<article>„Bez ukusa, bez boje i bez vlasnika - voda je sloboda“ – bio je glavni slogan inicijative građana u Sloveniji da se u njihov Ustav ubaci član koji propisuje da svaki građanin te zemlje ima pravo na pitku vodu.Mi smo prva država i jedina za sada u svetu koja ima u Ustavu taj član, kaže za Insajder aktivista iz Slovenije Dejan Ogrinić.„Znači taj zakon da svaki čovek ima pravo do pitke vode, to je malo možda smiješno ili čudno ali je to ipak velika pobeda. Puno političara mi je ovde čestitalo iza svega, i onako u četiri oka jer su znali da je to skoro nemoguća bitka“, objašnjava Ogrinić.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FdHfJ5nvkPO4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Bitka je dobijena u novembru 2016, dve godine od početka akcije prikupljanja potpisa. Tada je Parlament Slovenije bez ijednog glasa protiv usvojio promenu Ustava, za koju je prethodno glasalo 56.000 Slovenaca. Ipak, šest godina kasnije – nešto je manje optimizma."Neću da budem pesimista ali se bojim da nismo ništa naročito postigli jer ta rečenica na papiru, ja žalim, ali tako se kaže, nema neke velike razlike. Sa druge strane, ljudi su shvatili da je voda problem i da može biti veći problem u budućnosti“, objašnjava Ogrinić.Ustav Srbije ne sadrži odrebu o prodaji <a href="https://insajder.net/prenosimo/wwf-mura-drava-i-dunav-su-deo-globalnog-cilja-obnove-300-000-kilometara-reka">izvora voda</a>, ali zakon njihovu prodaju zabranjuje. Ipak propisuje da to nacionalno bogatstvo privatnici mogu da ekspoatišu pod određenim uslovima i na određeni period – najmanje 15 godina. Takvu praksu, bivši ministar ekologije smatra nacionalnim promašajem i poziva državu da preispita potpisane ugovore. Danas tvrdi - otpor je pravio biznis."Uglavnom iz privrede. Uglavnom iz biznisa. Sa drugih strana manje, političari i drugi delovi socijalnog miljea u kome živimo uglavnom to nisu prepoznavali kao metu i kao temu da bude na dnevnom redu“, kaže Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine od 2017. do 2020.Upozorava da pijaće vode nedostaje svetu ali i da je, iako se čini suprotno, ni u Srbiji nema dovoljno."Srbija na Balkanu predstavlja zemlju koja ima najmanje površinskih autohtonih voda. Dakle, one vode koje izviru i uviru na teritoriji Srbije su autohtone površinske vode i Srbija ih dakle na Balkanu ima najmanje. I vlada ozbiljna zabluda u našoj javnosti da mi imamo dovoljno pijaće vode i da imamo uopšte dovoljno vode. Nema mesta panici, mogli bismo i voleli bismo da imamo više tih pijaćih voda kojih nemamo ali to znači da moramo jako oprezno i štedljivo da se odnosimo prema svojim pijaćim vodama“, objašnjava Trivan.U Srbiji ima oko 300 izvorišta pijaće vode, a flaširanjem vode bavi se do 30 fabrika, različitog kapaciteta. Među njima su i strani partneri – najveću fabriku, „Knjaz Miloš“, pre četiri godine kupio je američki „Pepsik“ u saradnji sa češkom kompanijom „Motoni 1873“, dok je fabrika „Vlasinka“ - sa brendom „Rosa“ - od 2005. deo „Koka kola“ sistema. Sve fabrike koje se bave flaširanjem mineralne vode u obavezi su da plaćaju državi naknadu za upotrebu vode koja je od 2017, posle inicijative Privredne komore Srbije, smanjena - i vraćena na nivo iz 2012.Izvor: Insajder</article>

„Bez ukusa, bez boje i bez vlasnika - voda je sloboda“ – bio je glavni slogan inicijative građana u Sloveniji da se u njihov Ustav ubaci član koji propisuje da svaki građanin te zemlje ima pravo na pitku vodu.
Mi smo prva država i jedina za sada u svetu koja ima u Ustavu taj član, kaže za Insajder aktivista iz Slovenije Dejan Ogrinić.
„Znači taj zakon da svaki čovek ima pravo do pitke vode, to je malo možda smiješno ili čudno ali je to ipak velika pobeda. Puno političara mi je ovde čestitalo iza svega, i onako u četiri oka jer su znali da je to skoro nemoguća bitka“, objašnjava Ogrinić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FdHfJ5nvkPO4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Bitka je dobijena u novembru 2016, dve godine od početka akcije prikupljanja potpisa. Tada je Parlament Slovenije bez ijednog glasa protiv usvojio promenu Ustava, za koju je prethodno glasalo 56.000 Slovenaca. Ipak, šest godina kasnije – nešto je manje optimizma.
"Neću da budem pesimista ali se bojim da nismo ništa naročito postigli jer ta rečenica na papiru, ja žalim, ali tako se kaže, nema neke velike razlike. Sa druge strane, ljudi su shvatili da je voda problem i da može biti veći problem u budućnosti“, objašnjava Ogrinić.
Ustav Srbije ne sadrži odrebu o prodaji <a href="https://insajder.net/prenosimo/wwf-mura-drava-i-dunav-su-deo-globalnog-cilja-obnove-300-000-kilometara-reka">izvora voda</a>, ali zakon njihovu prodaju zabranjuje. Ipak propisuje da to nacionalno bogatstvo privatnici mogu da ekspoatišu pod određenim uslovima i na određeni period – najmanje 15 godina. Takvu praksu, bivši ministar ekologije smatra nacionalnim promašajem i poziva državu da preispita potpisane ugovore. Danas tvrdi - otpor je pravio biznis.
"Uglavnom iz privrede. Uglavnom iz biznisa. Sa drugih strana manje, političari i drugi delovi socijalnog miljea u kome živimo uglavnom to nisu prepoznavali kao metu i kao temu da bude na dnevnom redu“, kaže Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine od 2017. do 2020.
Upozorava da pijaće vode nedostaje svetu ali i da je, iako se čini suprotno, ni u Srbiji nema dovoljno.
"Srbija na Balkanu predstavlja zemlju koja ima najmanje površinskih autohtonih voda. Dakle, one vode koje izviru i uviru na teritoriji Srbije su autohtone površinske vode i Srbija ih dakle na Balkanu ima najmanje. I vlada ozbiljna zabluda u našoj javnosti da mi imamo dovoljno pijaće vode i da imamo uopšte dovoljno vode. Nema mesta panici, mogli bismo i voleli bismo da imamo više tih pijaćih voda kojih nemamo ali to znači da moramo jako oprezno i štedljivo da se odnosimo prema svojim pijaćim vodama“, objašnjava Trivan.
U Srbiji ima oko 300 izvorišta pijaće vode, a flaširanjem vode bavi se do 30 fabrika, različitog kapaciteta. Među njima su i strani partneri – najveću fabriku, „Knjaz Miloš“, pre četiri godine kupio je američki „Pepsik“ u saradnji sa češkom kompanijom „Motoni 1873“, dok je fabrika „Vlasinka“ - sa brendom „Rosa“ - od 2005. deo „Koka kola“ sistema. Sve fabrike koje se bave flaširanjem mineralne vode u obavezi su da plaćaju državi naknadu za upotrebu vode koja je od 2017, posle inicijative Privredne komore Srbije, smanjena - i vraćena na nivo iz 2012.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Čije su mineralne vode i izvori u Srbiji? (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation