Dan pobede nad fašizmom "u dve kolone" (VIDEO)

Danas, u prisustvu ministara u Vladi Srbije, u Beogradu je održan još jedan "Besmrtni puk“ – manifestacija koja se od 2011. godine održava u Rusiji i "prijateljskim zemljama“, u znak sećanja na borce Crvene armije, poginule u II Svetskom ratu. 

Fašizam se deklarativno osuđuje, ali u političkom govoru nastavlja da živi – kako kroz međusobne optužbe vlasti i opozicije, tako i kroz optužbe koje političari iznose na račun građana, ali i kroz ksenofobne izjave na račun drugačijih i drugih.

U Spomen parku oslobodiocima, ambasadori zapadnih zemalja vence su odvojeno položili od predstavnika srpskih vlasti. Članovi Vlade Srbije, među kojima su i dvojica sa crne liste SAD-a, vence su položili u prisustvu ambasadora Rusije, Belorusije, Azerbejdžana i Kazahstana. 

I sve to kako nam se više nikada ne bi ponovili fašizam i nacizam, u čijim je logorima u Evropi tokom II svetskog rata ubijeno više od šest miliona ljudi. Pored deklarativnih nastojanja da nam se takvo zlo nikada ne ponovi, i to uglavnom na današnji dan, politički govor u Srbiji obojen je upravo međusobnim optužbama za fašizam, ili nacizam.

"Ovo početak jer je ovo što rade oni ono što su radili nacisti tridesetih godina prošlog veka, na način na koji su nacisti obeležavali jevrejske radnje, jevrejske kuće, jevrejske stanove, danas oni obeležavaju stanove ljudi koji podržavaju predsednika Vučića i Srpsku naprednu stranku“, rekao je 18. marta ove godine u Skupštini Srbije Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe SNS-a, obraćajući se predsedavajućem na zasedanju i pokazujući na poslanike opozicije.

Dok se sa jedne strane međusobno optužuju za fašizam i nacizam političari su, sa druge strane, skloni da uvredljivo govore o drugima, po bilo kom osnovu drugačijima od većine.

"Nestore, na šta liči ovo tebi?“ – "Cigani, Ciganija. Ako si došao već u ovu Skupštinu ovde i u ovu zgradu, poštuj ovaj narod koji te je izabrao“, odgovorio je svom kolegi poslaniku Branimir Nestorović iz "Mi – glas iz naroda“, reagujući na postupke opozicionih kolega tokom zasedanja 6. februara ove godine.

I sve to u zemlji u kojoj su uvrede zasnovane na nacionalnoj, verskoj i rasnoj mržni i netrpeljivosti - krivično delo. Iako je tako, javno mrzimo druge i drugačije.

"Taj paradoks o kome zapravo govorite to je paradoks totalitarnog društva. Borba protiv fašizma i antifašizam jeste ugrađena u temelje savremene Srbije, ali oni koji su bili promoteri antifašizma u prošlosti, to je bio partizanski pokret uglavnom i to su bili komunisti, danas je veoma važno za neke predstavnike na vlasti pokažu da je komunistički sistem i Komunistička partija i partizanski pokret nisu imali nijednu dobru karakteristiku“, ocenjuje za Insajder Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji.

Sklonost da sećanje na antifašističku borbu tumačimo drugačije od situacije do situacije vidi se i u tome što će predsednik Privremenog organa Beograda Aleksandar Šapić večeras govoriti na akademiji povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta; to je političar koji je nedavno najavio da će pokrenuti inicijativu da iz Kuće cveća bude uklonjena grobnica Josipa Broza Tita, koji je predvodio antifašističku borbu u Drugom svetskom ratu. Takvih primera ima još. 

Fašizam možda i jeste pobeđen, ali otpor i progon svake različitosti, odbojnost prema drugačijim ideologijama, prezir prema slabijima i osetljivim grupama i kult nacionalne ujedinjenosti opasno su nasleđe fašizma koje živi u javnom govoru. To nasleđe moraju glasno da osude svi odgovorni za kreiranje javnog mnjenja.

Izvor: Insajder