<article>Broj stradalih nije poznat ni nakon 25. godina. U kampanji su učestvovale snage 19 zemalja Zapada, a akcije iz vazduha izvedene su bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.<figure><amp-img width="1728" height="1152" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2023032322038_81a4b26be47188d7344a26d6dfa06229e65ca0483bc87b62aa1a80a0c38e8374.jpg"></amp-img><figcaption>Ogromni talasi dima dižu se iznad zapaljene toplane i ogledaju na površini reke Save, na Vaskrs 4. aprila 1999. godine u Beogradu. Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>NATO je bombardovao i Radio televiziju Srbije (RTS) u noći između 22. i 23. aprila, a u napadu je nastradalo 16 radnika RTS-a.U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.<figure><amp-img width="2000" height="1333" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230323190312_739628882b0c7de5cd14c130ad9b7f2461eb0ee7dee7d531782d7e9b4fda7169.jpg"></amp-img><figcaption>Pogled na urušenu zgradu Vlade Srbije, nakon što je pogođena u NATO napadu 8. maja 1999. godine. Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>Procena materijalne štete prouzrokovane na uništenim i oštećenim objektima i infrastrukturi nikada nije zvanično objavljena, a u javnosti su pominjane brojke od nekoliko desetina pa sve do 100 milijardi američkih dolara.Jednim od najvećih uspeha u odbrani teritorije, Vojska SRJ ističe obaranje američkog lovca-bombardera F-117A, takozvanog "nevidljivog".Protivvazdušna odbrana Vojske SRJ srušila ga je 27. marta 1999. godine u atar sremskog sela Buđanovci, što je ocenjeno kao "najveće poniženje ratnog vazduhoplovstva SAD i NATO".Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, nakon čega je usledilo povlačenje vojske i policije iz pokrajine i ulazak međunarodnih vojnih trupa.<figure><amp-img width="1728" height="1207" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230323190340_bc623a3952e9a711ac1035d0ad6a6592cf26d140011b8ea564a916f75a8563ec.jpg"></amp-img><figcaption>Albanci pozdravljaju britanski oklopni transporter KFOR-a na putu Skoplje-Priština, oko 40 km južno od Prištine, 12. juna 1999. godine. Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a vratilo se oko 800.000 izbeglih Albanaca. <h2>Novi planovi za Generalštab</h2>Dvadeset pet godina kasnije zgrada Generalštaba koja je takođe uništena u ovom bombardovanju tema je poslednjih dana u medijima zbog izjave ministra građevinarstva Gorana Vesića da ima nekoliko zainteresovanih kompanija koje žele i vide mogućnost da investiraju u lokaciju na kojoj se nalazi zgrada Generalštaba. On je istakao da nikakav dogovor još nije postignut niti dokument potpisan, kao i da su neistinite tvrdnje da postoji namera da se pokloni to državno zemljište."Vlada Srbije je donela odluku da me ovlasti da pregovaram i potpišem memorandum sa potencijalnim partnerima za revitalizaciju kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu odnosno (SSNO), kasnije Generalštaba. Međutim, nikakav dogovor niti smo postigli, niti je bilo koji drugi dokument na osnovu tog ovlašćenja potpisan", rekao je <a href="https://insajder.net/prenosimo/vesic-potvrdio-da-se-pregovara-o-poklanjanju-lokacije-generalstaba-u-beogradu-americkim-firmama">Vesić</a>.<figure><amp-img width="3000" height="2000" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240321110312_ed7a4038d620131d63aeb87cc06d26aa5b50c349df449f43d661014fcf0d3c4c.jpg"></amp-img><figcaption>Zgrada Generalštaba Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>O ovome javnost obavestio Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka koji je naveo da je Vesić u ime Vlade Srbije potpisao memorandum kojim se lokacija bombardovanog <a href="https://insajder.net/prenosimo/vesic-potvrdio-da-se-pregovara-o-poklanjanju-lokacije-generalstaba-u-beogradu-americkim-firmama">Generalštaba</a> u centru Beograda poklanja američkim ofšor firmama "Kushner Realty" i "Atlantic Incubation Partners" LLC.Ekološki ustanak je od američkih investitora tražio da im dostave plan za lokaciju nekadašnjeg Generalštaba u centru Beograda, srušenog u NATO bombarodovanju 1999. godine.On je rekao da je to mejlom traženo od Džareda Kušnera i Ričarda Grenela pošto je u medijima objavljeno da se na mestu nekadašnjeg Generalštaba planira izgradnja luksuznog hotela i stanova.Šta bi revitalizacija tačno značila nije razjašnjeno. Kompleks je pod <a href="https://insajder.net/teme/zavod-za-zastitu-spomenika-kulture-nismo-dobili-zvanican-predlog-za-skidanje-zastite-sa-zgrade-generalstaba-video">zaštitom Zavoda za spomenike kulture grada Beograda</a>, a iz te Ustanove za Insajder navode da ih za sada niko nije ni pitao da tu zaštitu skinu.<h2>Rusija predložila sednicu SB UN </h2>Ruska Državna duma usvojila je 20. marta na plenarnoj sednici nacrt teksta dokumenta kojim će se obratiti Ujedinjenim nacijama povodom <a href="https://insajder.net/prenosimo/ruska-duma-usvojila-tekst-u-vezi-sa-25-godisnjicom-nato-bombardovanja-srj">25-godišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije.</a>U tekstu se navodi da se oba doma Savezne skupštine Rusije obraćaju UN, međunarodnim parlamentarnim organizacijama i parlamentima stranih država sa pozivom da osude vojnu operaciju zemalja NATO-a protiv Jugoslavije, da se suprotstave pokušajima menjanja istorijske istine o tragičnim događajima 1999. godine, kako se ističe, u interesu kolektivnog Zapada i da preduzmu mere kako bi se zemlje članice Alijanse pozvale na međunarodno-pravnu odgovornost za agresiju na SRJ.  Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić potvrdio da je Rusija, kao članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija predložila sednicu, a da je Japan, kao predsedavajući ovog meseca poručio da će izaći u susret takvom zahtevu."Ne znači da možda neće biti dodatno nekih opstrukcija, ali kako sada stvari stoje, predviđeno je da ta sednica bude održana u ponedeljak, 25. marta i posvećena je 25. godišnjici bombradovanja tadašnje SR Jugoslavije", rekao je Dačić za Tanjug.Izvor: Insajder</article>

Broj stradalih nije poznat ni nakon 25. godina. U kampanji su učestvovale snage 19 zemalja Zapada, a akcije iz vazduha izvedene su bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2023032322038_81a4b26be47188d7344a26d6dfa06229e65ca0483bc87b62aa1a80a0c38e8374.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2023032322038_81a4b26be47188d7344a26d6dfa06229e65ca0483bc87b62aa1a80a0c38e8374" data-rendition-name="original" width="1728" height="1152" loading="lazy" alt="Bombardovanje SRJ Gremlin"> <figcaption>Ogromni talasi dima dižu se iznad zapaljene toplane i ogledaju na površini reke Save, na Vaskrs 4. aprila 1999. godine u Beogradu. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  NATO je bombardovao i Radio televiziju Srbije (RTS) u noći između 22. i 23. aprila, a u napadu je nastradalo 16 radnika RTS-a. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230323190312_739628882b0c7de5cd14c130ad9b7f2461eb0ee7dee7d531782d7e9b4fda7169.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20230323190312_739628882b0c7de5cd14c130ad9b7f2461eb0ee7dee7d531782d7e9b4fda7169" data-rendition-name="original" width="2000" height="1333" loading="lazy" alt="Bombardovanje NATO SRJ Gremlin"> <figcaption>Pogled na urušenu zgradu Vlade Srbije, nakon što je pogođena u NATO napadu 8. maja 1999. godine. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Procena materijalne štete prouzrokovane na uništenim i oštećenim objektima i infrastrukturi nikada nije zvanično objavljena, a u javnosti su pominjane brojke od nekoliko desetina pa sve do 100 milijardi američkih dolara. Jednim od najvećih uspeha u odbrani teritorije, Vojska SRJ ističe obaranje američkog lovca-bombardera F-117A, takozvanog "nevidljivog". Protivvazdušna odbrana Vojske SRJ srušila ga je 27. marta 1999. godine u atar sremskog sela Buđanovci, što je ocenjeno kao "najveće poniženje ratnog vazduhoplovstva SAD i NATO". Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, nakon čega je usledilo povlačenje vojske i policije iz pokrajine i ulazak međunarodnih vojnih trupa.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230323190340_bc623a3952e9a711ac1035d0ad6a6592cf26d140011b8ea564a916f75a8563ec.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20230323190340_bc623a3952e9a711ac1035d0ad6a6592cf26d140011b8ea564a916f75a8563ec" data-rendition-name="original" width="1728" height="1207" loading="lazy" alt="Bombardovanje SRJ NATO Gremlin"> <figcaption>Albanci pozdravljaju britanski oklopni transporter KFOR-a na putu Skoplje-Priština, oko 40 km južno od Prištine, 12. juna 1999. godine. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a vratilo se oko 800.000 izbeglih Albanaca.&nbsp; <h2>Novi planovi za Generalštab</h2> Dvadeset pet godina kasnije zgrada Generalštaba koja je takođe uništena u ovom bombardovanju tema je poslednjih dana u medijima zbog izjave ministra građevinarstva Gorana Vesića da ima nekoliko zainteresovanih kompanija koje žele i vide mogućnost da investiraju u lokaciju na kojoj se nalazi zgrada Generalštaba.&nbsp; On je istakao da nikakav dogovor još nije postignut niti dokument potpisan, kao i da su neistinite tvrdnje da postoji namera da se pokloni to državno zemljište. "Vlada Srbije je donela odluku da me ovlasti da pregovaram i potpišem memorandum sa potencijalnim partnerima za revitalizaciju kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu odnosno (SSNO), kasnije Generalštaba. Međutim, nikakav dogovor niti smo postigli, niti je bilo koji drugi dokument na osnovu tog ovlašćenja potpisan", rekao je <a href="https://insajder.net/prenosimo/vesic-potvrdio-da-se-pregovara-o-poklanjanju-lokacije-generalstaba-u-beogradu-americkim-firmama">Vesić</a>.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240321110312_ed7a4038d620131d63aeb87cc06d26aa5b50c349df449f43d661014fcf0d3c4c.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20240321110312_ed7a4038d620131d63aeb87cc06d26aa5b50c349df449f43d661014fcf0d3c4c" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Generalštab"> <figcaption>Zgrada Generalštaba Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  O ovome javnost obavestio Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka koji je naveo da je Vesić u ime Vlade Srbije potpisao memorandum kojim se lokacija bombardovanog <a href="https://insajder.net/prenosimo/vesic-potvrdio-da-se-pregovara-o-poklanjanju-lokacije-generalstaba-u-beogradu-americkim-firmama">Generalštaba</a> u centru Beograda poklanja američkim ofšor firmama "Kushner Realty" i "Atlantic Incubation Partners" LLC. Ekološki ustanak je od američkih investitora tražio da im dostave plan za lokaciju nekadašnjeg Generalštaba u centru Beograda, srušenog u NATO bombarodovanju 1999. godine. On je rekao da je to mejlom traženo od Džareda Kušnera i Ričarda Grenela pošto je u medijima objavljeno da se na mestu nekadašnjeg Generalštaba planira izgradnja luksuznog hotela i stanova. Šta bi revitalizacija tačno značila nije razjašnjeno. Kompleks je pod <a href="https://insajder.net/teme/zavod-za-zastitu-spomenika-kulture-nismo-dobili-zvanican-predlog-za-skidanje-zastite-sa-zgrade-generalstaba-video">zaštitom Zavoda za spomenike kulture grada Beograda</a>, a iz te Ustanove za Insajder navode da ih za sada niko nije ni pitao da tu zaštitu skinu. <h2>Rusija predložila sednicu SB UN&nbsp;</h2> Ruska Državna duma usvojila je 20. marta na plenarnoj sednici nacrt teksta dokumenta kojim će se obratiti Ujedinjenim nacijama povodom <a href="https://insajder.net/prenosimo/ruska-duma-usvojila-tekst-u-vezi-sa-25-godisnjicom-nato-bombardovanja-srj">25-godišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije.</a> U tekstu se navodi da se oba doma Savezne skupštine Rusije obraćaju UN, međunarodnim parlamentarnim organizacijama i parlamentima stranih država sa pozivom da osude vojnu operaciju zemalja NATO-a protiv Jugoslavije, da se suprotstave pokušajima menjanja istorijske istine o tragičnim događajima 1999. godine, kako se ističe, u interesu kolektivnog Zapada i da preduzmu mere kako bi se zemlje članice Alijanse pozvale na međunarodno-pravnu odgovornost za agresiju na SRJ. &nbsp; Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić potvrdio da je Rusija, kao članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija predložila sednicu, a da je Japan, kao predsedavajući ovog meseca poručio da će izaći u susret takvom zahtevu. "Ne znači da možda neće biti dodatno nekih opstrukcija, ali kako sada stvari stoje, predviđeno je da ta sednica bude održana u ponedeljak, 25. marta i posvećena je 25. godišnjici bombradovanja tadašnje SR Jugoslavije", rekao je Dačić za Tanjug. Izvor: Insajder

Teme

Vatrogasci u akciji ispred zapaljenog sedišta srpske republičke policije, u subotu rano ujutru, 3. aprila 1999. godine. Foto: Srđan Ilić

Dvadeset pet godina od NATO bombardovanja SRJ (FOTO)

Tagovi: