<article>Najvažniji deo javne uprave jeste državna uprava. Državni službenici trebalo bi da budu birani na konkursima, na osnovu obrazovanja, kompetencija, znanja i veština. Ipak, da to nije tako, svedoče podaci do kojih je došlo nekoliko organizacija civilnog sektora. Umesto da budu birani na konkursu, najveći broj državnih službenika na položaje dolazi u zvanju vršioca dužnosti. Njihovo postavljenje bez poštovanja jasno postavljenih kriterijuma otvara i pitanje upliva politike u njihov izbor."Prvo, krši se zakon, drugo, tu se otvara ozbiljan problem vladavine prava, to više nije postao samo problem reforme javne uprave u Srbiji, već i vladavine prava jer ljudi koji su u tom statusu, oni nemaju mandat, oni su tu dok se ne popuni to neko radno mesto po redovnom konkursu i onda se postavlja pitanje koja su njihova ovlašćenja, pošto su neki od njih bili godinama na tim mestima, kakve odluke i akte donose i kakvu oni imaju validnost po posledice", kaže za Ionsajder Miloš Đinđić iz Centra za evropske politike.Prema analizi Transparentnosti Srbije, samo je prethodna Vlada, i to u nepunom, dvoipogodišnjem mandatu, donela više od 1.200 rešenja o postavljenju vršilaca dužnosti, koja su se odnosila na 290 državnih službenika."Dakle, ti vršioci dužnosti su uglavnom postavljeni po nekoliko puta, nekada čak i 20 puta za redom, a zakon dopušta da se to učini jednom u 6 meseci i još jednom na tri meseca", objašnjava Nemanje Nenadić iz Transparentnosti Srbija."Naša godišnja analiza tih kadrovskih rešenja pokazuje da skoro pa 700 postavljenja u toku godine, u toku samo jedne godine jesu u statusu vršilaca dužnosti i to vam je preko 90% svih postavljenja, tako da je to jedan veoma visok broj", dodaje Miloš Đinđić.Teško je izračunati koliko je državnih službenika trenutno u v.d. statusu, a koliko ih je izabrano na konkursu. Služba za upravljanje kadrovima Vlade Srbije ne iznosi zbirne podatke o tome. "Ne postoji spisak, kao takav, ono što postoji to su kadrovska rešenja Vlade, Vlada na svakoj sednici usvoji određenja kadrovska rešenja, da li su to postavljenja, razrešenja. Interesantno je da su to transparentni podaci, njih niko ne krije, možda kada čuju, kada neko čuje da se ti podaci koriste, možda i ne budu toliko transparentni", zaključuje Đinđić.Analiza postavljenja koju je Transparentnost Srbija sprovela za prethodni mandat Vlade pokazala je da je državnih službenika koji su na ta mesta postavljeni konkursom bilo manje od polovine - 41%. Bilo je i slučajeva da su državni službenici u v.d. statusu postavljani i retroaktivno, jedan čak i sa 180 dana zakašnjenja."Donese se rešenje u aprilu sa početkom mandata od februara te godine i naravno, to je nešto što zakon ne dopušta, sva ta rešenja su ništava. Mi smo pokrenuli jedan postupak, inicirali smo zapravo kod Republičkog javnog tužilaštva da pokrene postupak pred Upravnim sudom za najkrupniji primer te vrste, međutim Upravni sud, a prošlo je godinu i po dana sigurno, nije doneo nikakvo rešenje", kaže Nenadić.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FZXq_VldEzlI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Depolitizacija javne, pa i državne uprave, koja je njen najvažniji deo, jedan je od prioriteta Vlade u novoj fazi reforme uprave, oročenoj strategijom za period od 2021. do 2030. godine. Ipak, Srbija je tu obavezu imala mnogo ranije. Profesionalizacija uprave je zakonska obaveza već više od 17 godina, a Vlada se na nju dodatno obavezala i u pristupnom procesu Evropskoj uniji. Izvor: Insajder</article>

Najvažniji deo javne uprave jeste državna uprava. Državni službenici trebalo bi da budu birani na konkursima, na osnovu obrazovanja, kompetencija, znanja i veština. Ipak, da to nije tako, svedoče podaci do kojih je došlo nekoliko organizacija civilnog sektora. Umesto da budu birani na konkursu, najveći broj državnih službenika na položaje dolazi u zvanju vršioca dužnosti. Njihovo postavljenje bez poštovanja jasno postavljenih kriterijuma otvara i pitanje upliva politike u njihov izbor.
"Prvo, krši se zakon, drugo, tu se otvara ozbiljan problem vladavine prava, to više nije postao samo problem reforme javne uprave u Srbiji, već i vladavine prava jer ljudi koji su u tom statusu, oni nemaju mandat, oni su tu dok se ne popuni to neko radno mesto po redovnom konkursu i onda se postavlja pitanje koja su njihova ovlašćenja, pošto su neki od njih bili godinama na tim mestima, kakve odluke i akte donose i kakvu oni imaju validnost po posledice", kaže za Ionsajder Miloš Đinđić iz Centra za evropske politike.
Prema analizi Transparentnosti Srbije, samo je prethodna Vlada, i to u nepunom, dvoipogodišnjem mandatu, donela više od 1.200 rešenja o postavljenju vršilaca dužnosti, koja su se odnosila na 290 državnih službenika.
"Dakle, ti vršioci dužnosti su uglavnom postavljeni po nekoliko puta, nekada čak i 20 puta za redom, a zakon dopušta da se to učini jednom u 6 meseci i još jednom na tri meseca", objašnjava Nemanje Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
"Naša godišnja analiza tih kadrovskih rešenja pokazuje da skoro pa 700 postavljenja u toku godine, u toku samo jedne godine jesu u statusu vršilaca dužnosti i to vam je preko 90% svih postavljenja, tako da je to jedan veoma visok broj", dodaje Miloš Đinđić.
Teško je izračunati koliko je državnih službenika trenutno u v.d. statusu, a koliko ih je izabrano na konkursu. Služba za upravljanje kadrovima Vlade Srbije ne iznosi zbirne podatke o tome.&nbsp;
"Ne postoji spisak, kao takav, ono što postoji to su kadrovska rešenja Vlade, Vlada na svakoj sednici usvoji određenja kadrovska rešenja, da li su to postavljenja, razrešenja. Interesantno je da su to transparentni podaci, njih niko ne krije, možda kada čuju, kada neko čuje da se ti podaci koriste, možda i ne budu toliko transparentni", zaključuje Đinđić.
Analiza postavljenja koju je Transparentnost Srbija sprovela za prethodni mandat Vlade pokazala je da je državnih službenika koji su na ta mesta postavljeni konkursom bilo manje od polovine - 41%. Bilo je i slučajeva da su državni službenici u v.d. statusu postavljani i retroaktivno, jedan čak i sa 180 dana zakašnjenja.
"Donese se rešenje u aprilu sa početkom mandata od februara te godine i naravno, to je nešto što zakon ne dopušta, sva ta rešenja su ništava. Mi smo pokrenuli jedan postupak, inicirali smo zapravo kod Republičkog javnog tužilaštva da pokrene postupak pred Upravnim sudom za najkrupniji primer te vrste, međutim Upravni sud, a prošlo je godinu i po dana sigurno, nije doneo nikakvo rešenje", kaže Nenadić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FZXq_VldEzlI&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Depolitizacija javne, pa i državne uprave, koja je njen najvažniji deo, jedan je od prioriteta Vlade u novoj fazi reforme uprave, oročenoj strategijom za period od 2021. do 2030. godine. Ipak, Srbija je tu obavezu imala mnogo ranije. Profesionalizacija uprave je zakonska obaveza već više od 17 godina, a Vlada se na nju dodatno obavezala i u pristupnom procesu Evropskoj uniji.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Državni službenici u v.d. statusu redovna pojava (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation