<article>Od toga da država nema novca i da o zahtevima poljoprivrednika može da se priča tek sledeće godine, došlo je do toga da su ipak gotovo svi zahtevi prihvaćeni. Veće subvencije i premije za mleko, manje naknade za navodnjavanje i uvođenje tzv. plavog dizela, neki su od zahteva koje je Vlada usvojila. Poljoprivrednik Mileta Slankamenac ističe da je to samo početak."Pandorina kutija je tek otvorena, manje - više koliko sistemska rešenja treba da prorade, naravno da treba, treba da prorade institucije, tržišna inspekcija, kontrola carine, robne rezerve, to je to što mora da proradi i radi svoj posao, ako se vidi da negde ima propusta, da se promene zakoni, donesu uredbe, pravilnici, kako god“. U poslednjih pet godina, subvencije za poljoprivredu su u porastu, a u Ministarstvu poljoprivrede ističu da će ovogodišnji budžet, posle usvojenih mera, iznositi rekordnih 120 milijardi dinara. Ipak, poljoprivrednici kažu da više novca ne donosi nužno bolje uslove za agrar i poručuju da je potrebna bolja raspodela i kontrola potrošnje subvencija."Porasle su subvencije za mehanizaciju na primer gde je pomognuto velikima da budu još veći, to je problem, što se ti mali poljoprivrednici polako gase. Mi imamo taj trgovinski lobi, posebno što se mehanizacije tiče, i ti koji su imali pet traktora, sad imaju 12, oni koji su imali jedan ili dva 30 godina, nemaju, možda su kupili neku prskalicu ili nešto, ali neke veće i ozbiljnije investicije ne“, kaže Slankamenac.Dugogodišnji problem jeste i otkupna cena, a iz države uvek stiže isti odgovor -  da na to ne smeju da utiču jer se time narušava slobodno tržište.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FoD8Wb_MQhbQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Poljoprivrednik Radoslav Adamović kaže da poljoprivrednici redovno daju svoju robu, a da pitom ne znaju po kojoj otkupnoj ceni. "Poljoprivreda ne može u Evropi tržišno da funkcioniše‚ to je osnovni problem i to ne može ljudima da se objasni, EU radi na nekom polu-socijalizmu što se tiče poljoprivrede. Znači oni uzimaju od bogatih, uzimaju bogatima na neke druge akcize, a daju za poljoprivredu, zato je budžet EU ogroman, a naš je smešan.Nama uzmu suncokret i onda nam dva meseca ne kažu koja je cena, oni ga prerade, prodaju ulje i kažu - evo vam 65 dinara, zamislite sada kad biste vi otišli u prodavnicu i uzeli na primer litru ulja, i na kasi kažete 'meni odgovara 40 dinara' i ostavite, tako oni od nas kupuju robu“, objašnjava Adamović.Srpskim poljoprivrednicima svake godine izmiču i nepovratna sredstva iz fondova Evropske unije. Zbog nedostižnih kriterijuma i složene administracije, najveći deo sredstava propadne. Srbija je i ove godine od Evropske komisije tražila produžetak roka za trošenje 30 miliona evra iz tih fondova.Izvor: Insajder</article>

Od toga da država nema novca i da o zahtevima poljoprivrednika može da se priča tek sledeće godine, došlo je do toga da su ipak gotovo svi zahtevi prihvaćeni. Veće subvencije i premije za mleko, manje naknade za navodnjavanje i uvođenje tzv. plavog dizela, neki su od zahteva koje je Vlada usvojila.&nbsp;
Poljoprivrednik Mileta Slankamenac ističe da je to samo početak.
"Pandorina kutija je tek otvorena, manje - više koliko sistemska rešenja treba da prorade, naravno da treba, treba da prorade institucije, tržišna inspekcija, kontrola carine, robne rezerve, to je to što mora da proradi i radi svoj posao, ako se vidi da negde ima propusta, da se promene zakoni, donesu uredbe, pravilnici, kako god“.&nbsp;
U poslednjih pet godina, subvencije za poljoprivredu su u porastu, a u Ministarstvu poljoprivrede ističu da će ovogodišnji budžet, posle usvojenih mera, iznositi rekordnih 120 milijardi dinara.&nbsp;
Ipak, poljoprivrednici kažu da više novca ne donosi nužno bolje uslove za agrar i poručuju da je potrebna bolja raspodela i kontrola potrošnje subvencija.
"Porasle su subvencije za mehanizaciju na primer gde je pomognuto velikima da budu još veći, to je problem, što se ti mali poljoprivrednici polako gase. Mi imamo taj trgovinski lobi, posebno što se mehanizacije tiče, i ti koji su imali pet traktora, sad imaju 12, oni koji su imali jedan ili dva 30 godina, nemaju, možda su kupili neku prskalicu ili nešto, ali neke veće i ozbiljnije investicije ne“, kaže Slankamenac.
Dugogodišnji problem jeste i otkupna cena, a iz države uvek stiže isti odgovor - &nbsp;da na to ne smeju da utiču jer se time narušava slobodno tržište.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FoD8Wb_MQhbQ&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Poljoprivrednik Radoslav Adamović kaže da poljoprivrednici redovno daju svoju robu, a da pitom ne znaju po kojoj otkupnoj ceni.&nbsp;
"Poljoprivreda ne može u Evropi tržišno da funkcioniše‚ to je osnovni problem i to ne može ljudima da se objasni, EU radi na nekom polu-socijalizmu što se tiče poljoprivrede. Znači oni uzimaju od bogatih, uzimaju bogatima na neke druge akcize, a daju za poljoprivredu, zato je budžet EU ogroman, a naš je smešan.
Nama uzmu suncokret i onda nam dva meseca ne kažu koja je cena, oni ga prerade, prodaju ulje i kažu - evo vam 65 dinara, zamislite sada kad biste vi otišli u prodavnicu i uzeli na primer litru ulja, i na kasi kažete 'meni odgovara 40 dinara' i ostavite, tako oni od nas kupuju robu“, objašnjava Adamović.
Srpskim poljoprivrednicima svake godine izmiču i nepovratna sredstva iz fondova Evropske unije. Zbog nedostižnih kriterijuma i složene administracije, najveći deo sredstava propadne. Srbija je i ove godine od Evropske komisije tražila produžetak roka za trošenje 30 miliona evra iz tih fondova.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Dogovor poljoprivrednika i države privremeno rešenje: Kako do sistemskih promena u poljoprivredi? (VIDEO)