Đorđević (BFPI) za „Svet i mi“: Kina se sprema za borbu sa Trampom, mere SAD uticaće na cene u EU (VIDEO)

Đorđević kaže da je, kada je reč o trgovinskoj politici, u fokusu SAD protekcionizam, što je i deo onoga o čemu je Tramp govorio u kampanji u okviru slogana „Amerika na prvom mestu“.

„Trampova trgovinska politika podrazumeva smanjenje trgovinskog deficita SAD na takav način da ostavlja malo manje prostora za otvaranje drugih tržišnih prilika, ali i da tržišnu politiku treba posmatrati i kroz prizmu nacionalne bezbednosti. SAD tokom istorije nisu imale praksu uvođenja carina, ta praksa je napuštena negde tridesetih godina, kako bi u fokusu bila ideja slobodne trgovine. Carine su se, na neki način, vratile za vreme Trampovog prvog mandata s ciljem revitalizacije američke proizvodnje i borbe protiv onoga što SAD naziva nepoštenom trgovinskom praksom Kine. U narednom periodu, kao što je rečeno u kampanji, mogu da nas očekuju carine u rasponu od 10 do 20 procenata, a u slučaju Kine to ide čak do 60 procenata. Takođe se govori i o ukidanju trgovinskog statusa Kine kao najpovlašćenije nacije, a sve to kako bi se pospešila američka proizvodnja, po mišljenju Trampa, kako bi se otvorila radna mesta i kako bi dobili milijarde dolara koji mogu da se koriste za neke druge inicijative, kao što je smanjenje poreza“, rekla je Mirjana Đurđević.

Kako kaže, Trampova najava o povećanju carina govori da odnosi između SAD i Kine u narednom periodu apsolutno neće biti relaksiraniji, što zapravo znači da će doći do napuštanja mnogih politika koje je Vašington vodio od 1945. godine.

„To što SAD imaju trgovinski deficit sa Kinom nije ništa čudno, budući da većina zemalja sveta ima trgovinski deficit sa Kinom. Međutim, upravo zbog zaoštravanja odnosa između SAD i Kine to je Vašingtonu postalo osetljivo pitanje“, dodala je.

Tramp više nije nepoznanica za Peking

Upitana kako bi Peking mogao da reaguje, Đorđević je kazala da se on verovatno već sprema za sve to.

„Iako je na neki način Peking zabrinut zbog samog dolaska Trampa i zbog njegove nepredvidivosti prema spoljnoj politici, svaka kriza zapravo predstavlja i priliku. Tramp nije više nepoznanica za Peking. Verujemo da se Peking dobro sprema za buduću borbu sa Trampom kroz produbljivanje odnosa sa svojim saveznicima, kao i kroz jačanje tehnološkog sektora. Verovatno očekuje i nešto manji odnos carina nego što je to najavljeno u kampanji. Povećanje carina zapravo neće drastično uticati na Kinu, dodatan efekat će se osećati u SAD, u pogledu visokih potrošačkih cena, što će dovesti do negativnog uticaja na bruto društveni proizvod i na inflaciju, dodatno zbog kineske zavisnosti, budući da se deo američke proizvodnje izmestio na kinesko tržište, to će dodatno otežati Americi posao. Radi se o tome da će Amerika nastaviti da uvozi robu iz Kine, međutim, po značajno višim cenama“, kazala je Mirjana Đorđević.

Kad je reč o tehnološkom frontu u okviru trgovinskog rata između SAD i Kine, naglašava da je pitanje tehnologije zapravo pitanje bezbednosti SAD.

„Razlog je to što su tehnološke kompanije dostavljale neke informacije kineskoj Vladi, što je izazvalo zabrinutost u Vašingtonu da oni prosto deluju kao produžena ruka kineske Vlade. Zbog toga se SAD trudi da uvodi značajne sankcije kineskim tehnološkim kompanijama, sa ciljem da Kina ne dođe u posed nekih od čipova koji mogu značajno unaprediti njene vojne sposobnosti, sa naglaskom na veštačku inteligenciju. Pitanje tehnologije je pitanje nacionalnih interesa SAD. Sve u svemu, tehnologije, kineske tehnološke kompanije imaće značajnu ulogu u potencijalnom ratu između Kine i SAD, sa naglaskom na bezbednost i suverenitet u digitalnom prostoru“, ocenjuje sagovornica Insajder televizije.

Srbija verovatno bez direktnih posledica

Prema njenim rečima, nesumnjivo je da će Trampove mere uticati na gotovo sve oblasti politika u Evropskoj uniji - od cene lekova, preko zelenih tehnologija, pa do standarda u veštačkoj inteligenciji. Kako kaže, protekcionizam koji Tramp zagovara negativno utiče na izvozno vođene ekonomije EU.

„Tramp smatra da je prosto nepravedno to što EU ima značajan trgovinski suficit u odnosu sa SAD, te da se to može rešiti uvođenjem sveobuhvatnih carina u rasponu od 10 do 20 procenata. Tu treba imati u vidu da tržište SAD za EU predstavlja najveće tržište, o čemu svedoči činjenica da je u 2023. izvezeno oko 500 milijardi dolara, dok sa druge strane trgovinski deficit SAD u 2024. će verovatno biti rekordan. Još jedna važna stvar je da analitičari iz ’Goldman Saksa’ smatraju da bi, ukoliko bi bile usvojene sve mere koje je Tramp predložio u kampanji, to dovelo do pada evra u odnosu na dolar za 10 odsto, kao i da bi to jako uticalo na BDP EU, koji bi opao za 0,5 procenata“, navodi Đorđević.

Kada je reč o Srbiji, navodi da naša spoljno - trgovinska razmena sa SAD nije na značajnom nivou, pa tako verovatno neće ni biti nekih direktnih posledica.

„Međutim, s obzirom da i za vreme Trampove prethodne administracije i za vreme Bajdenove administracije beležimo poprilično dobre srpsko - američke odnose verujem da bi, ukoliko do toga dođe, verovatno nekim bilateralnim postupcima postojao pokušaj da se smanji potencijalni uticaj carina i drugih nameta na proizvode koji se razmenjaju između dve zemlje“, navela je Mirjana Đorđević iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost u emisiji "Svet i mi" na Insajder TV.

Izvor: Insajder