<article>U svetu su trenutno u opticaju brojni virusi koji bi mogli da nas ugroze. Mikroorganizmi su mnogo otporniji i biološki superiorniji od ljudi, pa za scenarije slične onom iz 2020. godine moramo da budemo spremniji, upozoravaju stručnjaci. Da li smo i koliko naučili iz svojih propusta i grešaka?Na današnji dan pre četiri godine proglašeno je vanredno stanje u Srbiji, s ciljem sprečavanja širenja korona virusa, zaštite i lečenja stanovništva. Osnovan je i krizni štab koji je ubrzo počeo da donosi odluke o ograničenom kretanju građana, uvođenju policijskog časa. Sajmovi, sportske hale, bolnice i specijalistički zdravstveni centri pretvarani su u <a href="https://insajder.net/prenosimo/szo-skoro-15-miliona-smrtnih-ishoda-povezanih-sa-korona-virusom-srbija-medu-najgorima">"COVID“ bolnice i ambulante</a>.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Daupb8d2vsXk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> "Ono što mene brine je da se tokom pandemije nije primenio Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. U tom zakonu stoji da pandemiju vodi Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, čine je eksperti iz oblasti infektologije, pedijatrije, imunologije, virusologije, uz saradnju sa Institutom za javno zdravlje „Batut“ i ministrom zdravlja, kao personifikacijom vlasti. To je taj trougao, koji je trebalo da odlučuje tokom pandemije. Odjedamput se stvorio krizni štab, koji u zakonu nije postojao“, podseća za Insajder Prof. dr Dragan Delić, infektolog.Odluka o uvođenju vanrednog stanja bila je sporna i iz drugih razloga. Podatke o cenama medicinske opreme, vakcina i respiratora samo sporadično je saopštavao predsednik, ali ih zvanično nikada nismo dobili jer su proglašeni službenom tajnom."Bila je tu greška jer je proglašeno vanredno stanje, a to je bila vanredna situacija, a u vanrednom stanju vi ste mogli da imate netransparentne javne nabavke. Stotine miliona je potrošeno, u ovom trenutku imamo i tri COVID bolnice, koje manje više zvrje prazne“, kaže Delić za Insajder.Prvi oboleli u Srbiji registrovan je 6. marta 2020. Na vakcinu smo čekali do kraja decembra te godine. Ubrzo su počeli pozivi na masovnu imunizaciju. Ipak, vlast i krizni štab nisu uspeli da ubede većinu stanovništva da se vakciniše, što je bio najefikasniji način da se bolest pobedi. Prema zvaničnim podacima, polovina stanovništva je imunizovana još u avgustu 2021. godine, dok drugih 50% njih nije verovalo u moć imunizacije. Tome su doprinele dvostruke, zbunjujuće poruke koje su im saopštavali i političari i stručnjaci i to samo nedelju dana pre nego što je kovid registrovan u Srbiji."Jedino što sam shvatio iz onoga što su oni govorili, to je da svi moraju da peru ruke mnogo češće, to je sve što sam shvatio, da budem iskren. Shvatio sam i da je to nešto mnogo slabije od gripa, to je ono što sam shvatio od njih“, rekao je na konferenciji za novinare posvećenoj korona virusu predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, 26. februara 2020. godine. "Ne mogu da verujem da narod koji je preživeo sankcije i bombardovanje, da će se uplašiti najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva. Evo, žene, definitivno estrogeni štite žene, prema tome, ne umiru od novog virusa, što se tiče žena, vi sada slobodno u šoping u italiju, čujem da će sada veliki popusti da budu, niko neće da dođe tamo u italiju“, šaljivo se obratio tom prilikom uplašenim građanima dečiji pulmolog Branimir Nestorović."Bilo je nedopustivo da pojedini lekari koji nisu iz ove oblasti, nisu familijarni sa infektologijom i vakcinama, da aktivno učestvuju u iznošenju svojih, da ih tako nazovemo, stručnih stavova. Bilo je dosta nekontrolisanog i anarhičnog nastupanja po televizijama i to je unosilo zabune“, kaže za Insajder infektolog Dragan Delić.Četiri godine kasnije – postavlja se pitanje šta smo naučili.  Trenutno je u opticaju 27 virusa koji mogu da dovedu do epidemije, ili pandemije. Stručnjaci upozoravaju da nemamo kritičku analizu koja bi nas pripremila za širenje neke nove bolesti. Utešno je ipak što se veliki broj lekara tokom pandemije COVID 19 edukovao i u lečenju i u pristupu pacijentima, prostorni i materijalni kapaciteti za lečenje su mnogo veći nego pre četiri godine, a to bi svakako doprinelo većoj spremnosti za situaciju u kojoj smo se zatekli tokom pandemije.Izvor: Insajder</article>

U svetu su trenutno u opticaju brojni virusi koji bi mogli da nas ugroze. Mikroorganizmi su mnogo otporniji i biološki superiorniji od ljudi, pa za scenarije slične onom iz 2020. godine moramo da budemo spremniji, upozoravaju stručnjaci. Da li smo i koliko naučili iz svojih propusta i grešaka?
Na današnji dan pre četiri godine proglašeno je vanredno stanje u Srbiji, s ciljem sprečavanja širenja korona virusa, zaštite i lečenja stanovništva. Osnovan je i krizni štab koji je ubrzo počeo da donosi odluke o ograničenom kretanju građana, uvođenju policijskog časa. Sajmovi, sportske hale, bolnice i specijalistički zdravstveni centri pretvarani su u <a href="https://insajder.net/prenosimo/szo-skoro-15-miliona-smrtnih-ishoda-povezanih-sa-korona-virusom-srbija-medu-najgorima">"COVID“ bolnice i ambulante</a>.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Daupb8d2vsXk&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
"Ono što mene brine je da se tokom pandemije nije primenio Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. U tom zakonu stoji da pandemiju vodi Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, čine je eksperti iz oblasti infektologije, pedijatrije, imunologije, virusologije, uz saradnju sa Institutom za javno zdravlje „Batut“ i ministrom zdravlja, kao personifikacijom vlasti. To je taj trougao, koji je trebalo da odlučuje tokom pandemije. Odjedamput se stvorio krizni štab, koji u zakonu nije postojao“, podseća za Insajder Prof. dr Dragan Delić, infektolog.
Odluka o uvođenju vanrednog stanja bila je sporna i iz drugih razloga. Podatke o cenama medicinske opreme, vakcina i respiratora samo sporadično je saopštavao predsednik, ali ih zvanično nikada nismo dobili jer su proglašeni službenom tajnom.
"Bila je tu greška jer je proglašeno vanredno stanje, a to je bila vanredna situacija, a u vanrednom stanju vi ste mogli da imate netransparentne javne nabavke. Stotine miliona je potrošeno, u ovom trenutku imamo i tri COVID bolnice, koje manje više zvrje prazne“, kaže Delić za Insajder.
Prvi oboleli u Srbiji registrovan je 6. marta 2020. Na vakcinu smo čekali do kraja decembra te godine. Ubrzo su počeli pozivi na masovnu imunizaciju. Ipak, vlast i krizni štab nisu uspeli da ubede većinu stanovništva da se vakciniše, što je bio najefikasniji način da se bolest pobedi.&nbsp;
Prema zvaničnim podacima, polovina stanovništva je imunizovana još u avgustu 2021. godine, dok drugih 50% njih nije verovalo u moć imunizacije. Tome su doprinele dvostruke, zbunjujuće poruke koje su im saopštavali i političari i stručnjaci i to samo nedelju dana pre nego što je kovid registrovan u Srbiji.
"Jedino što sam shvatio iz onoga što su oni govorili, to je da svi moraju da peru ruke mnogo češće, to je sve što sam shvatio, da budem iskren. Shvatio sam i da je to nešto mnogo slabije od gripa, to je ono što sam shvatio od njih“, rekao je na konferenciji za novinare posvećenoj korona virusu predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, 26. februara 2020. godine.&nbsp;
"Ne mogu da verujem da narod koji je preživeo sankcije i bombardovanje, da će se uplašiti najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva. Evo, žene, definitivno estrogeni štite žene, prema tome, ne umiru od novog virusa, što se tiče žena, vi sada slobodno u šoping u italiju, čujem da će sada veliki popusti da budu, niko neće da dođe tamo u italiju“, šaljivo se obratio tom prilikom uplašenim građanima dečiji pulmolog Branimir Nestorović.
"Bilo je nedopustivo da pojedini lekari koji nisu iz ove oblasti, nisu familijarni sa infektologijom i vakcinama, da aktivno učestvuju u iznošenju svojih, da ih tako nazovemo, stručnih stavova. Bilo je dosta nekontrolisanog i anarhičnog nastupanja po televizijama i to je unosilo zabune“, kaže za Insajder infektolog Dragan Delić.
Četiri godine kasnije – postavlja se pitanje šta smo naučili. &nbsp;Trenutno je u opticaju 27 virusa koji mogu da dovedu do epidemije, ili pandemije. Stručnjaci upozoravaju da nemamo kritičku analizu koja bi nas pripremila za širenje neke nove bolesti. Utešno je ipak što se veliki broj lekara tokom pandemije COVID 19 edukovao i u lečenju i u pristupu pacijentima, prostorni i materijalni kapaciteti za lečenje su mnogo veći nego pre četiri godine, a to bi svakako doprinelo većoj spremnosti za situaciju u kojoj smo se zatekli tokom pandemije.
Izvor: Insajder

Teme

Branimir Nestorović, Predrag Kon i Branislav Tiodorović, Krizni štab za odbranu od koronavirusa Foto: Srđan Ilić 

original

viewImage

baseImage

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Četiri godine od proglašenja vanrednog stanja – šta smo naučili o borbi protiv pandemije (VIDEO)

Četiri godine od proglašenja vanrednog stanja – šta smo naučili o borbi protiv pandemije (VIDEO)

Tagovi: