<article>Crvena traka koja se tog dana nosi na reveru, kao simbol borbe protiv bolesti i znak solidarnosti sa obolelima, ustanovljena je 1991. To je prilika da se ljudi širom sveta ujedine u borbi protiv HIV-a, da pokažu podršku onima koji žive sa HIV-om i da obeleže uspomenu na one koji su od AIDS-a umrli.<a href="https://insajder.net/prenosimo/u-gradskom-zavodu-za-javno-zdravlje-besplatno-testiranje-na-hiv">Sa HIV-om se danas živi</a>. Kažu, podjednako kvalitetno kao da virus nije prisutan u organizmu. Osim ukoliko ne živite u društvu koje je opterećeno strahom, predrasudama i neznanjem. U tom slučaju život postaje nepodnošljiv. Da preživite možete samo ako se zavetujete na ćutanje. Objektivnih razloga za stigmu nema, ali otpori prihvatanju su i dalje ogromni.Procenjuje se da 38 miliona ljudi ima ovaj virus. Iako je identifikovan tek 1984. godine, više od 35 miliona ljudi umrlo je od HIV-a ili AIDS-a, što ga čini jednom od najrazornijih pandemija u istoriji.Danas je postignut naučni napredak u lečenju HIV-a, a postoje i zakoni koji štite ljude koji žive sa ovom, stigmatizujućom bolešću.Svetski dan borbe protiv AIDS-a podseća javnost da HIV nije nestao – i dalje postoji vitalna potreba za povećanjem svesti, borbom protiv predrasuda i edukacijom.Rok Hadson 1985, Fredi Merkjuri 1991, Entoni Perkins 1992. Dugačak je spisak onih koji su, ne znajući šta im se tačno dešava, izgubili bitku sa AIDS-om. Tih 1980-ih, kuga novog doba odnela je mnogo života. Umetnički i klupski život u Americi pretrpeo je nenadoknadive posledice.Madona, slavljena u gej zajednici, spremna da uvek da doprinos u borbi protiv mizoginije, seksizma, homofobije, primajući jednu nagradu bira da nas podseti na vremene u kojem je izgubila skoro sve prijatelje. Njima, kasnije, posvećuje pesmu „Live to Tell“.Ko je mogao da pretpostavi da će četrdeset godina kasnije, toliko strahota zahvatiti svet, da se prvog naleta smrti od AIDS-a, više niko neće ni sećati. Medicina je napredovala: Medžik Džonson i Čarli Šin žive sa ovom bolešću. Svesno su odlučili da teško breme ne nose sami na svojim plećima; podelili su sa svetom vest o bolesti, spremno dočekujući sve loše strane vlastite odluke.Toliko je filmova snimljeno inspirisano ovom temom: „Filadelfija“ za koju Tom Henks dobija Oskara, tumačeći lik advokata koji zbog dijagnoze HIV+ dobija otkaz, zatim „Normal Heart“, sa Markom Rafalom, koji pripoveda o ranoj epidemiji AIDS-a i pojavi aktivističke grupe „ACT UP“, nezaboravni „Dallas Buyers Club“ sa Metjuom Mekonahijem i Džaredom Letoom nagrađenim Oskarima za svoje uloge, te „Boemska rapsodija“, koja nam, tek nedavno, otkriva kako se Fredi Merkjuri osećao kad je već neizlečivo bolestan, izlazio na binu stadiona Vembli pred više od 72.000 ljudi i tako zauvek ostao generacijama u sećanju po fenomenalnom nastupu na Live Aid-u za gladne u Africi 1985.Prepoznate kao gej ikone još za vreme AIDS krize, Elizabet Tejlor i Madona, i same su optuživane da su HIV pozitivne.Mnogi gej umetnici poput Džimija Samervila, Pet Shop Boys-a, i Sindi Loper, pesmama su prkosili epidemiji, čak i kada je Reganova administracija ignorisala katastrofu.Da bi prikupila novac za borbu protiv AIDS-a, Dajen Vorvik napisala je čuvenu pesmu „That’s What Friends Are For“ i donirala tantijeme. 1990. godine izlazi album „RED, HOT + BLUE“, prva kompilacija „Red Hot“ Organizacije, na kojoj popularni izvođači: U2, Nena Čeri, Šinejd O’ Konor, Debi Hari, Igi Pop, Tom Vejts, Dejvid Birn, Tomson Tvins, K.D. Lang i mnogi drugi, interpretiraju nekoliko pesama Kola Portera, a sve to kako bi se skupila sredstva za borbu protiv opake bolesti, AIDS-a.Objavljen u septembru 1990. godine, album je prodat u više od milion primeraka širom sveta, prikupio je skoro milion dolara za pomenutu aktivističku grupu „ACT UP“, i najavljen je kao jedna od prvih velikih dobrotvornih akcija u borbi protiv side u muzičkom biznisu. Prateći televizijski specijal ABC-a sadržao je muzičke spotove za pesme, koji su oslikavali društvene posledice AIDS-a.Televizija Insajder je dajući doprinos boljem razumevanju i ove problematike emitovala film „Garet Tomas: HIV i ja“, kao i jedan od najboljih  filmova o AIDS-u, kanadski „Ubistvo nultog pacijenta“ ("Killing Patient Zero", 2019). Govoreći o strahu, demonizovanju nepoznatog i opasnosti od lažnih narativa, ovaj film oslikava društvenu klimu u kojoj se javlja nova, smrtonosna bolest, prvenstveno kroz priču o pojedincu koji je bio tragično povezan sa AIDS-om, ujedno i posmatran kao „nulti pacijent“. O borbi protiv HIV/AIDS-a u novoj epizodi Tabua razgovaramo sa dr Biljanom Begović Vuksanović - epidemiološkinjom iz Saveta za HIV Gradskog zavoda za javno zdravlje, Jelenom Jevtović - psihološkinjom i Bratislavom Prokićem iz Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje „Potent“. Autor je Milan Nikolić.<h2>Tabu, petak, 1. decembar od 21.00, na Insajder televiziji.</h2><h2>SBB 17, MTS 118, Supernova 24, Yettel 11</h2>Izvor: Insajder</article>

Crvena traka koja se tog dana nosi na reveru, kao simbol borbe protiv bolesti i znak solidarnosti sa obolelima, ustanovljena je 1991. To je prilika da se ljudi širom sveta ujedine u borbi protiv HIV-a, da pokažu podršku onima koji žive sa HIV-om i da obeleže uspomenu na one koji su od AIDS-a umrli.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/u-gradskom-zavodu-za-javno-zdravlje-besplatno-testiranje-na-hiv">Sa HIV-om se danas živi</a>. Kažu, podjednako kvalitetno kao da virus nije prisutan u organizmu. Osim ukoliko ne živite u društvu koje je opterećeno strahom, predrasudama i neznanjem. U tom slučaju život postaje nepodnošljiv. Da preživite možete samo ako se zavetujete na ćutanje. Objektivnih razloga za stigmu nema, ali otpori prihvatanju su i dalje ogromni.
Procenjuje se da 38 miliona ljudi ima ovaj virus. Iako je identifikovan tek 1984. godine, više od 35 miliona ljudi umrlo je od HIV-a ili AIDS-a, što ga čini jednom od najrazornijih pandemija u istoriji.
Danas je postignut naučni napredak u lečenju HIV-a, a postoje i zakoni koji štite ljude koji žive sa ovom, stigmatizujućom bolešću.
Svetski dan borbe protiv AIDS-a podseća javnost da HIV nije nestao – i dalje postoji vitalna potreba za povećanjem svesti, borbom protiv predrasuda i edukacijom.
Rok Hadson 1985, Fredi Merkjuri 1991, Entoni Perkins 1992. Dugačak je spisak onih koji su, ne znajući šta im se tačno dešava, izgubili bitku sa AIDS-om. Tih 1980-ih, kuga novog doba odnela je mnogo života. Umetnički i klupski život u Americi pretrpeo je nenadoknadive posledice.
Madona, slavljena u gej zajednici, spremna da uvek da doprinos u borbi protiv mizoginije, seksizma, homofobije, primajući jednu nagradu bira da nas podseti na vremene u kojem je izgubila skoro sve prijatelje. Njima, kasnije, posvećuje pesmu „Live to Tell“.
Ko je mogao da pretpostavi da će četrdeset godina kasnije, toliko strahota zahvatiti svet, da se prvog naleta smrti od AIDS-a, više niko neće ni sećati. Medicina je napredovala: Medžik Džonson i Čarli Šin žive sa ovom bolešću. Svesno su odlučili da teško breme ne nose sami na svojim plećima; podelili su sa svetom vest o bolesti, spremno dočekujući sve loše strane vlastite odluke.
Toliko je filmova snimljeno inspirisano ovom temom: „Filadelfija“ za koju Tom Henks dobija Oskara, tumačeći lik advokata koji zbog dijagnoze HIV+ dobija otkaz, zatim „Normal Heart“, sa Markom Rafalom, koji pripoveda o ranoj epidemiji AIDS-a i pojavi aktivističke grupe „ACT UP“, nezaboravni „Dallas Buyers Club“ sa Metjuom Mekonahijem i Džaredom Letoom nagrađenim Oskarima za svoje uloge, te „Boemska rapsodija“, koja nam, tek nedavno, otkriva kako se Fredi Merkjuri osećao kad je već neizlečivo bolestan, izlazio na binu stadiona Vembli pred više od 72.000 ljudi i tako zauvek ostao generacijama u sećanju po fenomenalnom nastupu na Live Aid-u za gladne u Africi 1985.
Prepoznate kao gej ikone još za vreme AIDS krize, Elizabet Tejlor i Madona, i same su optuživane da su HIV pozitivne.
Mnogi gej umetnici poput Džimija Samervila, Pet Shop Boys-a, i Sindi Loper, pesmama su prkosili epidemiji, čak i kada je Reganova administracija ignorisala katastrofu.
Da bi prikupila novac za borbu protiv AIDS-a, Dajen Vorvik napisala je čuvenu pesmu „That’s What Friends Are For“ i donirala tantijeme. 1990. godine izlazi album „RED, HOT + BLUE“, prva kompilacija „Red Hot“ Organizacije, na kojoj popularni izvođači: U2, Nena Čeri, Šinejd O’ Konor, Debi Hari, Igi Pop, Tom Vejts, Dejvid Birn, Tomson Tvins, K.D. Lang i mnogi drugi, interpretiraju nekoliko pesama Kola Portera, a sve to kako bi se skupila sredstva za borbu protiv opake bolesti, AIDS-a.
Objavljen u septembru 1990. godine, album je prodat u više od milion primeraka širom sveta, prikupio je skoro milion dolara za pomenutu aktivističku grupu „ACT UP“, i najavljen je kao jedna od prvih velikih dobrotvornih akcija u borbi protiv side u muzičkom biznisu. Prateći televizijski specijal ABC-a sadržao je muzičke spotove za pesme, koji su oslikavali društvene posledice AIDS-a.
Televizija Insajder je dajući doprinos boljem razumevanju i ove problematike emitovala film „Garet Tomas: HIV i ja“, kao i jedan od najboljih &nbsp;filmova o AIDS-u, kanadski „Ubistvo nultog pacijenta“ ("Killing Patient Zero", 2019). Govoreći o strahu, demonizovanju nepoznatog i opasnosti od lažnih narativa, ovaj film oslikava društvenu klimu u kojoj se javlja nova, smrtonosna bolest, prvenstveno kroz priču o pojedincu koji je bio tragično povezan sa AIDS-om, ujedno i posmatran kao „nulti pacijent“.&nbsp;
O borbi protiv HIV/AIDS-a u novoj epizodi Tabua razgovaramo sa dr Biljanom Begović Vuksanović - epidemiološkinjom iz Saveta za HIV Gradskog zavoda za javno zdravlje, Jelenom Jevtović - psihološkinjom i Bratislavom Prokićem iz Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje „Potent“. Autor je Milan Nikolić.
<h2>Tabu, petak, 1. decembar od 21.00, na Insajder televiziji.</h2>
<h2>SBB 17, MTS 118, Supernova 24, Yettel 11</h2>
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Crvena traka solidarnosti: Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a – za 42 godine 25 miliona izgubljenih života