<article>On kaže da nema objašnjena za nebrigu nadležnih te da pretpostavlja da "oni to vide kao vrstu sekundarnog problema u ovom trenutku“. Kako kaže Srbija danas ima dokument iz kog se vidi da "ima 11.000 prevremenih smrti zbog <a href="https://insajder.net/teme/svake-zime-isti-problem-zagadenog-vazduha-kako-je-moguce-da-ne-moze-bar-da-se-stavi-pod-kontrolu-video">zagađenog vazduha</a>". "Prema procenama Evropske agencije za životnu sredinu ta situacija je, da kažem, još drastičnija nego u odnosu na taj naš dokument. Ne puno drastičnija - ali taj njihov broj je verovatno bolja procena. Mi smo rekorderi, inače, u Evropi po broju tih prevremenih smrti“, kaže Đurđević.Kako dodaje, četvrtina prevremenih smrti su direktno povezane sa osam postrojenja u Srbiji."Od tih osam postrojenja šest pripada Elektroprivredi Srbije, tako da subvencije malim ložištima neće da pomognu rešavanju ovih problema koji su vezani za EPS. Država treba EPS da dovede u red po pitanju emisije, i dva NIS-ova postrojenja koja se nalaze u Novom Sadu“, kaže Đurđević.On dodaje da su tih osam postrojenja odgovorna za 2.500 preranih smrti, te da to nije nikakvo nagađanje već se, kako kaže,  direktno vidi u tom programu.Đurđević navodi i da razlozi za ostatak prevremenih smrti mogu da budu prekogranična <a href="https://insajder.net/prenosimo/iqair-beograd-medu-najzagadenijim-velikim-gradovima-sveta-vazduh-nezdrav-i-u-cacku-subotici-i-nisu">zagađenja</a>. "Mi i dalje nemamo dovoljno stroge standarde da ne bismo imali te prevremene smrti i oko 5.000 njih su, da kažem, zagarantovani čak i u najboljim uslovima. A 2.500 pripadaju ovim termoelektranama, dok drugih 2.500 otpadaju na sve to što su automobili, mala ložišta, kotlarnice, poljoprivreda“, kaže Đurđević.On dodaje da čovek može da se zaštiti samo na mikroplanu u smislu svog ponašanja."To znači da kod kuće ima neku vrstu prečišćavanja vazduha, da ne izlazi napolje kad je najveće zagađenje da posebno ne ide da džogira kad je najveće zagađenje, čak ni da provetravaju stanovi u ovakvim danima“, kaže Đurđević.On objašnjava da je bolje da se provetrava u toku dana, kad ima najviše sunca, jer se prizemni vazduh meša sa vazduhom sa visine, te da u toku noći treba držati prozore zatvorene.Na pitanje kako je ovaj problem rešen u drugim zemljama on kaže da su druge zemlje poput Amerike, Kine i nekih zemalja Evrope krenule prvo od velikih postrojenja.Na pitanje kako klimatske promene utiču na zagađenost vazduha kaže da veza između klimatskih promena i zagađenja vazduha nije u tom smislu da klimatske promene doprinose više ovakvim situacijama."Ono što jeste način kako se ove dve stvari povezuju – oba problema izlaze iz istog odžaka i zagađenja vazduha pojavljuje se kao posledica spaljivanja uglja i drugih fosilnih goriva. Svi ti nus produkti narušavaju kvalitet vazduha, ali iz tih istih odžaka izlazi i ugljen-dioksid koji u stvari pravi klimatske promene. On remeti efekat staklene bašte i planeta se zagreva“, objašnjava Đurđević.Kako zaključuje rešvanje zagađenja vazduha i klimatskih promena je paralelan posao.Izvor: Insajder</article>

On kaže da nema objašnjena za nebrigu nadležnih te da pretpostavlja da "oni to vide kao vrstu sekundarnog problema u ovom trenutku“.&nbsp;
Kako kaže Srbija danas ima dokument iz kog se vidi da "ima 11.000 prevremenih smrti zbog <a href="https://insajder.net/teme/svake-zime-isti-problem-zagadenog-vazduha-kako-je-moguce-da-ne-moze-bar-da-se-stavi-pod-kontrolu-video">zagađenog vazduha</a>".&nbsp;
"Prema procenama Evropske agencije za životnu sredinu ta situacija je, da kažem, još drastičnija nego u odnosu na taj naš dokument. Ne puno drastičnija - ali taj njihov broj je verovatno bolja procena. Mi smo rekorderi, inače, u Evropi po broju tih prevremenih smrti“, kaže Đurđević.
Kako dodaje, četvrtina prevremenih smrti su direktno povezane sa osam postrojenja u Srbiji.
"Od tih osam postrojenja šest pripada Elektroprivredi Srbije, tako da subvencije malim ložištima neće da pomognu rešavanju ovih problema koji su vezani za EPS. Država treba EPS da dovede u red po pitanju emisije, i dva NIS-ova postrojenja koja se nalaze u Novom Sadu“, kaže Đurđević.
On dodaje da su tih osam postrojenja odgovorna za 2.500 preranih smrti, te da to nije nikakvo nagađanje već se, kako kaže, &nbsp;direktno vidi u tom programu.
Đurđević navodi i da razlozi za ostatak prevremenih smrti mogu da budu prekogranična <a href="https://insajder.net/prenosimo/iqair-beograd-medu-najzagadenijim-velikim-gradovima-sveta-vazduh-nezdrav-i-u-cacku-subotici-i-nisu">zagađenja</a>.&nbsp;
"Mi i dalje nemamo dovoljno stroge standarde da ne bismo imali te prevremene smrti i oko 5.000 njih su, da kažem, zagarantovani čak i u najboljim uslovima. A 2.500 pripadaju ovim termoelektranama, dok drugih 2.500 otpadaju na sve to što su automobili, mala ložišta, kotlarnice, poljoprivreda“, kaže Đurđević.
On dodaje da čovek može da se zaštiti samo na mikroplanu u smislu svog ponašanja.
"To znači da kod kuće ima neku vrstu prečišćavanja vazduha, da ne izlazi napolje kad je najveće zagađenje da posebno ne ide da džogira kad je najveće zagađenje, čak ni da provetravaju stanovi u ovakvim danima“, kaže Đurđević.
On objašnjava da je bolje da se provetrava u toku dana, kad ima najviše sunca, jer se prizemni vazduh meša sa vazduhom sa visine, te da u toku noći treba držati prozore zatvorene.
Na pitanje kako je ovaj problem rešen u drugim zemljama on kaže da su druge zemlje poput Amerike, Kine i nekih zemalja Evrope krenule prvo od velikih postrojenja.
Na pitanje kako klimatske promene utiču na zagađenost vazduha kaže da veza između klimatskih promena i zagađenja vazduha nije u tom smislu da klimatske promene doprinose više ovakvim situacijama.
"Ono što jeste način kako se ove dve stvari povezuju – oba problema izlaze iz istog odžaka i zagađenja vazduha pojavljuje se kao posledica spaljivanja uglja i drugih fosilnih goriva. Svi ti nus produkti narušavaju kvalitet vazduha, ali iz tih istih odžaka izlazi i ugljen-dioksid koji u stvari pravi klimatske promene. On remeti efekat staklene bašte i planeta se zagreva“, objašnjava Đurđević.
Kako zaključuje rešvanje zagađenja vazduha i klimatskih promena je paralelan posao.
Izvor: Insajder

Teme

Profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu Vladimir Đurđević. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

ekologija

Zagađenje

Više od vesti

Đurđević u Markeru: Vlada ne vidi rešavanje problema zagađenosti vazduha kao prioritet (VIDEO)

Đurđević u Markeru: Vlada ne vidi rešavanje problema zagađenosti vazduha kao prioritet (VIDEO)

Tagovi: