<article>Do prvih saznanja o trgovini organima došli su novinari. Majkl Montgomeri, tada novinar Dejli Mejla, za to je saznao 1999. godine. Bez dovoljno dokaza neophodnih da priču objavi, o svemu je obavestio UNMIK koji, krajem 2003. godine, pokreće sopstvenu istragu.Prikupljeno je osam izjava svedoka, nekadašnjih boraca OVK, koji su kasnije prevozili Srbe otete na Kosovu ili su bili plaćeni da njihova tela, posle vađenja organa, sahrane.Delovi UNMIK-ovog izveštaja iz novembra i decembra 2003. godine:Svedok „4“: “Mislio sam da će biti ubijeni, ali smo dobili strogo naređenje da ne tučemo zarobljenike i da im damo hranu i vodu”. Svedok „1": “Tu je bio albanski doktor Đamil koji ih je pregledao, posebno sredinu tela, i pitao ih je da li su tučeni”.   <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FDyE0xcYnm3s&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Već te izjave upućivale su na moguću trgovinu organima. Otete Srbe prevozili su u bivše vojne logore na severu Albanije, ali i u kuće u centralnom delu te zemlje. Prema UNMIK-ovim podacima, između stotinu i tri stotine Srba odvođeno je na 11 lokacija. Njihovi ostaci nisu nikada pronađeni. Delovi UNMIK-ovog izveštaja iz novembra i decembra 2003. godine:“Najveća isporuka je bila kada su petorici Srba uzeli organe i direktno ih transportovali na aerodrome. Kaže da su tada zaradili malo bogatstvo.” Kao ključne osobe za organizovanje otmica i odvođenje otetih Srba, njihovo ubijanje i trgovinu organima, svedoci u UNMIK-ovom izveštaju navode brata Ramuša Haradinaja, Dauta, i njegovog bliskog saradnika Džavida Eljšanija. Pominju i albanske lekare sa Kosova, jednog lekara iz Albanije i jednog Arapina. Zarobljenike su odvodili u takozvanu „žutu kuću“, u selu Ruipa u centralnoj Albaniji, i u kuću u mestu Fuše Kruje, udaljenu nekoliko sati vožnje.  Delovi UNMIK-ovog izveštaja iz novembra i decembra 2003. godine:“Bili su veoma uznemireni. U jednom trenutku muškarac nas je molio da ga odmah ubijemo. Rekao je da ne žele da budu isečeni na delove”.<figure><amp-img width="1500" height="1000" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20211126001120_61a01af6f08b3333b159c36fjpeg.jpg"></amp-img><figcaption>Karla del Ponte(Photo: Natasa Bogovic)</figcaption></figure><h2>Karla del Ponte ispituje slučaj početkom 2004. godine</h2>Prema navodima svedoka, organi su uglavnom transportovani u Istanbul, redovnim letovima aviona sa aerodroma Rinas, nadomak Tirane. UNMIK-ov izveštaj bio je povod tadašnjoj glavnoj tužiteljki Tribunala Karli del Ponte da, početkom 2004-te, sa saradnicima otputuje u Albaniju kako bi ispitala istinitost navoda svedoka. Na seoskom groblju Ruipa nalaze grobnice bez imena i obeležja. Nadomak „žute kuće“, u rupi pored potoka, pronalaze ampule lekova za opuštanje mišića koji se pre operacije daju uz anesteziju, zatim upotrebljene špriceve i komad bele tkanine koja podseća na hiruršku gazu. Uz pomoć hemijskog rastvora, na podu sobe u prizemlju žute kuće pronalaze tragove krvi. Zapečaćene dokaze odnose u bazu UNMIK-a u Orahovcu, a zatim u haško Tužilaštvo. Dokazi su uništeni tri godine nakon što istraga nije pokrenuta.„Oni su sve to snimili, pokupili to i onda je to prebačeno u Hag i poslato u Njujork Savetu bezbednosti koji je osnovao Haški tribunal. I tako da nije tačno da je to, da je Hag uništavao te dokaze, ti su dokazi zbog protoka vremena propali, ali su uredno dokumentovani. Znači, napravljeni su snimci“, kaže za Insajder bivši tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević.<figure><amp-img width="1500" height="1143" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2021112613114_61a0ce1cf08b3333b1635787jpeg.jpg"></amp-img><figcaption>Vladimir Vukčević</figcaption></figure><h2>Tužilaštvu za ratne zločine Srbije nije dozvoljeno da istražuje navode o trgovini organima</h2>Tužilaštvo Tribunala za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije nije imalo mandat da istražuje zločine koji su se desili u Albaniji. Do svedočenja da su u Albaniji vađeni organi otetim Srbima došlo je i beogradsko Tužilaštvo za ratne zločine, koje je od državne tužiteljke Albanije, Ine Rame, tražilo dozvolu da ispita svedočenja do kojih je došlo.„Ja sam otišao, poveo sam jednog od mojih zamenika Bruna Vekarića i pošla je jedna daktilografkinja. Mi smo zakazali sastanak, njihova tužiteljica je prihvatila sastanak. Došli smo tamo, pokazali, sve to preveli na engleski, ona inače dobro govori engleski, Ina Rama, i kažem "Vi ste tužilac, ja sam tužilac, naša je dužnost da to istražimo i mi da se proveri da li tu ima posmrtnih ostataka". I ona je zamolila da joj se da par dana da odgovori, dodaje Vukčević.<figure><amp-img width="1920" height="1080" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2021112609114_61a09500f08b3333b1602b3ajpeg.jpg"></amp-img><figcaption>Žuta kuća(Photo: Mina Milanovic)</figcaption></figure><h2>Izveštaj Specijalnog izvestioca Saveta Evrope, Dika Marija otkrio nove detalje</h2>Ni srpsko Tužilaštvo nije dobilo dozvolu Albanije da istražuje slučaj trgovine organima. Taj mandat je 2010. dobio specijalni izvestilac Saveta Evrope, Dik Marti. Prema saznanjima do kojih je došao, zarobljenicima su u „žutoj kući“ rađene analize krvi, zbog tipizacije tkiva na osnovu koje bi bilo moguće proveriti da li su adekvatni donori organa. Odatle su odvođeni u improvizovanu kliniku u mestu Fuše Kruje, gde su obavljane operacije.Izvor, izveštaj Dika Martija:„Zarobljenici dovedeni u oblast Fuše Kruje najpre se zatvaraju u 'sigurnu kuću'. Vlasnik tog imanja bio je etnički Albanac koji je navodno imao i klansku i kriminalnu povezanost sa članovima 'Dreničke grupe'“.Vođa „Dreničke grupe“ bio je Hašim Tači, koga očekuje suđenje za navodne otmice, mučenje i ubijanje civila na Kosovu i Metohiji i na severu Albanije tokom sukoba na Kosovu, ali ne i za trgovinu organima Srba otetih po okončanju sukoba. Žrtve u vreme sukoba su, navodno, bili Albanci nelojalni OVK, ali i Srbi i Romi. Martijev izveštaj međutim detaljno opisuje kako se odvijala sama trgovina organima.Izvor, izveštaj Dika Martija:„Kada je hirurzima bilo javljeno da budu spremni za operaciju, zatvorenici su pojedinačno dovođeni iz 'sigurne kuće', ubica OVK bi ih pogubio po kratkom postupku, a njihovi leševi su brzo prebacivani u operativnu kliniku“.Novi mandat da ispita zločin, EULEKS je dodelio američkom diplomati Klintu Vilijamsonu koi je zaključio da nema dovoljno dokaza za tvrdnje da su na području Albanije oteti Srbi ubijani, a njihovi organi preprodavani. Uz uverenost da je trgovine organima ipak bilo, medijima je preneo da, ako se tako nešto i desilo, radilo bi se o, kako je rekao, „šačici žrtava“. Obavezu da to ispita preneo je na Specijalizovano tužilaštvo za ratne zločine počinjene na Kosovu i Metohiji, sa sedištem u Hagu. Pitali smo tu instituciju da li je u toku prikupljanje materijala za nove optužnice kojima bi bila obuhvaćena i trgovina organima. Odgovoreno nam je da takve podatke - ne saopštavaju javnosti. Javnosti takođe nije poznato da li bi u taj postupak bila uključena i svedočenja osmorice svedoka iz UNMIK-ovog izveštaja, kao ni to da li je Albanija u međuvremenu dala saglasnost da na njenoj teritoriji budu istraženi i materijalni tragovi tog zločina.Izvor: Insajder</article>

Do prvih saznanja o trgovini organima došli su novinari.&nbsp; Majkl Montgomeri, tada novinar Dejli Mejla, za to je saznao 1999. godine. Bez dovoljno dokaza neophodnih da priču objavi, o svemu je obavestio UNMIK koji, krajem 2003. godine, pokreće sopstvenu istragu. Prikupljeno je osam izjava svedoka, nekadašnjih boraca OVK, koji su kasnije prevozili Srbe otete na Kosovu ili su bili plaćeni da njihova tela, posle vađenja organa, sahrane. Delovi UNMIK-ovog izveštaja iz novembra i decembra 2003. godine: Svedok „4“: “Mislio sam da će biti ubijeni, ali smo dobili strogo naređenje da ne tučemo zarobljenike i da im damo hranu i vodu”.&nbsp; Svedok „1": “Tu je bio albanski doktor Đamil koji ih je pregledao, posebno sredinu tela, i pitao ih je da li su tučeni”. &nbsp;&nbsp; <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FDyE0xcYnm3s&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> Već te izjave upućivale su na moguću trgovinu organima.&nbsp; Otete Srbe prevozili su u bivše vojne logore na severu Albanije, ali i u kuće u centralnom delu te zemlje. Prema UNMIK-ovim podacima, između stotinu i tri stotine Srba odvođeno je na 11 lokacija. Njihovi ostaci nisu nikada pronađeni.&nbsp; Delovi UNMIK-ovog izveštaja iz novembra i decembra 2003. godine: “Najveća isporuka je bila kada su petorici Srba uzeli organe i direktno ih transportovali na aerodrome. Kaže da su tada zaradili malo bogatstvo.”&nbsp; Kao ključne osobe za organizovanje otmica i odvođenje otetih Srba, njihovo ubijanje i trgovinu organima, svedoci u UNMIK-ovom izveštaju navode brata Ramuša Haradinaja, Dauta, i njegovog bliskog saradnika Džavida Eljšanija.&nbsp; Pominju i albanske lekare sa Kosova, jednog lekara iz Albanije i jednog Arapina. Zarobljenike su odvodili u takozvanu „žutu kuću“, u selu Ruipa u centralnoj Albaniji, i u kuću u mestu Fuše Kruje, udaljenu nekoliko sati vožnje. &nbsp; Delovi UNMIK-ovog izveštaja iz novembra i decembra 2003. godine: “Bili su veoma uznemireni. U jednom trenutku muškarac nas je molio da ga odmah ubijemo. Rekao je da ne žele da budu isečeni na delove”.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20211126001120_61a01af6f08b3333b159c36fjpeg.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20211126001120_61a01af6f08b3333b159c36fjpeg" data-rendition-name="original" width="1500" height="1000" loading="lazy" alt="Del Ponte: Haradinaj ne zaslužuje da bude premijer Kosova, a Kosovo da bude država"> <figcaption>Karla del Ponte(Photo: Natasa Bogovic)</figcaption> </figure>  <h2>Karla del Ponte ispituje slučaj početkom 2004. godine</h2> Prema navodima svedoka, organi su uglavnom transportovani u Istanbul, redovnim letovima aviona sa aerodroma Rinas, nadomak Tirane. UNMIK-ov izveštaj bio je povod tadašnjoj glavnoj tužiteljki Tribunala Karli del Ponte da, početkom 2004-te, sa saradnicima otputuje u Albaniju kako bi ispitala istinitost navoda svedoka.&nbsp; Na seoskom groblju Ruipa nalaze grobnice bez imena i obeležja. Nadomak „žute kuće“, u rupi pored potoka, pronalaze ampule lekova za opuštanje mišića koji se pre operacije daju uz anesteziju, zatim upotrebljene špriceve i komad bele tkanine koja podseća na hiruršku gazu.&nbsp; Uz pomoć hemijskog rastvora, na podu sobe u prizemlju žute kuće pronalaze tragove krvi. Zapečaćene dokaze odnose u bazu UNMIK-a u Orahovcu, a zatim u haško Tužilaštvo. Dokazi su uništeni tri godine nakon što istraga nije pokrenuta. „Oni su sve to snimili, pokupili to i onda je to prebačeno u Hag i poslato u Njujork Savetu bezbednosti koji je osnovao Haški tribunal. I tako da nije tačno da je to, da je Hag uništavao te dokaze, ti su dokazi zbog protoka vremena propali, ali su uredno dokumentovani. Znači, napravljeni su snimci“, kaže za Insajder bivši tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2021112613114_61a0ce1cf08b3333b1635787jpeg.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="2021112613114_61a0ce1cf08b3333b1635787jpeg" data-rendition-name="original" width="1500" height="1143" loading="lazy" alt="Vukčević: Niko iz policije, tužilaštva i BIA me nije kontaktirao povodom pretnji koje sam dobio"> <figcaption>Vladimir Vukčević</figcaption> </figure>  <h2>Tužilaštvu za ratne zločine Srbije nije dozvoljeno da istražuje navode o trgovini organima</h2> Tužilaštvo Tribunala za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije nije imalo mandat da istražuje zločine koji su se desili u Albaniji.&nbsp; Do svedočenja da su u Albaniji vađeni organi otetim Srbima došlo je i beogradsko Tužilaštvo za ratne zločine, koje je od državne tužiteljke Albanije, Ine Rame, tražilo dozvolu da ispita svedočenja do kojih je došlo. „Ja sam otišao, poveo sam jednog od mojih zamenika Bruna Vekarića i pošla je jedna daktilografkinja. Mi smo zakazali sastanak, njihova tužiteljica je prihvatila sastanak. Došli smo tamo, pokazali, sve to preveli na engleski, ona inače dobro govori engleski, Ina Rama, i kažem "Vi ste tužilac, ja sam tužilac, naša je dužnost da to istražimo i mi da se proveri da li tu ima posmrtnih ostataka". I ona je zamolila da joj se da par dana da odgovori, dodaje Vukčević.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2021112609114_61a09500f08b3333b1602b3ajpeg.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="2021112609114_61a09500f08b3333b1602b3ajpeg" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Slučaj Žuta kuća gotovo dve decenije bez epiloga"> <figcaption>Žuta kuća(Photo: Mina Milanovic)</figcaption> </figure>  <h2>Izveštaj Specijalnog izvestioca Saveta Evrope, Dika Marija otkrio nove detalje</h2> Ni srpsko Tužilaštvo nije dobilo dozvolu Albanije da istražuje slučaj trgovine organima.&nbsp; Taj mandat je 2010. dobio specijalni izvestilac Saveta Evrope, Dik Marti.&nbsp; Prema saznanjima do kojih je došao, zarobljenicima su u „žutoj kući“ rađene analize krvi, zbog tipizacije tkiva na osnovu koje bi bilo moguće proveriti da li su adekvatni donori organa. Odatle su odvođeni u improvizovanu kliniku u mestu Fuše Kruje, gde su obavljane operacije. Izvor, izveštaj Dika Martija: „Zarobljenici dovedeni u oblast Fuše Kruje najpre se zatvaraju u 'sigurnu kuću'. Vlasnik tog imanja bio je etnički Albanac koji je navodno imao i klansku i kriminalnu povezanost sa članovima 'Dreničke grupe'“. Vođa „Dreničke grupe“ bio je Hašim Tači, koga očekuje suđenje za navodne otmice, mučenje i ubijanje civila na Kosovu i Metohiji i na severu Albanije tokom sukoba na Kosovu, ali ne i za trgovinu organima Srba otetih po okončanju sukoba.&nbsp; Žrtve u vreme sukoba su, navodno, bili Albanci nelojalni OVK, ali i Srbi i Romi. Martijev izveštaj međutim detaljno opisuje kako se odvijala sama trgovina organima. Izvor, izveštaj Dika Martija: „Kada je hirurzima bilo javljeno da budu spremni za operaciju, zatvorenici su pojedinačno dovođeni iz 'sigurne kuće', ubica OVK bi ih pogubio po kratkom postupku, a njihovi leševi su brzo prebacivani u operativnu kliniku“. Novi mandat da ispita zločin, EULEKS je dodelio američkom diplomati Klintu Vilijamsonu koi je zaključio da nema dovoljno dokaza za tvrdnje da su na području Albanije oteti Srbi ubijani, a njihovi organi preprodavani.&nbsp; Uz uverenost da je trgovine organima ipak bilo, medijima je preneo da, ako se tako nešto i desilo, radilo bi se o, kako je rekao, „šačici žrtava“.&nbsp; Obavezu da to ispita preneo je na Specijalizovano tužilaštvo za ratne zločine počinjene na Kosovu i Metohiji, sa sedištem u Hagu. Pitali smo tu instituciju da li je u toku prikupljanje materijala za nove optužnice kojima bi bila obuhvaćena i trgovina organima. Odgovoreno nam je da takve podatke - ne saopštavaju javnosti.&nbsp; Javnosti takođe nije poznato da li bi u taj postupak bila uključena i svedočenja osmorice svedoka iz UNMIK-ovog izveštaja, kao ni to da li je Albanija u međuvremenu dala saglasnost da na njenoj teritoriji budu istraženi i materijalni tragovi tog zločina. Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Četvrt veka posle zločina bez optužnice o trgovini organima u Albaniji (VIDEO)