Drecun u Insajder intervjuu: Očekujem da Kvinta utiče na Prištinu da produži rok za rešavanje pitanja registarskih tablica

Nakon što je istekao rok primene privremenog rešenja za registarske oznake vozila, dogovorenog Briselskim sporazumom, prištinske vlasti dale su rok do 3. oktobra za preregistraciju svih vozila sa srpskih na tablice "RKS" (Republika Kosovo). Prema rečima kosovskih zvaničnika, vlasnici automobila sa srpskim registarskim na Kosovu nakon tog datuma "neće moći da se kreću na teritoriji Kosova, niti da prelaze granicu".

Na pitanje zašto su Srbiji važne registarske tablice ako je već priznala lična dokumenta sa oznakom "Republika Kosovo", Drecun je odgovorio da "RKS" tablice nisu statusno neutralne.

„Mi tražimo da ostanu da važe tablice 'KM', 'PE'... Najviše se odnosi na tablice 'KM' - Kosovska Mitrovica ili da se u najgorem slučaju vrate tablice koje je Priština ukinula, koje su statusno neutralne a to su 'KS' oznake", rekao je Drecun u emisiji "Insajder intervju" na televiziji Insajder.

Drecun je naveo da ga njega brine mogućnost da Priština izazove oružane incidente na severu Kosova, da za to optuži Srbe i da kaže: "Vidite, to Rusije preko Srbije želi da otvori još jedno krizno žarište da bi smanjila pritisak na sebe zbog Ukrajine".

„Mene brine to što je Priština uspela da potpuno okruži sever Kosova svojim parapolicijskim jedinicama. Čini mi se da se ona priprema za neke akcije", dodao je on.

Priština ima podršku da formira vojsku

Na pitanje da li Priština ima stranu podršku da formira kosovsku vojsku, Drecun je odgovorio da podrška postoji i da su tu glave Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Nemačka i Turska.

„Sve je to suprotno Rezoluciji 1244, jedina naoružana formacija na Kosovu sme da bude KFOR. Priština je usvojila tri zakona kojima se krenulo u transformaciju kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova - koja do 2027. treba da bude usvojena kao klasična vojna organizacija, a 2028. planiraju da uvedu obavezno služenje vojnog roka za osobe od 19 do 34 godine i računaju da će tada imati regrutni potencijal od 180.000 ljudi", naveo je Drecun.

Pritisci Zapada imaju cilj da nateraju Srbiju da uvede sankcije Rusiji

Na pitanje o tome kakve međunarodne pritiske trenutno trpi Srbija, o čemu se govori u javnosti, Drecun je naveo da pritisci dolaze sa Zapada, kao i od drugih država.

„Jedan pravac pritisaka je rešavanje kosovskog problema i svega onog što se dešava na i oko Kosova. Drugi pravac je novonastala geopolitička situacija zbog ruskog napada na Ukrajinu", dodao je on.

Drecun je izneo tvrdnju da pritisci sa Zapada imaju cilj da nateraju Srbiju da uvede sankcije rusiji i da se smanji intenzitet i nivo odnosa dve zemlje.

On je dodao da se to vidi kroz takozvani 'non-pejper' koji se pojavio u javnosti, čije je postojanje negirala Evropska unija, kojim se navodno traži od Srbije da ne lobira protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, ali se ne insistira na međusobnom priznanju.

Zemlje Kvinte non-pejperom htele da vide pod kojim uslovima bi Srbija priznala Kosovo

„Zemlje Kvinte (Sjedinjene Američke Države, Francuska, Velika Britanija, Italija i Nemačka) su na mala vrata želele tim dokumentom da ispitaju da li bi Srbija pod nekim uslovima mogla da prizna Kosovo. Priprećeno je: ako ne prihvatimo to rešenje da bi oni krenuli s nekom vrstom političkih i ekonomskih pritisaka, smanjivanjem investicija, a pojačala bi se podrška lažnoj državi Kosovo za učlanjenje u međunarodnim organizacijama", naveo je on.

Drecun je naveo da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, već da traži da se taj problem reši u okviru međunarodnog prava, odnosno Rezolucije 1244 SB UN, a da rešenje bude mirno i kroz pregovore.

Ne možemo da priznamo referendume Rusije u Ukrajini

Na pitanje da li će referendumi o otcepljenju i eventualno pripajanje ukrajinskih teritorija Rusiji otežati međunarodnu poziciju Srbije, Drecun je odgovorio da veruje da to neće posebno uticati na, kako je ocenio, već tešku poziciju Srbije.

„Bitan je naš stav, sve nam se meri. Naš stav je jasan: mi ne možemo da priznamo referendume. Ako želimo da se poštuje naš teritorijalni integritet po pitanju Kosova, onda moramo da poštujemo teritorijalni integritet drugih dražva", naglasio je on.

Opozicija i pozicija nisu krvni neprijatelji

Komentarišući povratak opozicije u Skupštinu nakon poslednjih izbora, Drecun je ocenio da je bitno unaprediti parlamentarizam u Srbiji, da se podigne stepen demokratije i otvorenosti institucija.

„Opozicija i pozicija nisu nekakvi krvni neprijatelji, moramo da pokažemo mnogo više međusobnog poštovanja i tolerancije. Uloga  opozicije u svakom društvu je bitna da bi se unapredio život ljudi i postakla vlast da radi bolje. Opozicija treba da podrži ono što je dobro i treba da bude spremna da u situacijama poput pitanja Kosova izdigne iznad stranačkih interesa", ocenio je Drecun.

Izvor: Insajder