<article>Uoči početka raspada SFRJ, 13 intelektualaca među kojima su bili i Dragoljub Mićunović, Zoran Đinđić, Borislav Pekić, Vojislav Koštunica i Kosta Čavoški, obnovili su Demokratsku stranku 1990. Partija je imala i uspone i padove, a proteklih godina bio je upitan njen opstanak na političkom spektru Srbije.Novoizabrani predsednik nekada najvažnije stranke u zemlji, narodni poslanik Srđan Milivojević, tvrdi da neće privatizovati stranku, već da će timskim radom nastojati da napravi veću organizaciju. Šta je to što će da uradi kako bi stranka koja se zalaže za demokratiju i evropske vrednosti ponovo, u svakom smislu, postala jedan od vodećih opozicionih činilaca u zemlji u kojoj se vlast ne menja duže od 12 godina?"Kad god je Demokratska stranka bila jaka, i Srbija je išla u dobrom pravcu. I moj zadatak je da napravim veliku i jaku političku stranku koja neće biti najveća u opoziciji, već će biti alternativa režimu Aleksandra Vučića. I već smo počeli da sprovodimo taj plan i da ga realizujemo. Očekujemo narednih dana učlanjenje velikog broja ljudi, osnaživanje naše stranke, i da pokažemo da je moguće napraviti veliku stranku u Srbiji“, kaže za Insajder Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke.Uveren je da će već u prvih mesec dana imati rezultate, ističe da su vrata otvorena i svim nekadašnjim članovima koji se nisu ogrešili o etičke principe i koji nisu radili na urušavanju DS-a u prošlosti.Demokratska stranka je, jedno vreme, važila za najjaču opozicionu stranku koja je bila pokretač promena u zemlji. Takođe, imala je i najvažnije pozicije, ali svaki unutarstranački izbori dovodili su do sukoba i podela. Teško je izbrojati broj stranaka koji je proizašao iz DS-a, ima ih više od 15, dok dvojica bivših predsednika partije, Boris Tadić i Dragan Đilas, sada imaju svoje partije.Takođe, ima i onih koji su žuti dres zamenili za napredni i postali glavni oratori u skupštinskim klupama nekada suparničkih partija. Šta je danas DS nekadašnjoj potpredsednici stranke?"Vidim je pre svega kao jednu, na žalost, slabu opozicionu stranku koja, s druge strane, ima potencijale, na osnovu svog iskustva i svojih najuspešnijih perioda da na osnovu znanja, kapaciteta i ljudskih resursa kojima je nekad raspolagala, zapravo, napravi jedan iskorak“, kaže za Insajder Nataša Vučković, nekadašnja potpredsednica Demokratske stranke.Problem svakog društva, pa i srpskog, ogleda se i u slaboj opoziciji. Može li Demokratska stranka kakvu danas znamo da vrati deo uticaja koji je nekada imala kao vodeća opoziciona stranka?"Mislim da je Demokratska stranka u očima i u sećanju velikog broja naših građana zapravo jedna stranka koja je nudila rešenja, koja je umela da uzavrele društvene i političke strasti uvek vrati u neke okvire dijaloga i institucija. Mislim da nam je to danas preko potrebno. Mislim, s druge strane, da je bila jedan autentičan, kredibilan i stvarni evropski glas u Srbiji“, kaže Vučković i dodaje da je DS bio nosilac onoga što je evropski put Srbije u vremenima kada je, kako ocenjuje, to bilo mnogo teže raditi nego danas.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FlGOCW3r1Dhc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Najteži udarac DS je doživela 2003. godine, kada je ubijen jedan od  njenih osnivača i predsednik, u tom trenutku premijer Vlade - Zoran Đinđić. Danas je DS opoziciona stranka koja u Parlamentu ima osam poslanika.Novinarka Jasmina Dobrilović</article>

Uoči početka raspada SFRJ, 13 intelektualaca među kojima su bili i Dragoljub Mićunović, Zoran Đinđić, Borislav Pekić, Vojislav Koštunica i Kosta Čavoški, obnovili su Demokratsku stranku 1990. Partija je imala i uspone i padove, a proteklih godina bio je upitan njen opstanak na političkom spektru Srbije.
Novoizabrani predsednik nekada najvažnije stranke u zemlji, narodni poslanik Srđan Milivojević, tvrdi da neće privatizovati stranku, već da će timskim radom nastojati da napravi veću organizaciju. Šta je to što će da uradi kako bi stranka koja se zalaže za demokratiju i evropske vrednosti ponovo, u svakom smislu, postala jedan od vodećih opozicionih činilaca u zemlji u kojoj se vlast ne menja duže od 12 godina?
"Kad god je Demokratska stranka bila jaka, i Srbija je išla u dobrom pravcu. I moj zadatak je da napravim veliku i jaku političku stranku koja neće biti najveća u opoziciji, već će biti alternativa režimu Aleksandra Vučića. I već smo počeli da sprovodimo taj plan i da ga realizujemo. Očekujemo narednih dana učlanjenje velikog broja ljudi, osnaživanje naše stranke, i da pokažemo da je moguće napraviti veliku stranku u Srbiji“, kaže za Insajder Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke.
Uveren je da će već u prvih mesec dana imati rezultate, ističe da su vrata otvorena i svim nekadašnjim članovima koji se nisu ogrešili o etičke principe i koji nisu radili na urušavanju DS-a u prošlosti.
Demokratska stranka je, jedno vreme, važila za najjaču opozicionu stranku koja je bila pokretač promena u zemlji. Takođe, imala je i najvažnije pozicije, ali svaki unutarstranački izbori dovodili su do sukoba i podela. Teško je izbrojati broj stranaka koji je proizašao iz DS-a, ima ih više od 15, dok dvojica bivših predsednika partije, Boris Tadić i Dragan Đilas, sada imaju svoje partije.
Takođe, ima i onih koji su žuti dres zamenili za napredni i postali glavni oratori u skupštinskim klupama nekada suparničkih partija. Šta je danas DS nekadašnjoj potpredsednici stranke?
"Vidim je pre svega kao jednu, na žalost, slabu opozicionu stranku koja, s druge strane, ima potencijale, na osnovu svog iskustva i svojih najuspešnijih perioda da na osnovu znanja, kapaciteta i ljudskih resursa kojima je nekad raspolagala, zapravo, napravi jedan iskorak“, kaže za Insajder Nataša Vučković, nekadašnja potpredsednica Demokratske stranke.
Problem svakog društva, pa i srpskog, ogleda se i u slaboj opoziciji. Može li Demokratska stranka kakvu danas znamo da vrati deo uticaja koji je nekada imala kao vodeća opoziciona stranka?
"Mislim da je Demokratska stranka u očima i u sećanju velikog broja naših građana zapravo jedna stranka koja je nudila rešenja, koja je umela da uzavrele društvene i političke strasti uvek vrati u neke okvire dijaloga i institucija. Mislim da nam je to danas preko potrebno. Mislim, s druge strane, da je bila jedan autentičan, kredibilan i stvarni evropski glas u Srbiji“, kaže Vučković i dodaje da je DS bio nosilac onoga što je evropski put Srbije u vremenima kada je, kako ocenjuje, to bilo mnogo teže raditi nego danas.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FlGOCW3r1Dhc&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Najteži udarac DS je doživela 2003. godine, kada je ubijen jedan od &nbsp;njenih osnivača i predsednik, u tom trenutku premijer Vlade - Zoran Đinđić. Danas je DS opoziciona stranka koja u Parlamentu ima osam poslanika.
Novinarka Jasmina Dobrilović

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

demokratska stranka

Srđan Milivojević

Više od vesti

DS: Najava povratka na put stare slave (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

DS: Najava povratka na put stare slave (VIDEO)

Tagovi: