<article>“Pročitao sam po sajtovima napad na ministra što je na sastanku sa rukovodiocima zdravstvenih ustanova o listama čekanja bio na neki način grub prema rukovodiocima organizacionih jedinica i ustanova. Pa, ja bih bio još grublji nego on. Kako je moguće da najveću listu čekanja imamo u dva klinička centra, dva najveća klinička centra, u kojoj smo uložili najviše novčanih sredstava?  Imamo Klinički centar Srbije, imamo Klinički centar Niš. I jedan i drugi imaju lošije rezultate od Kliničkog centra Novi Sad i Kliničkog centra Kragujevac. To je problem. Neki ljudi će zbog toga snositi posledice”, rekao je Gojković uz ogradu da “ne preti nikome”.“Država se sa tim stvarima više neće šaliti. Nijednom lekaru koji pošteno, savesno, radi svoj posao, sve ono što bude rađeno mimo radnog vremena - biće dodatno plaćeno. Niko ne treba da radi besplatno. Niko ne treba da radi džabe. Ali moramo da shvatimo da imamo jedan veoma ozbiljan problem i moramo zajedno sistemski da radimo na njemu”, poručio je specijalni savetnik ministra Zlatibora Lončara.  <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FLryHsxnu6qE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> A gde su sve uzroci koji za posledicu imaju listu na kojoj za različite operacije – najčešće kuka i kolena – i dijagnostiku, čeka više od 68.000 ljudi?Za predsednika Odbora za zdravstvo partije Srbija centar prof. dr Dragana Delića jedan od problema leži u načinu finansiranja zdravstvenog sistema.  “Samo ćemo reći jedan kratak podatak. U ovom trenutku sedam puta  se manje odvaja po glavi stanovnika u Srbiji nego u zapadnoj Evropi. U Norveškoj 17 puta se, recimo, više odvaja za zdravstvo. Naš problem, međutim, izvire iz suštinskog nerazumevanja značaja zdravstvenog sistema, a to je da je on nacionalni resurs od presudnog značaja za razvoj društva - to nije potrošnja, nego najbolja investicija”, kaže prof. Delić. Dok se govori o ulaganjima u zdravstvo, prof. Delić kao problem navodi i ona koja nisu bila opravdana.“Pitam se, šta je sa 46 miliona koje su dati za Sinofarm fabriku vakcina. Ne otvara se. Šta je sa 100 miliona evra koje su date za bolnice COVID koje sad više nisu u funkciji? Šta je sa 1.200 respiratora, kada nam je trebalo u onom trenutku 400? Šta je suština o čemu ja zaista želim da govorim i stalno to potenciram - zdravstveni sistem Srbije mogu da promene samo stručne lica”, smatra prof. dr Dragan Delić.Povećan priliv bolesnika, posebno u kategoriji starijih od 65 godina, ali i stanovništvo koje nije edukovano kada je zdravlje u pitanju – takođe su među glavnim uzrocima problema, kaže prof. Delić i navodi da Srbija ima “preko 20 odsto gojaznih osoba, 34 odsto osoba puši, 14 odsto prekomerno uzima alkohol”. “Treća, velika grupa problema, to je, po meni, nedostatak kompetentnih zdravstvenih radnika. Mi smo poslednjih deset godina izgubili 1.800 specijalista u zdravstvenu sistemu u Srbiji. Kako smo ih izgubili? Pa otišli su, a oni nose zdravstveni sistem, oni razvijaju zdravstveni sistem, specijalisti nose zdravstveni sistem. Otišli su u privatnu praksu, otišli su u inostranstvo, otišli su u farmaceutske kuće. Otišli su tamo ne samo jer su veće plate, nego su i bolji uslovi rada”, navodi prof. dr Delić.  Najveći broj čekanja je na operacije koje su sa najzahtevnijim procedurama u medicini koje su, kako Gojković navodi “teške, komplikovane i zahtevne”.“Mlađi naš kadar želi malo lepši život od našeg hiruškog života. To su operacije koje zahtevaju dugo stajanje, težak fizički rad, komplikovan sa svim mogućim izazovima. Nove generacije teško da žele da pristanu to da rade. Oni su odgajani u nekom drugom svetu. Razumem i njih”, kaže prof. Gojković. Da Srbija nije jedina koja ima problem sa listama čekanja navodi direktor Kliničko-bolničkog centra Zvezdara prof. dr Petar Svorcan.“KBC Zvezdara je najveći kliničko-bolnički centar u Beogradu, sa približno 2000 zaposlenih; 600.000 stanovnika gravitira  ka našoj ustanovi, a iz svih delova Srbije takođe dolaze kod nas na lečenje. I kad bi sad uporedili ove neke liste čekanja, konkretno za moju bolnicu, videli bi da se uklapamo  u te neke standarde koje ju su i u zapadnom, naprednijem svetu. U Norveškoj, na primer, ljudi čekaju po 90, 120 dana ili 150 dana. Mi ćemo se truditi koliko god možemo da se ove liste čekanja smanje  i sigurno će se smanjiti, ali nikad neće nestati. U ustanovi kojom ja rukovodim, u kojoj imamo sada liste čekanja,  možemo da kažemo da su to pristojni termini  koji ljudi dobijaju”, rekao je prof. Svorcan komentarišući i primere da se u Srbiji, za pojedine operacije čekalo i po 7 godina.Upitan zašto pojedini lekari nemaju osnovna sredstva za rad, čak i kad su uradili sve da više nemaju liste čekanja, poput kardiohirurga dr. Dragana Milića iz Niša, prof. dr Zoran Gojković je rekao da nije upoznat da takav problem postoji.“Jednostavno mi je neshvatljivo da ne postoji neki sanitetski materijal,  pošto veoma dobro znam da je država sve što je bilo potrebno i sve što su zdravstveni radnici tražili, i ustanove tražile, nabavljala uvek, u poslednje vreme, u ekspresnom roku. Moguće da postoje neki delimični problemi i zastoji u nabavci ili slično”, rekao je Gojković.Podestimo, dr Milić je na društvenim mrežama objavio izvinjenje pacijentima jer, kako je naveo, neće raditi kardiohirurške operacije zbog nedostatka potrošnog materijala. U pitanju su bili  oksigenatori, osnovno sredstvo bez kog, kako je naveo, ne postoji kardiohirurgija.Izvor: Insajder</article>

“Pročitao sam po sajtovima napad na ministra što je na sastanku sa rukovodiocima zdravstvenih ustanova o listama čekanja bio na neki način grub prema rukovodiocima organizacionih jedinica i ustanova. Pa, ja bih bio još grublji nego on. Kako je moguće da najveću listu čekanja imamo u dva klinička centra, dva najveća klinička centra, u kojoj smo uložili najviše novčanih sredstava? &nbsp;Imamo Klinički centar Srbije, imamo Klinički centar Niš. I jedan i drugi imaju lošije rezultate od Kliničkog centra Novi Sad i Kliničkog centra Kragujevac. To je problem. Neki ljudi će zbog toga snositi posledice”, rekao je Gojković uz ogradu da “ne preti nikome”.
“Država se sa tim stvarima više neće šaliti. Nijednom lekaru koji pošteno, savesno, radi svoj posao, sve ono što bude rađeno mimo radnog vremena - biće dodatno plaćeno. Niko ne treba da radi besplatno. Niko ne treba da radi džabe. Ali moramo da shvatimo da imamo jedan veoma ozbiljan problem i moramo zajedno sistemski da radimo na njemu”, poručio je specijalni savetnik ministra Zlatibora Lončara. &nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FLryHsxnu6qE&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
A gde su sve uzroci koji za posledicu imaju listu na kojoj za različite operacije – najčešće kuka i kolena – i dijagnostiku, čeka više od 68.000 ljudi?
Za predsednika Odbora za zdravstvo partije Srbija centar prof. dr Dragana Delića jedan od problema leži u načinu finansiranja zdravstvenog sistema. &nbsp;
“Samo ćemo reći jedan kratak podatak. U ovom trenutku sedam puta &nbsp;se manje odvaja po glavi stanovnika u Srbiji nego u zapadnoj Evropi. U Norveškoj 17 puta se, recimo, više odvaja za zdravstvo. Naš problem, međutim, izvire iz suštinskog nerazumevanja značaja zdravstvenog sistema, a to je da je on nacionalni resurs od presudnog značaja za razvoj društva - to nije potrošnja, nego najbolja investicija”, kaže prof. Delić.&nbsp;
Dok se govori o ulaganjima u zdravstvo, prof. Delić kao problem navodi i ona koja nisu bila opravdana.
“Pitam se, šta je sa 46 miliona koje su dati za Sinofarm fabriku vakcina. Ne otvara se. Šta je sa 100 miliona evra koje su date za bolnice COVID koje sad više nisu u funkciji? Šta je sa 1.200 respiratora, kada nam je trebalo u onom trenutku 400? Šta je suština o čemu ja zaista želim da govorim i stalno to potenciram - zdravstveni sistem Srbije mogu da promene samo stručne lica”, smatra prof. dr Dragan Delić.
Povećan priliv bolesnika, posebno u kategoriji starijih od 65 godina, ali i stanovništvo koje nije edukovano kada je zdravlje u pitanju – takođe su među glavnim uzrocima problema, kaže prof. Delić i navodi da Srbija ima “preko 20 odsto gojaznih osoba, 34 odsto osoba puši, 14 odsto prekomerno uzima alkohol”.&nbsp;
“Treća, velika grupa problema, to je, po meni, nedostatak kompetentnih zdravstvenih radnika. Mi smo poslednjih deset godina izgubili 1.800 specijalista u zdravstvenu sistemu u Srbiji. Kako smo ih izgubili? Pa otišli su, a oni nose zdravstveni sistem, oni razvijaju zdravstveni sistem, specijalisti nose zdravstveni sistem. Otišli su u privatnu praksu, otišli su u inostranstvo, otišli su u farmaceutske kuće. Otišli su tamo ne samo jer su veće plate, nego su i bolji uslovi rada”, navodi prof. dr Delić. &nbsp;
Najveći broj čekanja je na operacije koje su sa najzahtevnijim procedurama u medicini koje su, kako Gojković navodi “teške, komplikovane i zahtevne”.
“Mlađi naš kadar želi malo lepši život od našeg hiruškog života. To su operacije koje zahtevaju dugo stajanje, težak fizički rad, komplikovan sa svim mogućim izazovima. Nove generacije teško da žele da pristanu to da rade. Oni su odgajani u nekom drugom svetu. Razumem i njih”, kaže prof. Gojković.&nbsp;
Da Srbija nije jedina koja ima problem sa listama čekanja navodi direktor Kliničko-bolničkog centra Zvezdara prof. dr Petar Svorcan.
“KBC Zvezdara je najveći kliničko-bolnički centar u Beogradu, sa približno 2000 zaposlenih; 600.000 stanovnika gravitira &nbsp;ka našoj ustanovi, a iz svih delova Srbije takođe dolaze kod nas na lečenje. I kad bi sad uporedili ove neke liste čekanja, konkretno za moju bolnicu, videli bi da se uklapamo &nbsp;u te neke standarde koje ju su i u zapadnom, naprednijem svetu. U Norveškoj, na primer, ljudi čekaju po 90, 120 dana ili 150 dana. Mi ćemo se truditi koliko god možemo da se ove liste čekanja smanje &nbsp;i sigurno će se smanjiti, ali nikad neće nestati. U ustanovi kojom ja rukovodim, u kojoj imamo sada liste čekanja, &nbsp;možemo da kažemo da su to pristojni termini &nbsp;koji ljudi dobijaju”, rekao je prof. Svorcan komentarišući i primere da se u Srbiji, za pojedine operacije čekalo i po 7 godina.
Upitan zašto pojedini lekari nemaju osnovna sredstva za rad, čak i kad su uradili sve da više nemaju liste čekanja, poput kardiohirurga dr. Dragana Milića iz Niša, prof. dr Zoran Gojković je rekao da nije upoznat da takav problem postoji.
“Jednostavno mi je neshvatljivo da ne postoji neki sanitetski materijal, &nbsp;pošto veoma dobro znam da je država sve što je bilo potrebno i sve što su zdravstveni radnici tražili, i ustanove tražile, nabavljala uvek, u poslednje vreme, u ekspresnom roku. Moguće da postoje neki delimični problemi i zastoji u nabavci ili slično”, rekao je Gojković.
Podestimo, dr Milić je na društvenim mrežama objavio izvinjenje pacijentima jer, kako je naveo, neće raditi kardiohirurške operacije zbog nedostatka potrošnog materijala. U pitanju su bili &nbsp;oksigenatori, osnovno sredstvo bez kog, kako je naveo, ne postoji kardiohirurgija.
Izvor: Insajder

Teme

Prof. dr Dragan Delić, prof. dr Zoran Gojković i prof. dr Petar Svorcan. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Insajder debata

Više od vesti

Debata o listama čekanja – Gojković: Ne pretimo nikome, ali ko ne radi, snosiće posledice; Delić: Nedostaju kompetentni lekari (VIDEO)

Debata o listama čekanja – Gojković: Ne pretimo nikome, ali ko ne radi, snosiće posledice; Delić: Nedostaju kompetentni lekari (VIDEO)

Tagovi: