Damir Joka u Markeru: Za neuspešnu resocijalizaciju osuđenika odgovornost je sistemska

"Jako je problem sistemski, tu morate da imate uvezano Ministarstvo pravde, morate da imate uvezan MUP, morate imati uvezano Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo socijalne zaštite, sve te četiri grane na kojima počiva moguća resocijalizacija i tretman osuđenika, nakon izvršenja kazne moraju biti povezane", rekao je Joka.

Joka kaže da rad sa osuđenicima u zatvoru izgleda teško.

"Sam rad vaspitača, odnosno službenika tretmana koji se odvija u zatvorima predstavlja jedan sinkretizovan pristup, uvažavajući sve okolnosti koje neko ko je počinilac krivičnog dela donese sa sobom u zatvor", ističe Joka.

To se, objašnjava Joka, pre svega misli na njegovu kriminogenu strukturu, prostor iz kog je došao "da li je je to porodica ili je baš kriminogeno društvo, težina krivičnog dela, njegov odnos prema krivičnom delu, sve to ulazi u sintentizovanu masu podataka, na osnovu koje određujemo program postupanja".

Stručni tim, objašnjava sagovornik, donosi program postupanja. Ističe da je vaspitač taj koji radi neke konkretne i neposredne aktivnosti sa osuđenicima.

Joka kaže da vaspitači u zatvorima čine sve da motivišu osuđenog da učestvuje u programu postupanja.

"Morate uzeti u obzir da jedan veliki procenat, to je negde oko trideset posto osuđenika su rezistentni na tretman, ili jednostavno ne žele da učestvuju u tretmanu, to je posebno karakteristično za one koji počinu teška krivična dela ili koji su višestruki povratnici", rekao je Joka u Markeru.

On ističe da čak polovina osuđenika ponovo učini krivično delo. Navodi da to nije greška zatvora, već, kako kaže, splet okolnosti u koji se osuđenik vraća kada izađe na slobodu.

Joka je rekao da je ključni problem nedostatak vaspitača u radu sa osuđenicima.

"Moja prva vaspitna grupa je bila oko sto osuđenika, u tom broj osuđenih vi ne možete da organizujete jedan smislini i produktivni rad, nego morate da odaberete jedan broj osuđenika kojima možete da posvetite pažnju i na koje možete da utičete. Jedan veliki broj izmiče iz te pažnje", poručio je sagovornik.

On je istakao da pomažu onima koji imaju volju za promenom i koji imaju očuvane kapacitete za promenom. Dodaje da kod takvih osuđenika najčešće i dođe do promene nakon izlaska sa izvršenja kazne

Krivična dela protiv polnih sloboda

Joka kaže da su krivična dela protiv polnih sloboda (seksualno zlostavljanje, silovanje, obljuba) nagonska radnja.

"Ta krivična dela vezana su za nagone i to se vrlo teško može popravati, ş obzirom da ti osuđenici jednostavno se regrutuju kao povratnici i nakon izvršenja kazne. Hemijska kastracija je predviđena u mnogim zemljama, u nekim zemljama Amerike je čak i obavezna, ali uz dobrovoljni pristanak osuđenog, vi da bi tako nešto uveli u Zakon morate da promenite Ustav koji garantuje nepovredivost tela i duše svakog čoveka", objašnjava Joka. 

Joka ističe da je rešenje psihološki i psihijatrijski tretman uz medikamentoznu terapiju koja će spustiti libido, "koja će negde osuđenika pretvoriti u čoveka koji nema ispoljen nagon za seksualnim ostvarenjem".

Odgovarajući na pitanje šta sa silovateljima rade institucije, Joka kaže da sem određenja pritvora, kao u slučaju Igora Miloševića, ne rade mnogo toga. 

"Ono što je mnogo značajnije je da takva lica ne dobiju toliko veliku prisutnost u medijima, jer se na taj način ponovo povređuju žrtve. Zamislite sada svu tu grupu ljudi koja je povređena njegovim postupcima pre nego što je došao u zatvor, posebno žene koje su silovane, koje njega sada gledaju na televiziji", rekao je Joka.

One, kako kaže, ponovo na taj način doživljavaju traumu.

Joka ističe da svi ljudi koji su optuženi za krivična dela protiv polnih soloboda, nakon odsluženja kazne će izaći napolje. On navodi da postoje inicijative za psihijatriski i psihološkim tretmanom osuđenika nakon izvršenja kazne zatvora, ali je, kako navodi, pitanje koliko je društvo spremno da to prihvati.

Poverenici za alternativne sankcije, kako ističe, imaju jedine ingerencije da ih kontrolišu.

"Njima treba pomoći u nekim svakodnevnim okolnostima, socijalnog uklopljenja, izgrade ličnih dokumenata, eventualno mogućnost nekog zapošljavanja", navodi sagovornik.

Ostaje, kako kaže, ipak, onaj suštinski suštinski problem - šta raditi sa njihovim nagonom?

Joka kaže da misli kako treba menjati Krivični zakonik tako da se nakon izvršene kazne "s obzirom da su vrlo specifična dela, uvedu i još neki oblici pomoći i tretmana tih osuđenika".

Joka je rekao da mi imamo volju za tim, ali da se ne ulaže dovoljno u smislu organizovanja kompetentnih službi koje bi se bavile takvim ljudima.

Izvor: Insajder