Dan uoči povratka u OŠ "Vladislav Ribnikar”: Neizvesno koliko će se đaka vratiti (VIDEO)

Sedam dana od masovnog ubistva, vrata škole "Vladislav Ribnikar” biće otvorena. Umesto klasične nastave, planirani su časovi na kojima će se govoriti o onome što se desilo. Vratiće se samo oni koji to žele. Novinar i psiholog Miša Stojiljković, otac učenika te škole, kaže za Insajder da su odluku o povratku doneli nakon razgovora sa sinovima.  

"Razgovarali smo sa sinom i on je rekao da bi mu bilo previše rano da se u sredu vrati u školu, dakle samo nedelju dana posle tog strašnog događaja, ali misli da bi od ponedeljka mogao da krene. I mi ćemo ga tu podržati. Rekao bih da je zajednički stav većine roditelja da je rano da se deca vrate sada ove nedelje, ali mi se čini da su spremni da od narednog ponedeljka polako krenu da se vraćaju, i to govorim o ovim odeljenjima u kojima je bilo žrtava. Za druga odeljenja ne znam kako je, verujem da će neki od njih krenuti već od srede u školu. Moj stariji sin ide u osmi razred, i on je bio u školi u vreme pucnjave, u učionici iznad. On i njegovo društvo su spremni da se vrate”, kaže Stojiljković. 

To što će se vratiti u sredinu u kojoj se dogodila tragedija, deo struke vidi kao ključni problem. Ministarstvo prosvete, pak, tvrdi da se upravo struka pitala, i da su odluku o povratku doneli posle razgovora sa članovima Saveta roditelja. Da je odluka preuranjena, smatra predsednica Društva psihologa Srbije Tamara Džamonja Ignjatović.

"Ta preuranjena odluka je verovatno nastala iz najboljih namera da deca što pre prevaziđu strah, i da se što pre vrate u tu takozvanu normalnost, odnosno rutinu. Jer njima i treba neki drugi sadržaj osim fokusa na traumatsko iskustvo. Trebaju im vršnjaci, druženje, drugi sadržaji, ali na koji način i u kom trenutku ipak treba pitati njih. I na kom mestu naravno”, kaže Džamonja Ignjatović.

Mesto povratka, ukoliko odluka ne bude promenjena, za sada je škola "Vladislav Ribnikar”. Na pitanje da li je postojao drugi način da se deca vrate na nastavu, ali van škole, kako bi se izbegla retraumatizacija, iz Ministarstva prosvete odgovaraju da bi odlaganje povratka moglo samo da produbi traumu.

"Što duže budu udaljeni iz ovog prostora, trauma može biti sve veća, a ne manja. Taj ,bauk’ škole će se povećavati vremenom ukoliko nemamo susrete sa njim. Ne možete preko noći da pronađete adekvatan prostor koji bi njima bio dovoljno udoban, funkcionalan, dozvolio da se rasterete, oslobode tuge, i koji ih ne bi podsećao na školu u kojoj su bili”, navodi Snežana Vuković iz Ministarstva prosvete.

Predsednica Društva psihologa Srbije, jedne od organizacija koje će u narednom periodu pružati psihološku podršku deci, roditeljima i zaposlenima, navodi da razdvajanje učenika u slučaju premeštaja u druge škole - ne bi bilo dobro rešenje.

"Oni imaju potrebu da budu zajedno sa svojim vršnjacima u tim malim grupama koje njima pružaju podršku. Tako da, ako bude nekakve nastave u drugim školama, u drugim odeljenjima, to u ovom trenutku još ne znamo, zaista ne mogu da pričam u ime Ministarstva, ali znam da su svakako otvoreni da razmišljaju o različitim predlozima, onda nije dobro da deca budu raspoređena po raznim odeljenjima. U ovom trenutku oni su za drugu decu neki 'mali stranci' obeleženi nekim vrlo teškim iskustvom”, objašnjava Džamonja Ignjatović. 

Škole koje su se sa takvim iskustvom suočile u državama poput Amerike bivale su privremeno, pa čak i trajno zatvarane. Takav predlog čuo se ovih dana i u Srbiji. Otac učenika škole "Vladislav Ribnikar” Miša Stojiljković ističe da je među predlozima i onaj o pretvaranju kabineta istorije u spomen-sobu. 

"Mislim da je to važno zbog kulture sećanja. Važno je da kao kolektiv održimo sećanje na neke tragične događaje, i da nam ta sećanja, pa i ta prostorija koja će biti ispunjena nekim predmetima i porukama, služi kao podsetnik šta nije bilo dobro i na čemu treba da radimo dalje da se takve stvari ne bi ponavljale”, smatra Stojiljković.  

Šta će biti sa školom i kabinetom istorije u kome se dogodio masakr, još nije odlučeno. Roditelji se za sada suočavaju sa mnogo važnijom dilemom – kako pomoći detetu da, koliko je moguće, prebrodi traumu.

Izvor: Insajder