Bolji pravni okvir za gonjenje trgovaca ljudima nego ranije, očekuje se bolja institucionalna podrška žrtvama (VIDEO)
Mehanizmi zaštite žrtava trgovine ljudima nisu dovoljni, a kazne za počinioce su neadekvatne – to su suštinske zamerke Srbiji u izveštajima međunarodnih organizacija i institucija već godinama, pa i ove godine. Nezavisno telo GRETA, koje prati primenu Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima i Stejt dipartment objavili su izveštaje prošlog meseca. GRETA ocenjuje da Srbija ima bolji pravni okvir nego ranije, ali da ga ne prate institucije. Stejt dipartment konstatuje da žrtve ne dobijaju adekvatnu pomoć, niti im se obezbeđuju usluge na koje po zakonu imaju pravo, a izostaje i institucionalna podrška kada izađu iz lanca trgovine ljudima.
Srbija je usvajanjem novih zakona o strancima i socijalnoj zaštiti, kao i primenom Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, stvorila bolji pravni okvir za pomoć žrtvama trgovine ljudima.
Ipak, izveštaji skreću pažnju na blagu kaznenu politiku. Kazne koje se izriču često su na granici zakonskog minimuma, a dešava se i da se delo prekvalifikuje tokom postupka, pa počinilac ne odgovara za trgovinu ljudima, već za posredovanje u prostituciji.
„Prošle godine imamo tri puta manje pokrenutih krivičlnih istraga za krivično delo trgovine ljudima, u odnosu na 2021. Te godine su pokrenute 63, a 2022. godine 22 prijave i konstantno imamo taj problem da je kaznena politika izuzetno niska, odnosno da počinioci dobijaju od 3, do 5 godina i da 50% slučajeva se u toku postupka prekvalifikuje i tretira kao posredovanje u vršenju prostitucije“, kaže za Insajder menadžerka za komunikacije Nevladine organizacije ASTRA.
Za trgovinu ljudima u cilju seksualne ili radne eksploatacije predviđene su zatvorske kazne od dve godine do 12 godina zatvora, dok se za posredovanje u prostituciji odgovara novčanom kaznom, ili kaznom od šest meseci do pet godina zatvora. Ne samo što onaj koji se bavi trgovinom ljudima dobija manju kaznu već se prekvalifikacijom dela žrtvama oduzimaju sva prava. Zakon ih više ne tretira kao žrtve, već kao nekog ko je dobrovoljno pristao da se bavi prostitucijom.
"To se dešava da bi se sudski procesi okončali brže, ali već godinama unazad, s obzirom na to da ASTRA već 11, 12 godina radi analizu pravnih presuda, mi insistiramo na tome da smanjenje troškova ne sme da bude prioritet u odnosu na ljudska prava žrtava trgovine ljudima“, dodaje Piskulidis.
Izveštaji skreću pažnju i na neadekvatnu pomoć koju žrtve dobijaju od institucija. Od toga da ih često ne prepoznaju kao žrtve, do toga da, posle izlaska iz lanca trgovine ljudima ne dobijaju odgovarajući prihvat, uz pomoć kojeg bi se lakše integrisali u zajednicu.
"Naša realnost je takva da žrtve kad izađu iz lanca trgovine ljudima, kad uspostave komunikaciju sa nama, najčešće se dešava da ne odu da prijave slučaj, da se ne obrate insitutcijama sistema iz prostog razloga što, ne samo da ne postoji poverenje, već su uverene da će im to odmoći, a ne pomoći“, kaže za Insajder Marija Vukašinović, članica Tima za podršku žrtvama NVO Astra.
Jačanje kapaciteta Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, podrška i pomoć specijalizovanim nevladinim organizacijama koje pružaju istu vrstu pomoći, doslednija primena zakona, veća umreženost i efikasnost institucija u lancu pomoći samo su još neke preporuke u najnovijim izveštajima međunarodnih organizacija i Stejt departmenta.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.