Dr Delić za Insajder o lekarskim greškama: Medicinska dokumentacija često se vodi površno (VIDEO)

Povod za razgovor sa dr Delićem je smrt 30-ogodišnjeg mladića koji je preminuo nakon komplikacija prilikom kolonoskopije. Na pitanje da li veruje da ćemo u ovom slučaju dobiti odgovore i saznati šta se zaista desilo, gost Markera je rekao da je medijsko postavljanje tog pitanja možda zapravo jedan od načina da se dođe do tog odgovora. „Dobro je što ste otvorili ovu temu za koju bi mogli reći da je tabu tema, i ona je tabu tema već decenijama. Čak se stiče utisak o našoj nedodirljivosti, nepogrešivosti lekara u smislu da su "džepno izdanje malih bogova", da ličimo na grčkog lekara, tj. boga Asklepija koji je čak i mrtve vraćao u život" On kaže da je to daleko od istine, ali da se takav utisak stiče. „Pri tome je krivica pre svega u lekarskim redovima. Tu temu je trebalo otvoriti još proteklih godina i decenija, pre svega na stručnim skupovima" 

Međutim, na potpitanje zašto to nije urađeno i zašto se tema izbegava, prof. dr Delić jasno je odgovorio: „Mislim da lekari to izbegavaju, naše institucije to izbegavaju. Znači treba o tome otvoreno razgovarati, jer greške postoje", istakao je pozivajući se na američku studiju koja govori o tome da se lekarske greške najčešće dešavaju 2 do 4 sata posle ponoći. „Znači kad je lekar umoran, iscrpljen, kad koncentracija pada. Znači, sve se zna i zna se da lekari prave greške, samo je procena u tome koliki je taj stepen grešaka, kolika je ta učestalost grešaka", naveo je lekar.

Svaki pacijent ima pravo da izrazi sumnju u neadekvatno lečenje, a Ministarstvo ima obavezu da odgovori na to

Doktor je objasnio i šta se u praksi dešava sa lekarima koji bivaju suspendovani zbog greške koju su počinili, i mogu li da nastave da rade pre nego se utvrde sve okolnosti. „Po zakonu mogu da rade. Sumnja je nešto što je samo sumnja ali nije i dokaz. Ne mora to da bude istinita optužba, istinita sumnja itd. Vidite, postoji mehanizam, i kad gledate naše zakone, ta oblast je dosta dobro regulisana. Znači svaki pojedinac ima pravo da u pisanoj formi se obrati Ministarstvu zdravlja, izrazi sumnju da je neki bolesnik neadekvatno ispitivan i neadekvatno lečen. Posle toga Ministarstvo ima obavezu 20 dana da u pismenoj formi odgovori toj osobi kako je postupilo", kaže gost. 

Ipak, dr je naglasio da bez obzira na zakonsku mogućnost, nekada lekar koji je pod sumnjom možda neće moći da radi jer je to pitanje njihovog ličnog stava. „Treba razumeti i te ljude, ja ne verujem da sve sumnje su i opravdane. Nemojte da pođete od toga da je svaka sumnja 100 posto tačna. Poneki put ima i subjektivnih stvari. Ministarstvo zdravlja odnosi odluku u pismenoj formi da se formira komisija, koja ima minimum 3 člana. To su eskperti iz te oblasti koju taj problem tangira najviše. Oni preko Instituta za javno zdravlje Batut, kao logistike, organizuju sastanak i odlazak u tu zdravstvenu ustanovu", objasnio je detaljno kako se odvija procedura, pošto je i sam, kako je rekao, bio nekoliko puta u tim radnim grupama kao nadzornik.

Dr je odgovorio i na pitanje kako objašnjava to da se na sudu lekarska greška teško dokazuje „Ono što sam ja primetio, recimo, radeći te spoljne kontrole, to je medicinska dokumentacija koja se često vodi površno, a lekari moraju sve da zapišu, što pričamo stalno i našim studentima. Znači sve što se uradi, sve što se predloži, promena terapije, promena kliničkog stanja bolesnika, kontrola, konzilijarni pregled itd, sve to mora da se zapiše u istoriju bolesti u delu koji se zove opis daljeg toka bolesti. Tu mora da stoji potpis lekara i njegov faksimil", dodao je da je to obaveza lekara. 

Precizirao je da se u praksi dešava da je istorija bolesti nepotpuna: „Vidite, ono što nije upisano, mi smatramo da nije urađeno, i to je veliki problem za lekare". 

Porodica nakon smrti bližnjih često ne daje saglasnost za obdukciju

Govorio je i o mogućnosti da lekar donese odluku o obavljanju kliničke obdukcije na preminulom pacijentu i bez saglasnosti porodice. „Znači mi možemo da potpišemo nalog, međutim lekari često prave neki kompromis, plašeći se reakcije porodice i mi često pitamo porodicu da li se slaže sa obdukcijom. Najčešći odgovor je 'ne'. Porodica je u takvom stanju kad se to desi da ona ne donosi racionalne odluke, oni obično o tome razmišljaju posle mesec, dva ili tri". 

Na pitanje kakva se poruka šalje kada se na čelo lekarske komore stavlja neko ko je i sam bio optužen u slučaju smrti jedne pacijentkinje, koja do danas nije razjašnjena, dr Delić ogradio se da ne poznaje kolegu i da zato o njemu ne može da govori. Ipak je prokomentarisao: „Generalno gledano, poruka nije dobra, ali u Komori postoje mnogo, mnogo problema. Ja sam veoma kratko bio direktor Lekarske komore i podneo sam ostavku neslažući se sa većinom svojih kolega oko nekih krucijalnih stvari u rukovođenju Komorom.... 

Gost je u Markeru izneo i neke od problema Lekarske komore. 

izvor: Insajder