<article><p>Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarstvo spoljnih poslova su se dogovorili oko koraka kako bi Parlament Srbije do kraja godine ratifikovao Opcioni protokol, rekla je ministarka Čomić.</p><p>„Ideja je da se ratifikuje Opcioni protokol kojim bi praktično uložili u vladavinu prava jer bi državu učinili odgovornom. Slično kao Istanbulska konvencija ili druge vrste protokola. Ako neko kome su ugrožena ekonomska, socijalna i kulturna prava ne dobije odgovarajuće zadovoljenje pred državom onda ima mesto gde će se njegovo pravo zadovoljiti“, kaže Čomić.</p><p>Ratifikacijom Opcionog protokola suštinski bi se zaokružio sistem zaštite ljudskih prava u Srbiji, objašnjava programski koordinator A11 - Inicijative za ekonomska i socijalna prava Danilo Ćurčić.</p><p>„To bi bila zaista velika stvar za zaštitu generalno ljudskih prava u Srbiji. Ovo ne znači da će doći do desetine hiljada nekakvih predmeta pred Komitetom već da ćemo imati jedan dodatni mehanizam koji će biti kontrolni mehanizam kako organima uprave tako i pravosuđa i svima onima koji su zaduženi za ostvarivanje prava građana u Republici Srbiji“, kaže Ćurčić.</p><p>Da će štititi ekonomska, socijalna i kulturna prava građana u skladu sa Međunarodnim paktom Ujedinjenih nacija prvo se 1971. obavezala Socijalistička Federativna, a 2001. i Savezna Republika Jugoslavija. Država Srbija danas ima obavezu da deluje u skladu sa odredbama Pakta i da o stanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava svojih građana izveštava Komitet Ujedinjenih nacija. Sastanci na kojima države potpisnice pred UN odgovaraju na pitanja ovih prava, održavaju se svake četiri godine. U poslednja tri dana državna delegacija Srbije odgovarala je baš na ova pitanja. </p><p>Međutim, neposredno pred početak sastanka, predstavnici Komiteta dali su priliku i civilnom sektoru da govori o istoj temi jer do Komiteta nije stigao samo izveštaj države već i onaj koji je sačinila grupa nevladinih organizacija. </p><p>Tako odgovor na pitanje - kakvo je trenutno stanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava građana Srbije, zavisi od toga koga pitate. Sve je u redu pokazuje analiza države, ali sa druge strane analiza nevladine organizacije kaže da nije baš tako. </p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DeGXTKvwE2q4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Ceo razgovor sa ministarkom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordanom Čomić i programskim koordinatorom A11-Inicijative za ekonomska i socijalna prava Danilom Ćurčićem možete pogledati <a href="https://insajder.net/emisije/marker/marker-24-02-2022-hdh65pjy">u emisiji Marker.</a></p></article>

<p>Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarstvo spoljnih poslova su se dogovorili oko koraka kako bi Parlament Srbije do kraja godine ratifikovao Opcioni protokol, rekla je ministarka Čomić.</p>
<p>„Ideja je da se ratifikuje Opcioni protokol kojim bi praktično uložili u vladavinu prava jer bi državu učinili odgovornom. Slično kao Istanbulska konvencija ili druge vrste protokola. Ako neko kome su ugrožena ekonomska, socijalna i kulturna prava ne dobije odgovarajuće zadovoljenje pred državom onda ima mesto gde će se njegovo pravo zadovoljiti“, kaže Čomić.</p>
<p>Ratifikacijom Opcionog protokola suštinski bi se zaokružio sistem zaštite ljudskih prava u Srbiji, objašnjava programski koordinator A11 - Inicijative za ekonomska i socijalna prava Danilo Ćurčić.</p>
<p>„To bi bila zaista velika stvar za zaštitu generalno ljudskih prava u Srbiji. Ovo ne znači da će doći do desetine hiljada nekakvih predmeta pred Komitetom već da ćemo imati jedan dodatni mehanizam koji će biti kontrolni mehanizam kako organima uprave tako i pravosuđa i svima onima koji su zaduženi za ostvarivanje prava građana u Republici Srbiji“, kaže Ćurčić.</p>
<p>Da će štititi ekonomska, socijalna i kulturna prava građana u skladu sa Međunarodnim paktom Ujedinjenih nacija prvo se 1971. obavezala Socijalistička Federativna, a 2001. i Savezna Republika Jugoslavija. Država Srbija danas ima obavezu da deluje u skladu sa odredbama Pakta i da o stanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava svojih građana izveštava Komitet Ujedinjenih nacija. Sastanci na kojima države potpisnice pred UN odgovaraju na pitanja ovih prava, održavaju se svake četiri godine. U poslednja tri dana državna delegacija Srbije odgovarala je baš na ova pitanja.&nbsp;</p>
<p>Međutim, neposredno pred početak sastanka, predstavnici Komiteta dali su priliku i civilnom sektoru da govori o istoj temi jer do Komiteta nije stigao samo izveštaj države već i onaj koji je sačinila grupa nevladinih organizacija.&nbsp;</p>
<p>Tako odgovor na pitanje - kakvo je trenutno stanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava građana Srbije, zavisi od toga koga pitate. Sve je u redu pokazuje analiza države, ali sa druge strane analiza nevladine organizacije kaže da nije baš tako.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DeGXTKvwE2q4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<p>Ceo razgovor sa ministarkom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordanom Čomić i programskim koordinatorom A11-Inicijative za ekonomska i socijalna prava Danilom Ćurčićem možete pogledati <a href="https://insajder.net/emisije/marker/marker-24-02-2022-hdh65pjy">u emisiji Marker.</a></p>

Teme

original

220x391

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Čomić: Do kraja godine ratifikacija Opcionog protokola; Ćurčić: To bi bila velika stvar za zaštitu ljudskih prava u Srbiji