču sređivanja biračkog spiska i rada REM-a su najvažnije stvari koje bi trebalo da se urade kao početak poboljšanja izbornih uslova - iz kojih bi proistekla komisija koja bi trebalo da potvrdi birački spisak i izbor novih članova REM-a. Ipak, Klačar ističe da će primena tih izmena, ukoliko budu usvojene uprkos odlaganju, zavisiti od nekoliko faktora - među kojima je i volja vladajuće stranke. 

“U oba procesa postoji zastoj, s tim što se Zakon o jedinstvenom biračkom spisku može doneti brže nego što je to slučaj sa novim članovima Saveta REM-a, jer je taj proces faktički sada u ovom momentu blokiran i opet će morati verovatno da se pokrene od nule. Od čega zapravo zavisi kako će stvari funkcionisati kada se neke stvari usvoje? Prvo, zavisi od kvaliteta zakonskog rešenja. To je sasvim sigurno veoma važno. Nije isto da li će, recimo, komisija za verifikaciju biračkog spiska imati velika ovlašćenja ili nešto niža ovlašćenja koja neće moći da odgovore potrebama koje se pred nju postavljaju. Dakle, važan je i sam kvalitet zakonskog rešenja i naravno važna je primena. Primena u najvećoj meri, što je logično, zavisi od volje vladajuće stranke i u tom smislu je uvek odgovornost veća na onim akterima koji imaju većinu. I u tom pogledu svako unapređenje izbornih uslova, pa i rada Saveta REM-a, zapravo će dominantno zavisiti od toga koliko u vladajućoj stranci budu spremni da se angažuju na tom polju”, ukazuje programski direktor CESID-a Bojan Klačar. 

Kada je reč o opoziciji i njenoj ulozi u narednom periodu, Klačar smatra da ona ima manevarski prostor tj. da i dalje ima neki uticaj. Veruje da će opozicija učestvovati u svim forumima - komisiji za verifikaciju biračkog spiska i u radnoj grupi koja će biti opet formirana u nekom momentu. Drugi način na koji opozicija ostvaruje uticaj jeste određeni pritisak na vladajuću koaliciju koja je, ukazuje, već pod pritiskom unutrašnje javnosti, ali i Evropske unije da započne proces reformi. On dodaje i da je rešavanje pitanja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, medijskih zakona i statusa REM-a važno za proces evropskih integracija, te da bez odgovora na njih neće moći da se otvaraju klasteri u pregovorima sa EU. 

O mogućnosti da se studentski protesti sada politički artikulišu, Klačar kaže da je to od početka bilo neophodno. Međutim, smatra da je u ovom trenutku to teže ostvariti nego ranijih meseci jer su stvorene “jako velike distance” - došlo je do ograđivanja organizatora i učesnika protesta ne samo prema vladajućoj stranci, nego i prema političkim strankama u širem smislu, uključujući i opoziciju koja je nekoliko meseci u “drugom planu”. Ipak, smatra da postoje različiti načini da se to ostvari. 

“Postoje načini, i ti načini naravno mogu da budu vezani za nekakvu vrstu direktnog učešća, ako bi se formirala neka nova vrsta političke platforme iza koje bi stajali studenti na ovaj ili onaj način gde bi, recimo, bili univerzitetski profesori ili eksperti. Naravno, postoji i način da studentski protesti stanu iza nekih već postojećih koalicija, u što ja sumnjam u ovom momentu. Na kraju krajeva postoji mogućnost, verovatno, i da studentski protesti prihvate ideju, odnosno koncept prelazne vlade o kojoj se toliko govorilo. Dakle, postoje načini, s tim što jeste manevarski prostor sužen i vrlo je verovatno da može da dođe do neke vrste kolizije sa očekivanjima onih ljudi koji su te proteste podržali”, zaključuje programski direktor CESID-a Bojan Klačar. 

Izvor: Insajder