<article><p>Investitor koji gradi na mestu nekadašnjeg hotela „Dom“ obratio se Zavodu, pokazuju lokacijski uslovi koji prethode izdavanju građevinske dozvole. Zavod mu je naložio da, ukoliko pronađu arheološke ostatke tokom izvođenja radova, moraju da bez odlaganja prekinu radove i o tome obaveste Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.  </p><p>Hotel „Dom“, koji se ruši, bio je u vlasništvu Grada Beograda sve do 3. novembra 2020. godine kada ga je na javnoj licitaciji, za 4,1 milion evra od grada kupila kompanija Ramid d.o.o. koja je u trenutku kupovine bila u vlasništvu Ljiljane Božović, supruge biznismena s Kosova Zvonka Veselinovića, i Bojane Tomašević, supruge Vladimira Tomaševića, jednog od vlasnika kladionice Mozzart. Samo nekoliko dana nakon kupovine, 20. novembra Ljiljana Božović izlazi iz vlasništva.</p><p>U međuvremenu, po svemu sudeći, objekat je dobio novog vlasnika. Podaci iz katastra pokazuju da je sadašnji vlasnik objekta Faruk Džandžanović, direktor firme Domoinvest d.o.o. Upravo ova firma 14. juna ove godine od grada je dobila dozvolu da izgradi desetospratnicu sa četiri etaže. Nekoliko dana nakon dobijanja dozvole počelo je i rušenje hotela „Dom“. Činjenica da će ovo predratno zdanje zameniti stambeno-poslovni objekat izazvala je burne reakcije javnosti. </p><p>Inače, hotel „Dom“ je zbog adrese na kojoj se nalazi, a to je Ulica Kralja Milutina, deo takozvane celine „Zapadni Vračar“. Bio je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, što znači da se bilo kakva rekonstrukcija, gradnja ili rušenje nisu mogle vršiti bez saglasnosti Zavoda. Međutim, zaštićeni status „Zapadni Vračar“ izgubio je 25. decembra 2020. godine. </p><p>Kako je <a href="https://insajder.net/teme/hotel-na-mestu-spomenika-kulture-profit-rusi-ono-sto-je-vreme-sacuvalo">Insajder</a> ranije izveštavao, Zavod je koristio „pravni vakuum“ i umesto da u roku od tri godine, kako nalaže Zakon o kulturnim dobrima, utvrdi da li će objekte ili gradske celine proglasiti kulturnim dobrom i trajno ih zaštiti, na svake tri godine obnavljao je privremeni status zaštite. Na taj način ih jeste štitio od rušenja, ali do danas nije objašnjeno zbog čega je produžavao ovaj takozvani privremeni status umesto da, kako i nalaže Zakon, o njihovoj sudbini odluči u roku od tri godine. <br/> <br/> Nakon što je poslednji privremeni status istekao, Zavod je odlučio da počne proceduru odlučivanja da li određeni objekti i celine zaslužuju status kulturnog dobra. Upravo tu je nastao vakuum koji su pojedini investitori iskoristili za rušenje brojnih predratnih objekata.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DrPxIwsQyoQg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Ukupno devet prostorno kulturno-istorijskih celina Zavod je zaštitio od 1960. do devedesetih godina, još devet  u periodu od 2017. do 2021. godine, a na odluku da li će dobiti trajnu zaštitu čeka još deset celina jer je prošle godine doneta Odluka da se celina „Tašmajdan sa Univerzitetskim centrom u Beogradu“ proglasi za kulturno dobro.</p><p>„Proceduralno Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda radi Predlog odluke, zatim ga šalje na dalje odlučivanje u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture koji je formalno u skladu sa Zakonom i predlagač iste, a konačnu odluku donosi Vlada Republike Srbije, posle svih pribavljenih saglasnosti od strane Ministarstva kulture i informisanja“, objašnjavaju u Gradskom zavodu.</p><p>Navode i da je do Vlade stigao Predlog odluke za tri celine: Krunska ulica, Stara palilula, Kotež Neimar. U proceduri su i dalje Topčidersko brdo i Dedinje, Savamala, Blokovi 1 i 2 u Novom Beogradu, kao i Kompleks državne bolnice, dok se u fazi istraživanja nalaze Senjak, Zapadni Vračar i Istočni Vračar. </p><p>Kada će biti okončan postupak, odnosno kada će celine biti utvrđene za prostorno-kulturno istorijske celine nije poznato. </p></article>

<p>Investitor koji gradi na mestu nekadašnjeg hotela „Dom“ obratio se Zavodu, pokazuju lokacijski uslovi koji prethode izdavanju građevinske dozvole. Zavod mu je naložio da, ukoliko pronađu arheološke ostatke tokom izvođenja radova, moraju da bez odlaganja prekinu radove i o tome obaveste Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. &nbsp;</p>
<p>Hotel „Dom“, koji se ruši, bio je u vlasništvu Grada Beograda sve do 3. novembra 2020. godine kada ga je na javnoj licitaciji, za 4,1 milion evra od grada kupila kompanija Ramid d.o.o. koja je u trenutku kupovine bila u vlasništvu Ljiljane Božović, supruge biznismena s Kosova Zvonka Veselinovića, i Bojane Tomašević, supruge Vladimira Tomaševića, jednog od vlasnika kladionice Mozzart. Samo nekoliko dana nakon kupovine, 20. novembra Ljiljana Božović izlazi iz vlasništva.</p>
<p>U međuvremenu, po svemu sudeći, objekat je dobio novog vlasnika. Podaci iz katastra pokazuju da je sadašnji vlasnik objekta Faruk Džandžanović, direktor firme Domoinvest d.o.o. Upravo ova firma 14. juna ove godine od grada je dobila dozvolu da izgradi desetospratnicu sa četiri etaže. Nekoliko dana nakon dobijanja dozvole počelo je i rušenje hotela „Dom“. Činjenica da će ovo predratno zdanje zameniti stambeno-poslovni objekat izazvala je burne reakcije javnosti.&nbsp;</p>
<p>Inače, hotel „Dom“ je zbog adrese na kojoj se nalazi, a to je Ulica Kralja Milutina, deo takozvane celine „Zapadni Vračar“. Bio je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, što znači da se bilo kakva rekonstrukcija, gradnja ili rušenje nisu mogle vršiti bez saglasnosti Zavoda. Međutim, zaštićeni status „Zapadni Vračar“ izgubio je 25. decembra 2020. godine.&nbsp;</p>
<p>Kako je <a href="https://insajder.net/teme/hotel-na-mestu-spomenika-kulture-profit-rusi-ono-sto-je-vreme-sacuvalo">Insajder</a> ranije izveštavao, Zavod je koristio „pravni vakuum“ i umesto da u roku od tri godine, kako nalaže Zakon o kulturnim dobrima, utvrdi da li će objekte ili gradske celine proglasiti kulturnim dobrom i trajno ih zaštiti, na svake tri godine obnavljao je privremeni status zaštite. Na taj način ih jeste štitio od rušenja, ali do danas nije objašnjeno zbog čega je produžavao ovaj takozvani privremeni status umesto da, kako i nalaže Zakon, o njihovoj sudbini odluči u roku od tri godine. <br>
<br>
Nakon što je poslednji privremeni status istekao, Zavod je odlučio da počne proceduru odlučivanja da li određeni objekti i celine zaslužuju status kulturnog dobra. Upravo tu je nastao vakuum koji su pojedini investitori iskoristili za rušenje brojnih predratnih objekata.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DrPxIwsQyoQg&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<p>Ukupno devet prostorno kulturno-istorijskih celina Zavod je zaštitio od 1960. do devedesetih godina, još devet &nbsp;u periodu od 2017. do 2021. godine, a na odluku da li će dobiti trajnu zaštitu čeka još deset celina jer je prošle godine doneta Odluka da se celina „Tašmajdan sa Univerzitetskim centrom u Beogradu“ proglasi za kulturno dobro.</p>
<p>„Proceduralno Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda radi Predlog odluke, zatim ga šalje na dalje odlučivanje u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture koji je formalno u skladu sa Zakonom i predlagač iste, a konačnu odluku donosi Vlada Republike Srbije, posle svih pribavljenih saglasnosti od strane Ministarstva kulture i informisanja“, objašnjavaju u Gradskom zavodu.</p>
<p>Navode i da je do Vlade stigao Predlog odluke za tri celine: Krunska ulica, Stara palilula, Kotež Neimar. U proceduri su i dalje Topčidersko brdo i Dedinje, Savamala, Blokovi 1 i 2 u Novom Beogradu, kao i Kompleks državne bolnice, dok se u fazi istraživanja nalaze Senjak, Zapadni Vračar i Istočni Vračar.&nbsp;</p>
<p>Kada će biti okončan postupak, odnosno kada će celine biti utvrđene za prostorno-kulturno istorijske celine nije poznato.&nbsp;</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Dok se odlučuje da li će gradske celine biti proglašene za kulturno dobro, rušenje predratnih zgrada se nastavlja