Diplomate: Posle "Banjske" odnosi Srbije sa vodećim evropskim zemljama doživele krah (VIDEO)

Odnosi sa Francuskom i Nemačkom u protekle dve godine bili su opterećeni, jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini; Berlin i Pariz su više puta stavili do znanja Beogradu da je to deo usaglašavanja sa evropskom spoljnom politikom, bez čega nema članstva u Evropskoj uniji. Odnosi su naglo pogoršani u septembru, posle slučaja Banjska, kada je epilog napada naoružane grupe Srba - četvoro ubijenih. Pariz je odmah tražio da Srbija kazni odgovorne za napad a, posle decembarskih izbora, Berlin je saopštio da su zabeležene neregularnosti neprihvatljive za zemlju kandidata za članstvo u Uniji.

"Ti odnosi bi mogli da se karakterišu definicijom da je posle Banjske došlo do potpunog kraha i sada smo u nekom periodu popravljanja tih odnosa. Pitanje izbora, odnosno pitanje demokratije veoma je bitno za Evropsku uniju kao organizaciju, naravno i njene članice od kojih je u ovom slučaju Nemačka najburnije reagovala", izjavio je za Marker Radomir Diklić, bivši ambasador Srbije u Francuskoj.

Popravljanje odnosa sa dve najmoćnije evropske države biće težak posao – uskoro će se na dnevnom redu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija naći Rezolucija o genocidu u Srebrenici, čiji je inicijator Nemačka, a jedan od sponzora Francuska. Međutim to se, bar u zvaničnim izjavama, nije spominjalo tokom posete predsednika Srbije Parizu. S druge strane, bivši srpski ambasador u Nemačkoj kaže da je bilo očekivano da Berlin predloži tu rezoluciju.

"Ona će sigurno da pojača zategnutosti koje postupno nastaju od vremena odlaska Angele Merkel. One su u vezi sa jednom suštinskom promenom nemačke spoljne politike, koja je u velikoj meri pod Angelom Merkel ali i mnogim prethodnim kancelarima bila politika nalaženja kompromisa nekada sa moralnom senkom ali je važno bilo da stvari funkcionišu i da vlada mir", izjavio je za Marker Milovan Božinović, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj.

U diplomatiji, ekonomija može da bude alatka za unapređenje poljuljanih odnosa. Ovih dana  je najavljeno da će, pored ostalog, Srbija od Francuske kupiti 12 borbenih aviona Rafal, a potpisan je i Memorandum o proceni potencijala za razvoj nuklearnog civilnog programa u Srbiji.

"Ekonomija je za sve evropske zemlje, Ameriku i sve normalne zemlje veoma važna. Šefovi država u neformalnom opisu svog posla imaju i to da promovišu svoju privredu. Francuska je za sebe uradila dobar posao, šta će od toga i koliko da nas košta… a mislim da će nas koštati dosta", rekao je Diklić.

Nemačka tradicionalno ima interese na Balkanu; to se videlo i po angažovanosti nemačkih funkcionera u regionu prošle decenije – predsednik Srbije  kaže da se sa bivšom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel sastao 19 puta. Međutim, njen naslednik Olaf Šolc je za sada samo jednom posetio Srbiju, i to pre dve godine, a sa predsednikom Srbije se sastao više puta, ali na marginama međunarodnih skupova.

"Mislim da je predsednik Srbije prosto, nije proteran iz Berlina ali je u Berlinu nerado viđen gost. Svi razgovori sa Berlinom su bili teški i naporni, i iz našeg ugla neuspšeni i on je našao rešenje u Parizu", kazao je Božinović.

"Politika koju sada Nemačka vodi je grublja i javnija od onoga što je radila gospođa Merkel, a to se baš mnogo ne sviđa našem predsedniku. Dok su Francuzi preuzeli ulogu najboljeg prijatelja, obukli rukavice ali suštinski nema razlike između politike prema nama Francuske i Nemačke", dodao je Diklić.

Više od 80 odsto robne razmene Srbija ima sa Evropskom unijom, a najvažniji ekonomski partner iz Unije nam je upravo Nemačka. U nemačkim kompanijama, koje su za nepunu deceniju investirale oko 2 milijarde evra, radi oko 80 000 radnika u Srbiji. Međutim, poslednjih godina investicije iz Nemačke postepeno se smanjuju.

Izvor: Insajder