<article>Iako već odavno naviknuti na targetiranja, bez obzira ko je na vlasti, članovi nevladinih organizacija, ipak, često istupaju u javnost kako bi pojasnili šta tačno rade. Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović objašnjava za Insajder da je borba protiv takvog narativa važna najpre zbog građana."Poruke koje NVO sektor šalje o svojim aktivnostima: bilo da su rezultati istraživanja, otkrivene afere, ili konkretne usluge građanima, najčešće neće biti saslušane. Srpsko društvo je od 90-tih podložno primanju ksenofobičnih poruka, koje političari vešto koriste da prikriju svoje neuspehe. "Krivi su drugi" - je osnova za mantru "Strano je loše", iz koje izviru različite etikete na koje se lako lepi mržnja“, kaže Golubović.Ona dodaje da su se organizacije obraćale i institucijama, ali, kako kaže, "tužilaštvo je bilo pasivno i kod mnogo težih pritisaka i napada“."Takođe, sud nije priznao zahtev da organizacije trpe štetu od kleveta. Jedina odbrana je zahtev međunarodne zajednice, da se sa praksom prestane. Ujedinjene nacije i Savet Evrope su uvek otvarale vrata da saslušaju targetirane organizacije i da reaguju pravnim i diplomatskim kanalima“, kaže Golubović.Da postoji kontinuitet u vređanju NVO sektora potvrđuje i izvršna direktorka Astre-Akcije za borbu protiv trgovine ljudima Marija Anđelković koja objašnjava da se isti termini koriste "u blažim i grubljim oblicima“, ali da su akcije koje se sprovode "u ime tog termina imale različite pojavne oblike"."Bili smo svedoci hapšenja aktivista, pritvaranja, prebijanja, pravljenje crnih lista “državnih neprijatelja”, vanredne finansijke i druge inspekcije, navodne anti-terorističke provere kojima ne znamo epilog, pa sve do navedenog predloga Zakona. Mi koji smo više od 30 godina angažovani u civilnom sektoru, već smo oguglali na te termine koje je 90-ih režim uveo, da označi sve koji kritikuju i govore protiv rata“, kaže Anđelković za Insajder.<h2>"Srbija nikada neće biti članica Evropske unije"</h2>Direktorka Astre smatra da bi Predlog zakona o agentima stranog uticaja dodatno "suzio prostor za delovanje nevladinih organizacija koje rade na unapređenju života građana Srbije“."U svakom slučaju, on nije u skladu sa osnovnim demokratskim vrednostima Evropske unije u koju, bar deklarativno, želimo da pristupimo. Ukoliko se ova ideja sprovede, ozakoniće se hajka na neistomišljenike“, kaže Marija Anđelković za Insajder.U Predlogu zakona ipak se pominje pristup EU, a predlagači u obrazloženju navode da "Srbija nikada neće biti članica Evropske unije"."Pošto je Republika Srbija suverena država koja nije, niti će ikada biti članica tzv. Evropske unije, pitanje usklađenosti propisa Republike Srbije sa propisima tzv. Evropske unije za ovaj, kao i svaki drugi zakonski predlog je u potpunosti irelevantno i apsolutno nepotrebno”, piše u obrazloženju.Anđelković podseća da i sama Republika Srbija dobija novac iz evropskih fondova."Na osnovu zvaničnih informacija sa sajta Ministarstva za evropske integracije vidimo da je od 2001. godine, EU kroz nekoliko različitih instrumenata i fondova obezbedila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava Republici Srbiji za podršku reformama. Onda čudi kako se predlagač ovog Zakona nije setio da istim obuhvati institucije sistema koje koriste ta sredstva“, kaže Marija Anđelković.<h2>Odakle, zapravo, dolazi novac?</h2>Nevladine organizacije ili udruženja građana mogu da se finansiraju na različite načine – od donacija samih članova do konkurisanja za projekte, koje, kako objašnjava predsednica Yucom-a Katarina Golubović uglavnom koriste veće organizacije."One se po pravilu prijavljuju na konkurse koje raspisuju u Srbiji različite institucije i tako raspodeljuju republička, pokrajinska ili lokalna sredstva. Pored domaćih institucija, međunarodne organizacije i vlade raspisuju konkurse. Postoje i fondacije koje su osnovala privatna lica, koji takođe raspisuju konkurse. NVO konkurišu kod donatora koji raspiše konkurs koji ima za temu njihov cilj i koji finansira određene aktivnosti“, kaže Golubović za Insajder.Kako navodi, današnji konkursi su mnogo kompleksniji, a da li će neka organizacija dobiti sredstva zavisi od "mnogo faktora". Dodaje da su se "poslednjih godina u par slučajeva na konkursima delila budžetska sredstva organizacijama bez kapaciteta i iskustva, tzv.  fantomskim organizacijama“.<figure><amp-img width="1920" height="1080" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20221223191244_c747adb32403c6bcf1b50ac128cafa9d9202db3129f1bca31d3fb5858f7f1a18.jpg"></amp-img><figcaption>Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava. Foto: Insajder</figcaption></figure> Direktorka Astre Marija Anđelković potvrđuje da je put do sredstava kroz projekte težak."Uglavnom je konkurencija ogromna tako da projekat dobije jako mali broj organizacija, koje potom sprovode aktivnosti predviđene projektom koje su dobili, a izveštavaju, neretko na mesečnom nivou. I na kraju u finansijskom i narativnom izveštaju dostave sve dokaze o plaćanjima koja su izvršili, i postignutim rezultatima, koji moraju da odgovaraju onima koji su planirani u predlogu projekta,“ kaže Anđelković.Da je rad nevladinog sektora transparentan, potvrđuje i direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović."Implikacije usvajanja i primene jednog ovakvog zakona vodile bi Srbiju u čist represivni režim, gde bi se delovanje udruženja građana, čija se definicija zna, sve što udruženja građana rade, o tome se izveštava, podaci su mahom javni, ne postoje sredstva koja ne prolaze kroz sve kontrole, većina udruženja to objavljuje i javno na svojim sajtovima,” rekla je Todorović ranije za Insajder.<h2>Ko je podneo Predlog zakona</h2>Predlog zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja podnela su dva poslanika, Đorđe Komlenski i Bojan Torbica iz Pokreta socijalista 29. novembra pošle godine. U tekstu dostupnom <a href="http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/14_saziv/011-2876_24.pdf">na sajtu Skupštine</a>, Oni predlažu da se uvede poseban registar, odnosno spisak, neprofitnih organizacija u Srbiji koje se, kako piše, pretežno finansiraju "od strane stranih subjekata".Registri i spiskovi – „po zakonu i savesti“ Đorđe Komlenski i Bojan Torbica su poslanici iz Pokreta socijalista na čijem je čelu Aleksandar Vulin koji je, nakon što je <a href="https://insajder.net/teme/posle-slucaja-severina-ko-i-po-kojim-kriterijumima-pravi-spiskove-zabrane-ulaska-u-srbiju">hrvatska pevačica Severina Vučković</a> zadržana na granici sa Srbijom u avgustu prošle godine, izjavio da je "kao ministar policije i <a href="https://insajder.net/prenosimo/direktor-bia-aleksandar-vulin-podneo-ostavku">direktor BIA</a> po zakonu i savesti <a href="https://insajder.net/prenosimo/vulin-spiskove-sam-po-zakonu-i-savesti-pravio-ja-kao-ministar-policije-i-direktor-bia">pravio spiskove</a> onih koji nisu dobrodošli u Srbiju“, te je dodao da "žali što im se nije više posvetio“,  jer kako je tada rekao "vidi koliko ološa je nepravedno zaboravljeno“. Iako je Vulin tada rekao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić o "tome nije bio pitan niti je trebao da bude“, upravo je on najavio ukidanje spiskova. Ubrzo se oglasio i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, prema čijim tvrdnjama su <a href="https://insajder.net/prenosimo/dacic-sto-se-tice-mup-a-nema-vise-nikoga-na-spiskovima-za-zaustavljanje-na-granici">spiskovi u domenu MUP-a ukinuti početkom septembra prošle godine</a>. Osim stranaca, probleme pri ulasku i izlasku iz Srbije imali su i domaći državljani, poput direktorke Inicijative mladih za ljudska prava Sofije Todorović, koja, kako je navela ranije za Insajder nikada nije dobila pisano obrazloženje za to."To su pre svega nevladine organizacije koje su u poslednjih 12 meseci pretežno finansirane iz inostranstva, ili na drugi način u toj srazmeri pomagane u svom radu, odnosno one koje se bave političkim aktivnostima, učestvuju u kampanji, prikupljaju sredstva za političke organizacije, pokušavaju da utiču na odluke u Republici Srbiji i na javno mnjenje“, <a href="https://insajder.net/teme/predlog-zakona-o-stranim-agentima-aktiviste-civilnog-sektora-obelezava-kao-one-koji-rade-suprotno-interesu-drzave-video">rekao je ranije predlagač Đorđe Komlenski.</a>U predlogu se navodi da je "agent stranog uticaja" organizacija koja se bavi političkim delovanjem, političkim i drugim aktivnostima koje se odnose "na političko organizovanje i delovanje usmereno na ugrožavanje demokratije, narušavanje integriteta Republike Srbije, kršenje Ustavom zajamčenih sloboda i prava i raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje i netrpeljivosti“.Da organizacije ili udruženja građana koje su u suprotnosti sa Ustavom i pravima koje Ustav garantuje, svakako, ne mogu da postoje propisuje Zakon o udruženjima koji je na snazi od 2009. godine. Isto važi i za bilo koju stranu organizaciju koja bi da posluje na teritoriji Srbije."Ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima", piše u Zakonu o udruženjima.<h2>Ruski ili američki zakon</h2>Zakon o stranim agentima usvojen je u Rusiji 2012. godine. Mnogi aktivisti, mediji i borci za ljudska prava kritikovali su ga navodeći da ograničava rad, krši ljudska prava i guši bilo kakve kritike na račun vlasti.S druge strane čest izgovor vlastima koje su donele ovaj zakon jeste američki Zakon o registraciji stranih agenata (FARA). U pitanju je Zakon iz 1938. godine koji je tada donet kako bi se sprečila nacistička propaganda.Američki Stejt department nedavno je reagovao na srpski Predlog zakona i upozorio na štetnost na demokratsko uređenje Srbije.Iako je Predlog u skupštinskoj proceduri, čini se da je njegova sudbina izvesna, barem sudeći prema rečima samog predsednika Srbije, koji je rekao da "iz više razloga" neće prihvatiti ovaj predlog. Novinarka Ana Đurić</article>

Iako već odavno naviknuti na targetiranja, bez obzira ko je na vlasti, članovi nevladinih organizacija, ipak, često istupaju u javnost kako bi pojasnili šta tačno rade. Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović objašnjava za Insajder da je borba protiv takvog narativa važna najpre zbog građana. "Poruke koje NVO sektor šalje o svojim aktivnostima: bilo da su rezultati istraživanja, otkrivene afere, ili konkretne usluge građanima, najčešće neće biti saslušane. Srpsko društvo je od 90-tih podložno primanju ksenofobičnih poruka, koje političari vešto koriste da prikriju svoje neuspehe. "Krivi su drugi" - je osnova za mantru "Strano je loše", iz koje izviru različite etikete na koje se lako lepi mržnja“, kaže Golubović. Ona dodaje da su se organizacije obraćale i institucijama, ali, kako kaže, "tužilaštvo je bilo pasivno i kod mnogo težih pritisaka i napada“. "Takođe, sud nije priznao zahtev da organizacije trpe štetu od kleveta. Jedina odbrana je zahtev međunarodne zajednice, da se sa praksom prestane. Ujedinjene nacije i Savet Evrope su uvek otvarale vrata da saslušaju targetirane organizacije i da reaguju pravnim i diplomatskim kanalima“, kaže Golubović. Da postoji kontinuitet u vređanju NVO sektora potvrđuje i izvršna direktorka Astre-Akcije za borbu protiv trgovine ljudima Marija Anđelković koja objašnjava da se isti termini koriste "u blažim i grubljim oblicima“, ali da su akcije koje se sprovode "u ime tog termina imale različite pojavne oblike". "Bili smo svedoci hapšenja aktivista, pritvaranja, prebijanja, pravljenje crnih lista “državnih neprijatelja”, vanredne finansijke i druge inspekcije, navodne anti-terorističke provere kojima ne znamo epilog, pa sve do navedenog predloga Zakona. Mi koji smo više od 30 godina angažovani u civilnom sektoru, već smo oguglali na te termine koje je 90-ih režim uveo, da označi sve koji kritikuju i govore protiv rata“, kaže Anđelković za Insajder. <h2>"Srbija nikada neće biti članica Evropske unije"</h2> Direktorka Astre smatra da bi Predlog zakona o agentima stranog uticaja dodatno "suzio prostor za delovanje nevladinih organizacija koje rade na unapređenju života građana Srbije“. "U svakom slučaju, on nije u skladu sa osnovnim demokratskim vrednostima Evropske unije u koju, bar deklarativno, želimo da pristupimo. Ukoliko se ova ideja sprovede, ozakoniće se hajka na neistomišljenike“, kaže Marija Anđelković za Insajder. U Predlogu zakona ipak se pominje pristup EU, a predlagači u obrazloženju navode da "Srbija nikada neće biti članica Evropske unije". "Pošto je Republika Srbija suverena država koja nije, niti će ikada biti članica tzv. Evropske unije, pitanje usklađenosti propisa Republike Srbije sa propisima tzv. Evropske unije za ovaj, kao i svaki drugi zakonski predlog je u potpunosti irelevantno i apsolutno nepotrebno”, piše u obrazloženju. Anđelković podseća da i sama Republika Srbija dobija novac iz evropskih fondova. "Na osnovu zvaničnih informacija sa sajta Ministarstva za evropske integracije vidimo da je od 2001. godine, EU kroz nekoliko različitih instrumenata i fondova obezbedila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava Republici Srbiji za podršku reformama. Onda čudi kako se predlagač ovog Zakona nije setio da istim obuhvati institucije sistema koje koriste ta sredstva“, kaže Marija Anđelković. <h2>Odakle, zapravo, dolazi novac?</h2> Nevladine organizacije ili udruženja građana mogu da se finansiraju na različite načine – od donacija samih članova do konkurisanja za projekte, koje, kako objašnjava predsednica Yucom-a Katarina Golubović uglavnom koriste veće organizacije. "One se po pravilu prijavljuju na konkurse koje raspisuju u Srbiji različite institucije i tako raspodeljuju republička, pokrajinska ili lokalna sredstva. Pored domaćih institucija, međunarodne organizacije i vlade raspisuju konkurse. Postoje i fondacije koje su osnovala privatna lica, koji takođe raspisuju konkurse. NVO konkurišu kod donatora koji raspiše konkurs koji ima za temu njihov cilj i koji finansira određene aktivnosti“, kaže Golubović za Insajder. Kako navodi, današnji konkursi su mnogo kompleksniji, a da li će neka organizacija dobiti sredstva zavisi od "mnogo faktora". Dodaje da su se "poslednjih godina u par slučajeva na konkursima delila budžetska sredstva organizacijama bez kapaciteta i iskustva, tzv. &nbsp;fantomskim organizacijama“.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20221223191244_c747adb32403c6bcf1b50ac128cafa9d9202db3129f1bca31d3fb5858f7f1a18.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20221223191244_c747adb32403c6bcf1b50ac128cafa9d9202db3129f1bca31d3fb5858f7f1a18" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava "> <figcaption>Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava. Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Direktorka Astre Marija Anđelković potvrđuje da je put do sredstava kroz projekte težak. "Uglavnom je konkurencija ogromna tako da projekat dobije jako mali broj organizacija, koje potom sprovode aktivnosti predviđene projektom koje su dobili, a izveštavaju, neretko na mesečnom nivou. I na kraju u finansijskom i narativnom izveštaju dostave sve dokaze o plaćanjima koja su izvršili, i postignutim rezultatima, koji moraju da odgovaraju onima koji su planirani u predlogu projekta,“ kaže Anđelković. Da je rad nevladinog sektora transparentan, potvrđuje i direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović. "Implikacije usvajanja i primene jednog ovakvog zakona vodile bi Srbiju u čist represivni režim, gde bi se delovanje udruženja građana, čija se definicija zna, sve što udruženja građana rade, o tome se izveštava, podaci su mahom javni, ne postoje sredstva koja ne prolaze kroz sve kontrole, većina udruženja to objavljuje i javno na svojim sajtovima,” rekla je Todorović ranije za Insajder. <h2>Ko je podneo Predlog zakona</h2> Predlog zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja podnela su dva poslanika, Đorđe Komlenski i Bojan Torbica iz Pokreta socijalista 29. novembra pošle godine. U tekstu dostupnom <a href="http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/14_saziv/011-2876_24.pdf" target="_blank">na sajtu Skupštine</a>, Oni predlažu da se uvede poseban registar, odnosno spisak, neprofitnih organizacija u Srbiji koje se, kako piše, pretežno finansiraju "od strane stranih subjekata". <pre><code>Registri i spiskovi – „po zakonu i savesti“ Đorđe Komlenski i Bojan Torbica su poslanici iz Pokreta socijalista na čijem je čelu Aleksandar Vulin koji je, nakon što je <a href="https://insajder.net/teme/posle-slucaja-severina-ko-i-po-kojim-kriterijumima-pravi-spiskove-zabrane-ulaska-u-srbiju" target="_blank">hrvatska pevačica Severina Vučković</a> zadržana na granici sa Srbijom u avgustu prošle godine, izjavio da je "kao ministar policije i <a href="https://insajder.net/prenosimo/direktor-bia-aleksandar-vulin-podneo-ostavku" target="_blank">direktor BIA</a> po zakonu i savesti <a href="https://insajder.net/prenosimo/vulin-spiskove-sam-po-zakonu-i-savesti-pravio-ja-kao-ministar-policije-i-direktor-bia" target="_blank">pravio spiskove</a> onih koji nisu dobrodošli u Srbiju“, te je dodao da "žali što im se nije više posvetio“, &nbsp;jer kako je tada rekao "vidi koliko ološa je nepravedno zaboravljeno“. Iako je Vulin tada rekao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić o "tome nije bio pitan niti je trebao da bude“, upravo je on najavio ukidanje spiskova. Ubrzo se oglasio i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, prema čijim tvrdnjama su <a href="https://insajder.net/prenosimo/dacic-sto-se-tice-mup-a-nema-vise-nikoga-na-spiskovima-za-zaustavljanje-na-granici" target="_blank">spiskovi u domenu MUP-a ukinuti početkom septembra prošle godine</a>. Osim stranaca, probleme pri ulasku i izlasku iz Srbije imali su i domaći državljani, poput direktorke Inicijative mladih za ljudska prava Sofije Todorović, koja, kako je navela ranije za Insajder nikada nije dobila pisano obrazloženje za to.</code></pre> "To su pre svega nevladine organizacije koje su u poslednjih 12 meseci pretežno finansirane iz inostranstva, ili na drugi način u toj srazmeri pomagane u svom radu, odnosno one koje se bave političkim aktivnostima, učestvuju u kampanji, prikupljaju sredstva za političke organizacije, pokušavaju da utiču na odluke u Republici Srbiji i na javno mnjenje“, <a href="https://insajder.net/teme/predlog-zakona-o-stranim-agentima-aktiviste-civilnog-sektora-obelezava-kao-one-koji-rade-suprotno-interesu-drzave-video" target="_blank">rekao je ranije predlagač Đorđe Komlenski.</a> U predlogu se navodi da je "agent stranog uticaja" organizacija koja se bavi političkim delovanjem, političkim i drugim aktivnostima koje se odnose "na političko organizovanje i delovanje usmereno na ugrožavanje demokratije, narušavanje integriteta Republike Srbije, kršenje Ustavom zajamčenih sloboda i prava i raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje i netrpeljivosti“. Da organizacije ili udruženja građana koje su u suprotnosti sa Ustavom i pravima koje Ustav garantuje, svakako, ne mogu da postoje propisuje Zakon o udruženjima koji je na snazi od 2009. godine. Isto važi i za bilo koju stranu organizaciju koja bi da posluje na teritoriji Srbije. "Ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima", piše u Zakonu o udruženjima. <h2>Ruski ili američki zakon</h2> Zakon o stranim agentima usvojen je u Rusiji 2012. godine. Mnogi aktivisti, mediji i borci za ljudska prava kritikovali su ga navodeći da ograničava rad, krši ljudska prava i guši bilo kakve kritike na račun vlasti. S druge strane čest izgovor vlastima koje su donele ovaj zakon jeste američki Zakon o registraciji stranih agenata (FARA). U pitanju je Zakon iz 1938. godine koji je tada donet kako bi se sprečila nacistička propaganda. Američki Stejt department nedavno je reagovao na srpski Predlog zakona i upozorio na štetnost na demokratsko uređenje Srbije. Iako je Predlog u skupštinskoj proceduri, čini se da je njegova sudbina izvesna, barem sudeći prema rečima samog predsednika Srbije, koji je rekao da "iz više razloga" neće prihvatiti ovaj predlog.&nbsp; Novinarka Ana Đurić

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Ciljanje neistomišljenika: Predlog zakona o "agentima stranog uticaja" u Srbiji

Ciljanje neistomišljenika: Predlog zakona o "agentima stranog uticaja" u Srbiji

Tagovi: