Duško Bodroža u Markeru: Narodna banka Srbije još uvek nije uspela da nađe balans između privredne aktivnosti i nivoa cena (VIDEO)

„Još uvek taj balans nije dostignut imajući u vidu da inflacija još uvek bukti i ne znamo kada će se zaustaviti. Sa druge strane privredna aktivnost polako usporava. Prema nekim procenama, fleš proceni koju je radio Republički zavod za statistiku u trećem kvartalu je 1,3 odsto rast BDP što je značajno manje u odnosu na prethodna dva kvartala“, objasnio je  Bodroža.

Zbog ekonomske situacije i kod nas i u svetu Duško Bodroža smatra da je rebalans budžeta opravdan.

„Visoki inflatorni pritisci su doveli do rasta i prihodne i rashodne strane budžeta. Istina je da su svi prihodi povećani osim akciza za naftne derivate. Sa druge strane povećani su značajno i rashodi, a najveća stavka se odnosi na javna preduzeća iz energetskog sektora. Po meni to je bilo potpuno opravdano imajući u vidu jako veliku neizvesnost oko kretanja cena pre svega električne energije i gasa. Da je ostavljeno građanima i privredi da plaćaju tu cenu mislim da bi posledice bile mnogo gore za sve nas“, naglasio je Bodroža.

Kao i prethodnih godina stručnjaci ističu da je glavni nedostatak budžeta to što imamo netransparentnost u trošenju sredstava, pogotovo onih koji se tiču kapitalnih investicija. Duško Bodroža ističe da mi nemamo mehanizme da promenimo tu praksu netransparentnog trošenja novca iz budžeta.

„Još uvek javno ne znamo na osnovu kojih kriterijuma se biraju kapitalni projekti koji se realizuju i na osnovu kojih ekonomski pokazatelja njihove opravdanosti. Verujem da postoje, ali javno dokumenti o tome ne postoje“, rekao je Bodroža.

Rebalansom budžeta su predviđene 102 milijarde dinara za vanredne okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi. 

Prvobitno je u budžetu za to izdvojeno 24 milijarde dinara, dakle gotovo pet puta manje. Duško Bodroža iz Beogradske bankarske akademije kaže to znači da je povećan limit za garancije za ne planirane troškove javnih preduzeća.

„Iako se iz budžeta ne može videti da su ta sredstva namenjena upravo tim preduzećima, zbog nedovoljne transparentnosti, naslutiti se može da ta sredstva su neka vrsta garancije da u slučaju da dođe do značajnog povećanja cena na tržištu da će država iz budžeta da odvoji sredstva i da pokrije te gubitke u preduzećima“, objasnio je Bodroža.

On dodaje da iako energetska javna preduzeća posluju loše, da su ona ipak od vitalnog značaja za državu.

„Ne možemo da ne dajemo novac tim preduzećima zato što bez tih preduzeća ekonomija ne bi mogla uopšte da funkcioniše“, istakao je Bodroža.

Prema dostupnim podacima učešće našeg javnog duga u BDP iznosi nešto oko 53 odsto. Duško Bodroža kaže da to predstavlja umeren rizik u odnosu na neke pokazatelje od 60 odsto kolike su granice.

„Ono što je bitno jeste da je Srbija u prethodnom periodu uradila jako dobre poteze u smislu upravljanja našim javnim dugom, da smo finansirali neke skupe obaveze iz prethodnog perioda i indeksirali većinu našeg duga u evre umesto u dolare kao što je to bilo u prethodnom periodu“, istakao je Bodroža.

Pre nekoliko dana Srbija je dogovorila stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom koji iznosi oko 2, 4 milijarde evra. Bodroža ocenjuje to kao dobar potez.

„Prisustvo MMF je značajno dodatno zato što oni daju i stručnu pomoć u sprovođenju strukturnih reformi radi se o jednoj od najprestižnijih međunarodnih institucija i jako je važno da se pošalje signal investitorima kada se dodatno budemo zaduživali da Srbija vodi odgovornu politiku“, zaključio je Bodroža.

Izvor: Insajder