<article>Glavni operativac u policiji i brana od političkog pritiska – tako su još 2005. kada je usvajan novi zakon o policiji opisivali uvođenje nove funkcije - direktor policije. Ipak, 19 godina kasnije, policija je daleko od depolitizovane i transparentne institucije, a policija već skoro dve i po godine nema čak ni direktora.Nema ga od kraja decembra 2021. formalno. Suštinski i duže jer je dotadašnji direktor Vladimir Rebić dva meseca pre toga otišao na odmor, gde je i dočekao rešenje o prestanku mandata.Po zakonu, novog direktora, na predlog ministra, a nakon sprovedenog konkursa, treba da imenuje Vlada. Dve Vlade Srbije koje su bile od tada do danas međutim konkurs nisu raspisale.<h2>Kad će konkurs: Od "vrlo brzo" do "kad se usvoji novi zakon"</h2>Prvo je taj zadatak imao ministar Aleksandar Vulin koji je početkom 2022. konkurs i obećao."Moja zakonska obaveza je da po sprovedenom konkursu predložim Vladi novog direktora policije... Konkurs za novog direktora policije će biti vrlo brzo“, rekao je tada Vulin.Konkursa nije bilo, ali jeste nove Vlade, a sa njom i novi ministar.U oktobru 2022. umesto Aleksandra Vulina koji je postavljen za direktora Bezbednosno-informativne agencije, ministar je postao Bratislav Gašić, čime su njih dvojica praktično zamenili mesta.Sa novim ministrom stigao je i novi odgovor kada će konkurs za direktora policije. "Čim se usvoji novi zakon o unutrašnjim poslovima", <a href="https://insajder.net/teme/gasic-na-pitanje-insajdera-izbor-direktora-policije-cim-zavrsimo-zakon-o-policiji">bio je odgovor tadašnjeg ministra policije Bratislava Gašića početkom 2023</a>.Takođe, u junu prošle godine na obeležavanju Dana policije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će Gašić "uskoro" predložiti osobu koja će doći na mesto direktora policije.Ni novog zakona ni konkursa nije bilo, a Vlada Srbije umesto da postavi novog direktora, proširila je nadležnosti resornom ministru. Tako je Bratislav Gašić, između ostalog, postao nadležan i za izbor zaposlenih u Specijalnoj antiterorističkoj jedinici, Žandarmeriji, Jedinici za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, kao i u Policijskoj brigadi.Upravo ovo sušta je suprotnost svega što je 2005. najavljeno da će novi zakon o policiji, pisan po evropskim standardima, doneti."Do sada je policija bila potpuno hijerarhijski uređena i na vrhu policije bio je ministar. Sada ne. Na vrhu policije stoji direktor policije, koji se bira na pet godina, konkursom. Znači, to će biti pozicija koja će biti depolitizovana i na bazi stručnosti“, reči su tadašnjeg ministra policije Dragana Jočića 2005.<h2>Srbija za 19 godina imala dvojicu direktora policije</h2>Prvi direktor policije izabran na konkursu bio je Milorad Veljović. Odmah po imenovanju 2006, Veljović je organizovao i razgovor sa novinarima gde je obećao jačanje Službe za borbu protiv organizovanog kriminala kroz angažovanje profesionalaca.Nekoliko godina kasnije, nakon isteka mandata i sam Veljović, sudeći bar po medijskim izveštajima, bio je u sred političkog obračuna. Tihi rat - tako su mediji izveštavali o navodnom sukobu premijera i tadašnjeg ministra policije Ivice Dačića i prvog potpredsednika Vlade i šefa Birao za koordinaciju službi bezbednosti Aleksandra Vučića oko toga ko će biti novi direktor policije. A kako su se baš tad pojavile informacije o susretima Dačića i njegovih saradnika sa ključnim čovekom balkanskog narko-kartela i saradnikom Darka Šarića Rodoljubom Radulovićem zvanim Banana, prevagnuo je, kako su tada mediji prenosili, Vučićev predlog. Milorad Veljović je reizabran."Da jednostavno policiju što više odvojimo od politike, da politika ima što manje uticaja na rad policije i da policija radi isključivo u skladu sa zakonom", reči su Milorada Veljovića nakon reizbora 2013.Od tada Veljovića je bilo sve manje u medijima, a umesto njega o uspesima i akcijama policije izjave je davao tadašnji ministar Nebojša Stefanović. Tako je upravo on uoči dočeka nove 2016. godine javnost obavestio da je smenjen Veljović koga je Vlada penzionisala. Kao penzioner već godinama je na mestu savetnika Aleksandra Vučića.Na mesto Veljovića dolazi Vladimir Rebić i o tome javnost informiše resorni ministar."Dvadeset i tri godine profesionalnog rada u policiji, iskustvo na rukovodećim mestima i uspešan rad u Upravi saobraćajne policije, opredelili su me da Rebiću poverim ovako težak i odgovoran zadatak, i Vlada je to, naravno, prihvatila", rekao je tada Nebojša Stefanović.Vladimir Rebić, iako je bio prvi čovek policije, o policijskim akcijama i hapšenjima u javnosti nije mnogo govorio, to su činili drugi - prvo ministar policije Nebojša Stefanović, pa i državna sekretarka Dijana Hrkalović, a kasnije i ministar policije Aleksandar Vulin.<h2>Uslovi za direktora policije</h2>Aktuelni zakon jasno propisuje ko može biti direktor policije. kandidat mora imati visoku stručnu spremu, kao i 15 godina navršenog rada na policijskim poslovima, na rukovodećim radnim mestima. To znači, čovek iz policijskog sistema. Međutim, Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, čije usvajanje se čeka da bi se raspisao konkurs, a koji je već u dva navrata povlačen, predviđa da bi direktor mogao biti i neko ko nije iz sistema MUP-a. Tamo se navodi da kandidat mora biti neko sa "najmanje 15 godina efektivnog rada na poslovima bezbednosti". To bi značilo, ukoliko se ovakav nacrt usvoji, da bi novi direktor policije mogao biti i neko iz Bezbednosno informativne agencije ili vojnih struktura.Izvor: Insajder</article>

Glavni operativac u policiji i brana od političkog pritiska – tako su još 2005. kada je usvajan novi zakon o policiji opisivali uvođenje nove funkcije - direktor policije. Ipak, 19 godina kasnije, policija je daleko od depolitizovane i transparentne institucije, a policija već skoro dve i po godine nema čak ni direktora.
Nema ga od kraja decembra 2021. formalno. Suštinski i duže jer je dotadašnji direktor Vladimir Rebić dva meseca pre toga otišao na odmor, gde je i dočekao rešenje o prestanku mandata.
Po zakonu, novog direktora, na predlog ministra, a nakon sprovedenog konkursa, treba da imenuje Vlada. Dve Vlade Srbije koje su bile od tada do danas međutim konkurs nisu raspisale.
<h2>Kad će konkurs: Od "vrlo brzo" do "kad se usvoji novi zakon"</h2>
Prvo je taj zadatak imao ministar Aleksandar Vulin koji je početkom 2022. konkurs i obećao.
"Moja zakonska obaveza je da po sprovedenom konkursu predložim Vladi novog direktora policije... Konkurs za novog direktora policije će biti vrlo brzo“, rekao je tada Vulin.
Konkursa nije bilo, ali jeste nove Vlade, a sa njom i novi ministar.
U oktobru 2022. umesto Aleksandra Vulina koji je postavljen za direktora Bezbednosno-informativne agencije, ministar je postao Bratislav Gašić, čime su njih dvojica praktično zamenili mesta.
Sa novim ministrom stigao je i novi odgovor kada će konkurs za direktora policije. "Čim se usvoji novi zakon o unutrašnjim poslovima", <a href="https://insajder.net/teme/gasic-na-pitanje-insajdera-izbor-direktora-policije-cim-zavrsimo-zakon-o-policiji">bio je odgovor tadašnjeg ministra policije Bratislava Gašića početkom 2023</a>.
Takođe, u junu prošle godine na obeležavanju Dana policije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će Gašić "uskoro" predložiti osobu koja će doći na mesto direktora policije.
Ni novog zakona ni konkursa nije bilo, a Vlada Srbije umesto da postavi novog direktora, proširila je nadležnosti resornom ministru. Tako je Bratislav Gašić, između ostalog, postao nadležan i za izbor zaposlenih u Specijalnoj antiterorističkoj jedinici, Žandarmeriji, Jedinici za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, kao i u Policijskoj brigadi.
Upravo ovo sušta je suprotnost svega što je 2005. najavljeno da će novi zakon o policiji, pisan po evropskim standardima, doneti.
"Do sada je policija bila potpuno hijerarhijski uređena i na vrhu policije bio je ministar. Sada ne. Na vrhu policije stoji direktor policije, koji se bira na pet godina, konkursom. Znači, to će biti pozicija koja će biti depolitizovana i na bazi stručnosti“, reči su tadašnjeg ministra policije Dragana Jočića 2005.
<h2>Srbija za 19 godina imala dvojicu direktora policije</h2>
Prvi direktor policije izabran na konkursu bio je Milorad Veljović. Odmah po imenovanju 2006, Veljović je organizovao i razgovor sa novinarima gde je obećao jačanje Službe za borbu protiv organizovanog kriminala kroz angažovanje profesionalaca.
Nekoliko godina kasnije, nakon isteka mandata i sam Veljović, sudeći bar po medijskim izveštajima, bio je u sred političkog obračuna. Tihi rat - tako su mediji izveštavali o navodnom sukobu premijera i tadašnjeg ministra policije Ivice Dačića i prvog potpredsednika Vlade i šefa Birao za koordinaciju službi bezbednosti Aleksandra Vučića oko toga ko će biti novi direktor policije. 
A kako su se baš tad pojavile informacije o susretima Dačića i njegovih saradnika sa ključnim čovekom balkanskog narko-kartela i saradnikom Darka Šarića Rodoljubom Radulovićem zvanim Banana, prevagnuo je, kako su tada mediji prenosili, Vučićev predlog. Milorad Veljović je reizabran.
"Da jednostavno policiju što više odvojimo od politike, da politika ima što manje uticaja na rad policije i da policija radi isključivo u skladu sa zakonom", reči su Milorada Veljovića nakon reizbora 2013.
Od tada Veljovića je bilo sve manje u medijima, a umesto njega o uspesima i akcijama policije izjave je davao tadašnji ministar Nebojša Stefanović. Tako je upravo on uoči dočeka nove 2016. godine javnost obavestio da je smenjen Veljović koga je Vlada penzionisala. Kao penzioner već godinama je na mestu savetnika Aleksandra Vučića.
Na mesto Veljovića dolazi Vladimir Rebić i o tome javnost informiše resorni ministar.
"Dvadeset i tri godine profesionalnog rada u policiji, iskustvo na rukovodećim mestima i uspešan rad u Upravi saobraćajne policije, opredelili su me da Rebiću poverim ovako težak i odgovoran zadatak, i Vlada je to, naravno, prihvatila", rekao je tada Nebojša Stefanović.
Vladimir Rebić, iako je bio prvi čovek policije, o policijskim akcijama i hapšenjima u javnosti nije mnogo govorio, to su činili drugi - prvo ministar policije Nebojša Stefanović, pa i državna sekretarka Dijana Hrkalović, a kasnije i ministar policije Aleksandar Vulin.
<h2>Uslovi za direktora policije</h2>
Aktuelni zakon jasno propisuje ko može biti direktor policije. kandidat mora imati visoku stručnu spremu, kao i 15 godina navršenog rada na policijskim poslovima, na rukovodećim radnim mestima. To znači, čovek iz policijskog sistema. 
Međutim, Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, čije usvajanje se čeka da bi se raspisao konkurs, a koji je već u dva navrata povlačen, predviđa da bi direktor mogao biti i neko ko nije iz sistema MUP-a. Tamo se navodi da kandidat mora biti neko sa "najmanje 15 godina efektivnog rada na poslovima bezbednosti". 
To bi značilo, ukoliko se ovakav nacrt usvoji, da bi novi direktor policije mogao biti i neko iz Bezbednosno informativne agencije ili vojnih struktura.
Izvor: Insajder

Teme

Amblem srpske policije, foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

(De)politizacija na delu: Skoro dve i po godine srpska policija bez direktora

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

(De)politizacija na delu: Skoro dve i po godine srpska policija bez direktora

Tagovi: