Decenija “slučaja helikopter”: Ni spomen-obeležja, ni odgovornih

U akciji spasavanja bebe stare pet dana, pored novorođenčeta iz porodice Ademović, poginula su četiri pripadnika Vojske Srbije - dva pilota i dva tehničara, i dvoje medicinskih radnika iz Novog Pazara: major Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Drajić, mehaničar letač zastavnik Ivan Miladinović i lekari Dževad Ljajić i Miroslav Veselinović.

Beba stara pet dana za Beograd je najpre trebalo da bude prebačena sanitetskim vozilom ali je, zbog odrona, sanitet ostao zaglavljen kod Raške. Tada je odlučeno da beba bude transportavana vojnim helikopterom Mi-17 iz sastava 890. mešovite helikopterske eskadrile; medicinski transport bebe inicirao je tadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a vojnu akciju organizovao je Bratislav Gašić, tada ministar odbrane.

Helikopter iz Beograda preuzeo je bebu i dvočlanu sanitetsku ekipu oko 20 sati, i odmah krenuo nazad. Let se odvijao bez problema sve do Mladenovca, kada se vreme pogoršalo. Kako je potom saopšteno na konferenciji za medije Vojske Srbije, odlučeno je da je najbolje da helikopter sleti na Aerodrom Nikola Tesla, “lokaciju koja je sobom nosila najmanje rizika.”

Komandant 204. vazduhoplovne brigade, brigadni general Predrag Bandić, rekao je tada da meteorološka situacija nije bila nepovoljna, već složena, „toliko da se u njoj mogu snaći piloti sa takvom opremom i nivoom osposobljenosti“.

"Oko 22 časa i 15 minuta usledila su dva neuspešna pokušaja za sletanje na Aerodrom Nikola Tesla zbog ograničene vidljivosti. U 22.31 izgubljena je svaka komunikacija sa posadom i od tog trenutka otpočelo je traganje", rekao je tada brigadni general Bandić.

Helikopter se izgubio sa radara nešto posle 23 časa, a Direktorat civilnog vazduhoplovstva pokrenuo je potragu u 23,30. Helikopter je pronađen dva sata posle ponoći, kada je saopšteno da verovatno nema preživelih, što je i potvrđeno u ranim jutarnjim satima, 14. marta.

Formirane su dve komisije za utvrđivanje uzroka nesreće, Komisija za osnovno ispitivanje udesa i Komisija za ispitivanje vanrednog događaja. Petnaest meseci posle nesreće, juna 2016. godine, Više javno tužilaštvo je saopštilo da neće biti pokrenut postupak protiv osoba koje su učestvovale u pripremi i izvršenju zadatka, “jer nije utvrđeno da je neko s umišljajem ili iz nehata preduzeo radnje koje bi predstavljale krivično delo.” Tužilaštvo je utvrdilo da je u lancu komandovanja prilikom planiranja i pripreme zadatka “došlo do propusta koji nemaju krivično - pravnu, već eventualno disciplinsku težinu.” Vojni disciplinski sud  zabranio je napredovanje u službi dvojici generala, ali je ta zabrana poništena u višem stepenu.

Međutim, odluku o tome da postupak ne bude pokrenut nije potpisala postupajuća tužiteljka Gordana Jovanović, već njena nadređena, tužiteljka Nataša Krivokapić, i to u formi službene beleške koja bi možda mogla da odgovori na brojna pitanja o tome šta se sve dešavalo u predistražnom postupku.

Uprkos Rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja iz decembra 2016. godine, Tužilaštvo je odbilo da Insajderu dostavi belešku, uz obrazloženje da je reč o “opštepoznatim informacijama” koje su, kako se navodi, već više puta objavljene.

A jedno pitanje u nizu pitanja na koje nema odgovora jeste zašto je helikopter, uprkos složenim meterološkim uslovima, pokušao da sleti na civilni surčinski, a ne na vojni batajnički aerodrom ili heliodrom kod VMA na Banjici. Do danas se ne zna ni ko je odlučio da beba bude prebačena u Beograd, a ne u Kraljevo, Niš ili Kragujevac.

Predstavnici vlasti koji su posredno učestvovali u organizaciji akcije spasavanja bebe izjavljivali su da se ne osećaju odgovornim za pad vojnog helikoptera koji je, inače, „na kilo“, prodat na vojnom otpadu kod Novog Sada, ali su kolege poginulih članova vojne posade uspele da sačuvaju rep letelice.

Ono što je sigurno jeste da je namera svih bila da novorođenče stigne u Beograd, da bi mu bila ukazana neophodna medicinska pomoć. Sve ostalo je do danas ostalo u magli, poput pitanja: Da li su prekršena pravila vojnog leta koji ima strogo propisan lanac komande i organizacije?

Uz sve nepoznanice, slučaj pada vojnog helikoptera se, u dobroj meri, pretvorio u priču o “alkoholisanosti posade” – zbog čega su posebno besni vazduhoplovci - kao i u polemiku o političkoj promociji. Naime, nakon što je Agencija Beta 13. marta 2015. u večernjim satima objavila da je helikopter “bezbedno sleteo” i da ga je sačekao ministar zdravlja, vest su preneli - i ubrzo obrisali - brojni portali, ali ne i dnevni listovi koji su u izdanjima od 14. marta imali vest o “uspešnoj akciji”.

Godinama posle nesreće, počast stradalima odaju članovi porodica, kolege, prijatelji… U znak sećanja na dvojicu poginulih lekara, jedna škola u Novom Pazaru ponela je ime “Dva heroja”. I to je, uglavnom, sve. Na mestu nesreće, u blizini Aerodroma Nikola Tesla, nema spomen-obeležja.

Na desetogodišnjicu pogibije, počast stradalima u padu vojnog helikoptera danas će  odati studenti u blokadi - u 11,52 u Ulici Dragutina Maslaća na Ledinama - 22 minuta tišine za sedam poginulih u vojnom helikopteru 2015. godine i 15 poginulih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

“Ne smemo dozvoliti da sećanje izbledi. Pravda nije zaborav, Pravda je odgovornost”, poručuju studenti u blokadi.

Izvor: Insajder