BRIKS – savez zemalja u razvoju (VIDEO)

Posle Drugog svetskog rata, zapadne kapitalističke zemlje formirale su niz međunarodnih finansijskih institucija, kako bi pospešile saradnju i prevazišle posledice rata. Iako su se tim institucijama u međuvremenu pridružile i zemlje u razvoju, osnivači su zadržali dominantnu poziciju – Amerika bira direktora Svetske banke, ima 17 odsto udela i pravo veta u Međunarodnom monetarnom fondu, dok čelnik MMF-a tradicionalno dolazi iz evropskih zemalja. Takvo stanje se ne dopada najvećim rastućim svetskim ekonomijama – osnivačima BRIKS-a - zbog čega formiraju svoje institucije da zaštite svoje interese.

"Tu pre svega mislimo na BRIKS razvojnu banku i na finansijsku instituciju BRIKS-a koja ima za cilj kratkotrajnu pomoć usmerenu na uravnoteženje platnobilansne pozicije članica, što je i jedan od tri osnovna cilja Međunarodnog monetarnog fonda. Već iz ovoga možemo da vidimo nastojanje članica da stvore paralelne institucije koje su stvorile već najrazvijenije države sveta", izjavila je za Marker Dragana Mitrović, profesorka Fakulteta političkih nauka.

BRIKS se danas smatra glavnim rivalom zemljama Grupe 7 – najbogatijim demokratijama predvođenim Amerikom. To su pokazale na početku rata u Ukrajini, kada su zemlje BRIKS-a ignorisale zapadne sankcije Rusiji.

"BRIKS grupacija je u procesu koji traje od 2011. i prvih sankcija Rusiji, da izgrade novog međunarodnog ekonomskog poretka koji bi po njihovom shvatanju trebalo da bude daleko pravedniji, da odnosi razmene budu pravedniji i da mesto zemalja trećeg sveta i rastućih ekonomija ne bude unapred predviđeno, i to na zapećku svih lista koje mere nivo razvijenosti životnog standarda", rekla je Mitrović.

Stvaranjem, kako kaže sagovornica Markera, privlačnog modela saradnje, BRIKS, predvođen Kinom, zainteresovao je znatan broj zemalja, a među njima i bogate zalivske monarhije – najveće prodavce energenata. Kako bi unapredili saradnju, ali i smanjili moć zapadnih sankcija, počinju da trguju u nacionalnim valutama, što utiče i na svetsku trgovinu.

"Mislim da se tek nešto oko 60 odsto, a neki kažu i manje od 50 odsto međunarodne trgovine vrši u dolarima, budući da i najveće zemlje izvoznice nafte kao što je Saudijska Arabija sa nekim zemljama sa kojima najviše trguje ne koriste dolar već juan. Takođe, Kina je najveća trgovačka sila - Kina i Rusija, Rusija i Indija - taj obim trgovine koji značajno utiče na ukupnu globalnu trgovinu sve više ne vrši u dolarima", kazala je Mitrović.

Dok je trgovinska razmena Rusije i Kine, koja se obavlja u juanima, prošle godine dostigla 180 milijardi dolara – juan sa tek oko tri odsto učestvuje u globalnoj ekonomiji i pitanje je da li može da ugrozi neprikosnovenu poziciju dolara.

"Bez obzira na ogromno učešće Kine u globalnoj trgovini, ne postoji ni volja sa kineske strane zbog rizika koje takva pozicija podrazumeva ako nije potkrepljena određenim vojnim i političkim sredstvima kakvu smo situaciju imali u momentu kada je dolar nametnut kao ovakvo sredstvo plaćanja od strane MMF-a u okviru Bretonvudskog sistema", naglasila je Mitrović.

Sagovornica Markera smatra da BRIKS može da bude partner i zemljama poput Srbije. Iako je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i najviše trguje sa Evropom, prošle godine su najveće investicije stigle upravo iz Kine.

Izvor: Insajder