<article><p>Zvanična statistika kaže da je za namirnice u oktobru bilo potrebno izdvojiti za četvrtinu više novca nego u istom mesecu prošle godine. Inflacija u Srbiji je dostigla 15 odsto što je više od procena sa kojima je izašla Narodne banke Srbije. Dejan Erić kaže da je to između ostalog i zbog prekomernog štampanja novca za vreme pandemije.</p><p>„Zato što u periodu od poslednjih nekoliko godina vi imate jako veliku monetarnu ekspanziju u mnogim delovima sveta naročito u Evrozoni, čak je pandemija donela da se više štampalo novca nego što je objektivno trebalo da bi se pomoglo, da tada ne dođe do drastičnog pada privredne aktivnosti. Tako da se pojavio jedan višak novca i da nije bilo rata verovatno bi došlo do inflacije“, istakao je Erić.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dw9eQ9emaxEQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Prema podacima Narodne banke Srbije referentna kamata stopa trenutno je 4,5 odsto. Stručnjaci predviđaju da ukoliko se nastavi trenutna situacija u ekonomiji da će ona u narednom periodu preći i pet odsto.</p><p>„Povećanje kamatnih stopa znači smanjivanje kredita, smanjivanje kredita sužava mogućnost finansiranja među privrednim subjektima, sužavanje mogućnost finansiranja znači smanjenje proizvodnje, smanjivanje proizvodnje znači smanjivanje prihoda, smanjivanje prihoda kasnije znači smanjivanje dohodaka i to je jednostavno jedan krug koji spoljnih sudova“, objasnio je profesor doktor Dejan Erić.</p><p>Projektovani privredni rast Srbije u budžetu za 2023. godinu iznosi 2,5 odsto. Dekan Beogradske bankarske akademije rekao je da će ispunjenje ovog cilja zavisiti od više faktora.</p><p>„Mi moramo da vodimo računa da smo mi mala ekonomija, otvorena ekonomija, uvozno zavisna ekonomija. Tako da u velikoj meri uticaj nekih faktora na međunarodnom tržištu će uticati na naš BDP. Ono što je dobra stvar jeste da je nivo stranih investicija dobar. Međutim, mislim da su investicije strane i domaće kao dve ruke, kao što podstičete strane investicije tako morate da podstičete i domaće investicije i mislim da se u dovoljnoj meri ne posvećuje pažnja domaćim investicijama“, rekao je profesor.</p><p>Stručnjaci predviđaju da ekonomskoj krizi nema kraja ni naredne godine, čak šta više oni predviđaju da će svet sledeće godine ući i u recesiju. Profesor doktor Dejan Erić kaže da je mnogo širi arsenal mera koji se koristi kada je upitanju recesija od inflacije.</p><p>„Tu se koriste dosta mere fiskalne politike i različite vrste pomoći naročito onim slojevima stanovništva koji bivaju pogođeni. Jer odmah da vam kažem ni inflacija, a posebno recesija ne pogađa sve jednako“, objasnio je Erić.</p><p>Za stabilizaciju ekonomije Srbije od velikog značaja mogao bi da bude i aranžman sa MMF-om. U budžetu za 2023. godinu vidi se da Srbija već računa na taj kredit, iako se zvanično odobrenje MMF-a još čeka. Dekan Beogradske bankarske akademije Dejan Erić kaže da je dobra stvar aranžman Srbije sa MMF-om.</p><p>„Mislim da je aranžman sa MMF jako potreban u nestabilnim vremenima u uslovima kada imate veliku nestabilnost, rizik dodatni izvori finansiranja, dodatni mehanizmi, naročito povoljnih izvora sredstava kakvi su od MMF su beskrajno bitni i to je deo odgovorne politike“, zaključio je profesor doktor Dejan Erić.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Zvanična statistika kaže da je za namirnice u oktobru bilo potrebno izdvojiti za četvrtinu više novca nego u istom mesecu prošle godine. Inflacija u Srbiji je dostigla 15 odsto što je više od procena sa kojima je izašla Narodne banke Srbije. Dejan Erić kaže da je to između ostalog i zbog prekomernog štampanja novca za vreme pandemije.</p>
<p>„Zato što u periodu od poslednjih nekoliko godina vi imate jako veliku monetarnu ekspanziju u mnogim delovima sveta naročito u Evrozoni, čak je pandemija donela da se više štampalo novca nego što je objektivno trebalo da bi se pomoglo, da tada ne dođe do drastičnog pada privredne aktivnosti. Tako da se pojavio jedan višak novca i da nije bilo rata verovatno bi došlo do inflacije“, istakao je Erić.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dw9eQ9emaxEQ&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<p>Prema podacima Narodne banke Srbije referentna kamata stopa trenutno je 4,5 odsto. Stručnjaci predviđaju da ukoliko se nastavi trenutna situacija u ekonomiji da će ona u narednom periodu preći i pet odsto.</p>
<p>„Povećanje kamatnih stopa znači smanjivanje kredita, smanjivanje kredita sužava mogućnost finansiranja među privrednim subjektima, sužavanje mogućnost finansiranja znači smanjenje proizvodnje, smanjivanje proizvodnje znači smanjivanje prihoda, smanjivanje prihoda kasnije znači smanjivanje dohodaka i to je jednostavno jedan krug koji spoljnih sudova“, objasnio je profesor doktor Dejan Erić.</p>
<p>Projektovani privredni rast Srbije u budžetu za 2023. godinu iznosi 2,5 odsto. Dekan Beogradske bankarske akademije rekao je da će ispunjenje ovog cilja zavisiti od više faktora.</p>
<p>„Mi moramo da vodimo računa da smo mi mala ekonomija, otvorena ekonomija, uvozno zavisna ekonomija. Tako da u velikoj meri uticaj nekih faktora na međunarodnom tržištu će uticati na naš BDP. Ono što je dobra stvar jeste da je nivo stranih investicija dobar. Međutim, mislim da su investicije strane i domaće kao dve ruke, kao što podstičete strane investicije tako morate da podstičete i domaće investicije i mislim da se u dovoljnoj meri ne posvećuje pažnja domaćim investicijama“, rekao je profesor.</p>
<p>Stručnjaci predviđaju da ekonomskoj krizi nema kraja ni naredne godine, čak šta više oni predviđaju da će svet sledeće godine ući i u recesiju. Profesor doktor Dejan Erić kaže da je mnogo širi arsenal mera koji se koristi kada je upitanju recesija od inflacije.</p>
<p>„Tu se koriste dosta mere fiskalne politike i različite vrste pomoći naročito onim slojevima stanovništva koji bivaju pogođeni. Jer odmah da vam kažem ni inflacija, a posebno recesija ne pogađa sve jednako“, objasnio je Erić.</p>
<p>Za stabilizaciju ekonomije Srbije od velikog značaja mogao bi da bude i aranžman sa MMF-om. U budžetu za 2023. godinu vidi se da Srbija već računa na taj kredit, iako se zvanično odobrenje MMF-a još čeka. Dekan Beogradske bankarske akademije Dejan Erić kaže da je dobra stvar aranžman Srbije sa MMF-om.</p>
<p>„Mislim da je aranžman sa MMF jako potreban u nestabilnim vremenima u uslovima kada imate veliku nestabilnost, rizik dodatni izvori finansiranja, dodatni mehanizmi, naročito povoljnih izvora sredstava kakvi su od MMF su beskrajno bitni i to je deo odgovorne politike“, zaključio je profesor doktor Dejan Erić.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Dekan Beogradske bankarske akademije Dejan Erić. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Dejan Erić u Markeru: Treba čuvati bele pare za crne dane (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation