Dilema centralnih banaka: Cenovna ili finansijska stabilnost? (VIDEO)

Posle bankarske krize u martu, pred vodećim finansijskim institucijama su novi izazov i dilema: Da li je prioritet suzbijanje inflacije, ili finansijska stabilnost?

Preuzimanjem propale Banke Silicijumske doline i švajcarskog "Kredi Svisa", stabilizovan je bankarski sektor, bar za sada. 

Brza reakcija država sprečila je dalje širenje krize, ali Nenad Gujaničić iz brokerske kuće "Momentum Securities" upozorava da je time na duže staze, bankarima poslat pogrešan signal.

"Poverenje u globalni bankarski sistem je donekle vraćeno. Ono je i dalje krhko, i možemo reći da je to bila nekako neminovna mera koja je morala brzo da se uradi, ali regulatori su poslali signal da će sve banke biti spasene. To sa jedne strane jeste povratilo poverenje, ali dugoročno je to izuzetno loš signal, iz prostog razloga što može roditi anomalije na tržištu, tržišni učesnici mogu biti obeshrabreni da racionalno i odgovorno posluju", objašanja Gujaničić.

Do kraha banaka ne bi došlo da nije bilo tako oštrog povećanja kamatnih stopa, ali rast kamata mesecima je glavno oružje centralnih banaka protiv najupornijeg ekonomskog problema - inflacije. 

Ona u Americi trenutno iznosi oko 6%, a cilj je da se spusti na 2%. Isti cilj ima i evrozona, gde je inflacija gotovo 10%, dok se u Srbiji međugodišnja inflacija i dalje drži na 16%. 

Potresi na tržištu u poslednjih mesec dana suzili su centralnim bankama manevarski prostor i naterali ih da biraju između cenovne i finansijske stabilnosti. 

Ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović kritikuje naglo povećanje kamatnih stopa u prethodnih nekoliko meseci. Jovanović smatra da je ovakva situacija mogla da se predvidi, ali i da se zaboravlja ko plaća najvišu cenu inflacije. 

"Svi su se osvestili sada da je ovo zatezanje monetarne politike opasno zato što je propala jedna banka, ali sa druge strane ljudi zaboravljaju da postoji sijaset drugih šteta koje ovo povećanje kamatnih stopa uzrokuje. Ljudi zaboravljaju da siromašni ljudi kojima imaju kredite sa fleksibilnom kamatnom stopom koje zavise od kamatne stope centalnih banaka, da ti ljudi sada plaćaju kamatne stope koje su 3-4 procenta poena više nego pre pola godine, to drastično utiče na njihov bužet i niko ne priča o tome", ističe Jovanović.

Evropska centralna banka i američke Federalne rezerve bile su prinuđene da, u martu, u jeku bankarske krize, ponovo podignu kamatne stope. Povlačenje bi, u tom trenutku, izazvalo još veći strah kod investiora i produbilo krizu. 

Nove odluke centralnih banaka o kamatnim stopama čekaju se sa velikom nervozom na tržištu, ali stručnjaci upozoravaju da ne sme da se odustane od suzbijanja inflacije.

"Inflacija je nastavila da pada, ali pre svega ona ukupna inflacija zbog pada cene energenata, a ona bazna inflacija se prilično dorbo drži i u tom nekom smislu inflacija je kao duh iz  boce, kada izađe izuzetno teško ga je sabiti, naročito u nekom kraće vremenskom periodu i tu zaista centralne banke ne smeju da odstupe", smatra Nenad Gujaničić.

Sa druge strane Branimir Jovanović ističe da je sada najvažnije poslati poruku da neće biti drastičnog povećenja kamatnih stopa, ali i da države moraju da rade na suzbijanju inflacije. 

"Dakle kontrola cena, država treba propisati maksimalne cene, ograničiti cene osnovnih proizvoda, to ne mora da se odnosi na sve, ne mora se ići u plansku, komandnu ekonomiju, pa da se sve cene kontrolišu, ali pojedine cene, osnovnih proizvoda se mogu se mogu kontrlisati", ističe Jovanović.

Ekonomisti su saglasni da vodeće finansijske institucije ne mogu da puste inflaciju da napreduje, ali da isto tako ne smeju da pošalju još banaka u bankrot. To ostavlja samo jedno rešenje - oprezno i umereno povećanje kamatnih stopa narednih meseci. 

Izvor: Insajder