<article><p>Govoreći o krizi u automobilskoj industriji u svetu, on je naveo da je na delu jedna vrsta carinskog rata između Evropske unije i Kine.</p><p>„Kako će se to završiti - zasad se ne zna, svi čekaju da vide kakav će da bude odgovor Kine, kakve će kontramere ona da preduzme, ali definitivno je da stvari ne idu u dobrom pravcu. Evropa zasad nema tržišni odgovor na kineske električne automobile“, kaže Ćorović.</p><h2><b>Uvezeno 130.000 polovnih vozila, kupljeno 26.000 novih</b></h2><p>Kada je reč o Srbiji, ističe da smo mi pretežno tržište polovnih automobila.</p><p>„Statistike govore da 84 odsto godišnjeg tržišta putničkih automobila čine polovni automobili, a svega 16 odsto novi. Očekujemo da će se ova godina završiti sa oko 26.000 prodatih novih putničkih automobila, a da otprilike da se uveze slično kao i prošle godine - oko 130.000. Ne očekujemo smanjenje broja. Nažalost, još uvek smo jedina država u regionu Zapadnog Balkana u kojoj je dozvoljen uvoz euro 3 i euro 4 motora. To su automobili od 2000. godine pa nadalje. Mi možemo u Srbiji da uvezemo automobil star 23-24 godine. To je zabranjeno odnedavno i u Crnoj Gori, u Bosni, Makedoniji, Albaniji... Bitno je da istaknemo da su takva vozila ne samo ekološki problem, već i bezbednosni. Automobil starosti 20 ili 23 godine je verovatno prešao veliki broj kilometara i pitanje je u kakvom su stanju njegove komponente, koje utiču na bezbednost vozila“, navodi Ćorović.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DDJvmTzWgYRY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p><br/> Podseća da je Vlada Srbije pre dve godine donela Program za zaštitu vazduha, sa Akcionim planom, te da je tu bilo definisano da se od 1. januara 2024. zabrani uvoz vozila sa euro 3 i 4 motorom, a od 1. januara 2025. čak i sa euro 5.</p><p>„Nadamo se da će se to ipak u nekoj budućnosti realizovati, da ćemo to ograničiti i da ćemo zasad barem doći do tog euro 5 standarda. Inače, prosečna starost automobila u Srbiji je 17 godina“, ističe on.</p><p>Ocenjuje da se kod nas neće smanjivati ni uvoz delova za automobile već da će se čak povećavati, jer „ne postoji automobil star 17, 18, 20 godina gde nije potrebno ozbiljno investiranje u različite komponente, i bezbednosne i nebezbednosne“.</p><h2>Države promovišu upotrebu električnih vozila</h2><p>Prema njegovim rečima, svetska autoindustrija je zauzela pravac proizvodnje ekološki prihvatljivih vozila i da su zasad glavni odgovor električna vozila sa baterijom, ali postoje i alternative - sa pogonom na vodonik. Da bi se povećala njihova upotreba, ocenjuje sagovornik Insajder televizije, potrebna je pomoć države.</p><p>„Nigde, ni u jednoj državi EU, taj proces nije omasovljen bez pomoći država. Tu možemo da pričamo o dve vrste nekih subvencija, odnosno finansijskih i nefinansijskih dotacija. Finansijske subvencije postoje i u Srbiji, ove godine je budžet bio 177 miliona dinara i dobijalo se 5.000 evra za kupovinu potpuno novog električnog vozila. U prvih osam meseci ove godine u Srbiji električna vozila zauzimaju jedan odsto kupljenih vozila, a u ukupnom voznom parku, prema podacima za avgust, registrovano je 3.629 potpuno električnih vozila, ali svih vrsta, ne samo putničkih automobila. To je 0,01 odsto. A šer u Evropi potpuno električnih vozila u prodaji novih vozila je i dalje oko 14 odsto i veći je od dizel vozila, koji je 11 odsto. A u Srbiji, dakle, taj šer je, kad gledamo prodaju novih vozila, jedan odsto, dok su dizeli oko 17-18 odsto“, navodi Ćorović.</p><h2>Alternativa su nam vozila kineskih brendova</h2><p>Kako kaže, dok se ne stabilizuje automobilska industrija u Evropi postoje i alternativna tržišta.</p><p>„Kada pričamo o novim automobilima, mi u Srbiji već imamo u ponudi četiri brenda iz Kine. Svedoci smo da je nedavno potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, gde se predviđa postepeno ukidanje carinskih stopa na nova i polovna električna vozila. Dakle, jedno od tržišta je svakako Kina, a nedavno su donete i izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, pa je sada dozvoljeno uvoziti polovna vozila iz Amerike“, ističe on.</p><p>On navodi da je Kina mnogo u prednosti kad je u pitanju proizvodnja električnih automobila i da Evropa zasad nema tržišni odgovor na to, već reaguje administrativno-političkim merama, poput podizanja carine koje će da idu čak do 48 odsto. </p><p>„Rečima Luke di Mea, predsednika Asocijacije evropskih proizvođača automobila i CEO Reno grupe, evropska autoindustrija pokušava da privoli regulatore u EU na jedan sveobuhvatan pristup i jedno ukrupnjavanje i udrživanje. Slično kao na početku sedamdedesetih godina kad je avionska industrija u Evropi dala odgovor na Boing kreiranjem kompanije Airbus. Airbus je osnovalo više proizvođača evropskih aviona. To zastupa evropska autoindustrija. Međutim, Evropska komisija često deluje asinhrono. S jedne strane su znali za taj cilj da se 2035. prestane s proizvodnjom motora sa unutrašnjim sagorevanjem, a sa druge strane nameću euro 7 standard, što znači dodatne troškove za neku tehnologiju koja treba da se napusti“, rekao je Boris Ćorović.  </p><p>Izvor: Insajder</p></article>

<p>Govoreći o krizi u automobilskoj industriji u svetu, on je naveo da je na delu jedna vrsta carinskog rata između Evropske unije i Kine.</p>
<p>„Kako će se to završiti - zasad se ne zna, svi čekaju da vide kakav će da bude odgovor Kine, kakve će kontramere ona da preduzme, ali definitivno je da stvari ne idu u dobrom pravcu. Evropa zasad nema tržišni odgovor na kineske električne automobile“, kaže Ćorović.</p>
<h2><b>Uvezeno 130.000 polovnih vozila, kupljeno 26.000 novih</b></h2>
<p>Kada je reč o Srbiji, ističe da smo mi pretežno tržište polovnih automobila.</p>
<p>„Statistike govore da 84 odsto godišnjeg tržišta putničkih automobila čine polovni automobili, a svega 16 odsto novi. Očekujemo da će se ova godina završiti sa oko 26.000 prodatih novih putničkih automobila, a da otprilike da se uveze slično kao i prošle godine - oko 130.000. Ne očekujemo smanjenje broja. Nažalost, još uvek smo jedina država u regionu Zapadnog Balkana u kojoj je dozvoljen uvoz euro 3 i euro 4 motora. To su automobili od 2000. godine pa nadalje. Mi možemo u Srbiji da uvezemo automobil star 23-24 godine. To je zabranjeno odnedavno i u Crnoj Gori, u Bosni, Makedoniji, Albaniji... Bitno je da istaknemo da su takva vozila ne samo ekološki problem, već i bezbednosni. Automobil starosti 20 ili 23 godine je verovatno prešao veliki broj kilometara i pitanje je u kakvom su stanju njegove komponente, koje utiču na bezbednost vozila“, navodi Ćorović.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DDJvmTzWgYRY&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br>
Podseća da je Vlada Srbije pre dve godine donela Program za zaštitu vazduha, sa Akcionim planom, te da je tu bilo definisano da se od 1. januara 2024. zabrani uvoz vozila sa euro 3 i 4 motorom, a od 1. januara 2025. čak i sa euro 5.</p>
<p>„Nadamo se da će se to ipak u nekoj budućnosti realizovati, da ćemo to ograničiti i da ćemo zasad barem doći do tog euro 5 standarda. Inače, prosečna starost automobila u Srbiji je 17 godina“, ističe on.</p>
<p>Ocenjuje da se kod nas neće smanjivati ni uvoz delova za automobile već da će se čak povećavati, jer „ne postoji automobil star 17, 18, 20 godina gde nije potrebno ozbiljno investiranje u različite komponente, i bezbednosne i nebezbednosne“.</p>
<h2>Države promovišu upotrebu električnih vozila</h2>
<p>Prema njegovim rečima, svetska autoindustrija je zauzela pravac proizvodnje ekološki prihvatljivih vozila i da su zasad glavni odgovor električna vozila sa baterijom, ali postoje i alternative - sa pogonom na vodonik. Da bi se povećala njihova upotreba, ocenjuje sagovornik Insajder televizije, potrebna je pomoć države.</p>
<p>„Nigde, ni u jednoj državi EU, taj proces nije omasovljen bez pomoći država. Tu možemo da pričamo o dve vrste nekih subvencija, odnosno finansijskih i nefinansijskih dotacija. Finansijske subvencije postoje i u Srbiji, ove godine je budžet bio 177 miliona dinara i dobijalo se 5.000 evra za kupovinu potpuno novog električnog vozila. U prvih osam meseci ove godine u Srbiji električna vozila zauzimaju jedan odsto kupljenih vozila, a u ukupnom voznom parku, prema podacima za avgust, registrovano je 3.629 potpuno električnih vozila, ali svih vrsta, ne samo putničkih automobila. To je 0,01 odsto. A šer u Evropi potpuno električnih vozila u prodaji novih vozila je i dalje oko 14 odsto i veći je od dizel vozila, koji je 11 odsto. A u Srbiji, dakle, taj šer je, kad gledamo prodaju novih vozila, jedan odsto, dok su dizeli oko 17-18 odsto“, navodi Ćorović.</p>
<h2>Alternativa su nam vozila kineskih brendova</h2>
<p>Kako kaže, dok se ne stabilizuje automobilska industrija u Evropi postoje i alternativna tržišta.</p>
<p>„Kada pričamo o novim automobilima, mi u Srbiji već imamo u ponudi četiri brenda iz Kine. Svedoci smo da je nedavno potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, gde se predviđa postepeno ukidanje carinskih stopa na nova i polovna električna vozila. Dakle, jedno od tržišta je svakako Kina, a nedavno su donete i izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, pa je sada dozvoljeno uvoziti polovna vozila iz Amerike“, ističe on.</p>
<p>On navodi da je Kina mnogo u prednosti kad je u pitanju proizvodnja električnih automobila i da Evropa zasad nema tržišni odgovor na to, već reaguje administrativno-političkim merama, poput podizanja carine koje će da idu čak do 48 odsto.&nbsp;</p>
<p>„Rečima Luke di Mea, predsednika Asocijacije evropskih proizvođača automobila i CEO Reno grupe, evropska autoindustrija pokušava da privoli regulatore u EU na jedan sveobuhvatan pristup i jedno ukrupnjavanje i udrživanje. Slično kao na početku sedamdedesetih godina kad je avionska industrija u Evropi dala odgovor na Boing kreiranjem kompanije Airbus. Airbus je osnovalo više proizvođača evropskih aviona. To zastupa evropska autoindustrija. Međutim, Evropska komisija često deluje asinhrono. S jedne strane su znali za taj cilj da se 2035. prestane s proizvodnjom motora sa unutrašnjim sagorevanjem, a sa druge strane nameću euro 7 standard, što znači dodatne troškove za neku tehnologiju koja treba da se napusti“, rekao je Boris Ćorović. &nbsp;</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Teme

Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović, foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Ćorović za „Svet i mi“: Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina, uvoz vozila s euro 3 i 4 motorom nije samo ekološki, već i bezbednosni problem (VIDEO)

Ćorović za „Svet i mi“: Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina, uvoz vozila s euro 3 i 4 motorom nije samo ekološki, već i bezbednosni problem (VIDEO)

Tagovi: