<article>Čovek skromnog porekla iz okoline Sankt Peterburga, potpukovnik KGB-a sa šesnaestogodišnjim iskustvom i političar sa četiri meseca staža na poziciji premijera, Vladimir Putin je na izborima za predsednika 2000. godine dobio 53 odsto glasova. "Prvi put u istoriji Rusije, izvršna vlast u državi je promenjena demokratski, legalno i mirno. Izvršavajući dužnosti predsednika Rusije, kunem se da ću štiti i poštovati prava i slobode naroda“, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin 7. maja 2000. godine. Na čelo Rusije došao je u vremenu ekonomske krize, nemira i sukoba na jugu države, u Čečeniji i Dagestanu. Teroristički napadi prelili su se i na ostatak države. U oktobru 2002. čečenski teroristi zarobili su 850 talaca u pozorištu u Moskvi, a pošto nisu uspeli da ih oslobode, ruski specijalci su u zgradu pustili smrtonosni gas i tako ubili otmičare, ali i 130 talaca. Taj slučaj zacrtao je politiku Kremlja da sa teroristima nema kompromisa, ni po cenu života civila."Platili su mnogo zbog slabosti države i loše koordinacije. U isto vreme, da podvučem, Rusija neće pregovarati sa teroristima, niti se povlačiti pred ucenama. Međunarodni terorizam je sve moćniji i okrutniji. Rusija će odgovoriti na sve pretnje i odgovoriće  žestoko teroristima, njihovim organizacijama i finansijerima“, rekao je ruski predsednik 25. oktobra 2002. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DSPcJl2E9uh0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Teroristički napadi potresali su Rusiju, ali i poziciju Vladimira Putina. Kao potencijalni politički rival Putinu, 2003. nametnuo se naftni tajkun Mihail Hodorovski, u to vreme najbogatiji čovek u državi - ali samo nakratko. Uhapšen je i osuđen na 10 godina zatvora zbog prevara i utaje poreza. Po izlasku iz zatvora, Hodorovski je emigrirao i postao najistaknutiji protivnik Putina izvan Rusije. Vladimir Putin je bez problema dobio i drugi mandat predsednika, koji će obeležiti optužbe da Kremlj stoji iza ubistva nagrađivane novinarke Ane Politkovskaje 2006. godine, ali i konačni otklon od Zapada i početak konfrontacija."Jedna zemlja, Sjedinjene Države, prekoračile su granice na svaki način - ekonomski, politički, humanitarno. Ko to želi? Sve češće moramo da se suočavamo sa problemima na međunarodnom planu koji proističu iz takve situacije. To je opasno, jer se niko ne oseća bezbedno“, naglasio je Putin iz Minhena 10. februara 2007. Vladimir Putin, po Ustavu, nije mogao da se kandiduje za treći mandat, pa je na mesto predsednika došao Dmitrij Medevev. Putin je zauzeo poziciju premijera, a uprkos tome što po Ustavu nije bio ni približno moćan na novoj poziciji - ostao je čovek koji se za sve pita u državi. Njegov premijerski mandat od 2008. do 2012. obeležio je kratki rat sa Gruzijom, tokom kojeg su iz te države otcepljena dva regiona. Kada je posle promene Ustava objavio da će se ponovo kandidovati za predsednika, u Rusiji su izbili najmasovniji protesti u postsovjetskoj istoriji države. Međutim, posle dugogodišnjeg ugnjetavanja opozicije i medija, Putin je pobedio na izborima."Pokazali smo svima da niko ne može da nas natera ni na šta. Niko. Pokazali smo da naš narod ume da izabere između onih koji vode u modernizaciju Rusije, i političkih provokatora koji žele da unište državu i uzurpiraju vlast. Takvi planovi neće proći“, poručio je novoizabrani predsednik Rusije, 4. marta 2012.Izbori 2012. u Rusiji smatraju se poslednjim izborima na kojima je opozicija uopšte imala šanse, a tokom masovnih dvogodišnjih protesta istakli su se političari poput Borisa Nemcova i Alekseja Navaljnog. Deceniju kasnije, obojica su mrtva – Nemcov je ubijen u atentatu 2015, a Navaljni je umro u zatvoru ove godine. Pored političke represije, period od 2012. do danas obeležio je sukob Rusije i Ukrajine; najpre 2014. kada je anektiran Krim i kada je počeo građanski rat na istoku Ukrajine, a koji je 2022. prerastao u rat kojem se bliži treća godišnjica!Izvor: Insajder</article>

Čovek skromnog porekla iz okoline Sankt Peterburga, potpukovnik KGB-a sa šesnaestogodišnjim iskustvom i političar sa četiri meseca staža na poziciji premijera, Vladimir Putin je na izborima za predsednika 2000. godine dobio 53 odsto glasova.&nbsp;
"Prvi put u istoriji Rusije, izvršna vlast u državi je promenjena demokratski, legalno i mirno. Izvršavajući dužnosti predsednika Rusije, kunem se da ću štiti i poštovati prava i slobode naroda“, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin 7. maja 2000. godine.&nbsp;
Na čelo Rusije došao je u vremenu ekonomske krize, nemira i sukoba na jugu države, u Čečeniji i Dagestanu. Teroristički napadi prelili su se i na ostatak države. U oktobru 2002. čečenski teroristi zarobili su 850 talaca u pozorištu u Moskvi, a pošto nisu uspeli da ih oslobode, ruski specijalci su u zgradu pustili smrtonosni gas i tako ubili otmičare, ali i 130 talaca. Taj slučaj zacrtao je politiku Kremlja da sa teroristima nema kompromisa, ni po cenu života civila.
"Platili su mnogo zbog slabosti države i loše koordinacije. U isto vreme, da podvučem, Rusija neće pregovarati sa teroristima, niti se povlačiti pred ucenama. Međunarodni terorizam je sve moćniji i okrutniji. Rusija će odgovoriti na sve pretnje i odgovoriće &nbsp;žestoko teroristima, njihovim organizacijama i finansijerima“, rekao je ruski predsednik 25. oktobra 2002.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DSPcJl2E9uh0&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Teroristički napadi potresali su Rusiju, ali i poziciju Vladimira Putina. Kao potencijalni politički rival Putinu, 2003. nametnuo se naftni tajkun Mihail Hodorovski, u to vreme najbogatiji čovek u državi - ali samo nakratko. Uhapšen je i osuđen na 10 godina zatvora zbog prevara i utaje poreza.&nbsp;
Po izlasku iz zatvora, Hodorovski je emigrirao i postao najistaknutiji protivnik Putina izvan Rusije. Vladimir Putin je bez problema dobio i drugi mandat predsednika, koji će obeležiti optužbe da Kremlj stoji iza ubistva nagrađivane novinarke Ane Politkovskaje 2006. godine, ali i konačni otklon od Zapada i početak konfrontacija.
"Jedna zemlja, Sjedinjene Države, prekoračile su granice na svaki način - ekonomski, politički, humanitarno. Ko to želi? Sve češće moramo da se suočavamo sa problemima na međunarodnom planu koji proističu iz takve situacije. To je opasno, jer se niko ne oseća bezbedno“, naglasio je Putin iz Minhena 10. februara 2007.&nbsp;
Vladimir Putin, po Ustavu, nije mogao da se kandiduje za treći mandat, pa je na mesto predsednika došao Dmitrij Medevev. Putin je zauzeo poziciju premijera, a uprkos tome što po Ustavu nije bio ni približno moćan na novoj poziciji - ostao je čovek koji se za sve pita u državi.&nbsp;
Njegov premijerski mandat od 2008. do 2012. obeležio je kratki rat sa Gruzijom, tokom kojeg su iz te države otcepljena dva regiona. Kada je posle promene Ustava objavio da će se ponovo kandidovati za predsednika, u Rusiji su izbili najmasovniji protesti u postsovjetskoj istoriji države. Međutim, posle dugogodišnjeg ugnjetavanja opozicije i medija, Putin je pobedio na izborima.
"Pokazali smo svima da niko ne može da nas natera ni na šta. Niko. Pokazali smo da naš narod ume da izabere između onih koji vode u modernizaciju Rusije, i političkih provokatora koji žele da unište državu i uzurpiraju vlast. Takvi planovi neće proći“, poručio je novoizabrani predsednik Rusije, 4. marta 2012.
Izbori 2012. u Rusiji smatraju se poslednjim izborima na kojima je opozicija uopšte imala šanse, a tokom masovnih dvogodišnjih protesta istakli su se političari poput Borisa Nemcova i Alekseja Navaljnog.&nbsp;
Deceniju kasnije, obojica su mrtva – Nemcov je ubijen u atentatu 2015, a Navaljni je umro u zatvoru ove godine.&nbsp;
Pored političke represije, period od 2012. do danas obeležio je sukob Rusije i Ukrajine; najpre 2014. kada je anektiran Krim i kada je počeo građanski rat na istoku Ukrajine, a koji je 2022. prerastao u rat kojem se bliži treća godišnjica!
Izvor: Insajder
 
&nbsp;

Teme

Predsednik Rusije Vladimir Putin, foto: Tanjug/Grigory Sysoyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Četvrt veka Vladimira Putina na vlasti, ključnih prvih 12 godina (VIDEO)

Tagovi: