Dve nedelje bez novog slučaja oboljevanja od afričke kuge svinja
U poslednje dve nedelje, u Srbiji nijedna svinja nije zaražena afričkom kugom! Uprkos toj dobroj vesti, ta bolest - za koju ne postoje lek i vakcina - prisutna je u našim krajevima petnaestak godina, pa je važno da uzgajivači znaju kako da zaštite svinje, kako bi sačuvali gazdinstva i farme. Pomor za posledicu ima i skok cena mesa, što smanjuje kupovnu moć građana, a poslednji u lancu koji trpe štetu jesu stočarstvo i domaća privreda.
Svinje mogu da se zaraze preko divljih srodnika, ljudske garderobe i obuće, hrane iz pomija, mesnih prerađevina. Virus preživljava i duboko zamrzavanje. Zahvaljujući lakoj prenosivosti, samo u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od afričke kuge je stradalo 70 hiljada svinja. U Srbiji se pojavila u četrdesetak opština i gradova, a i ove godine najveći pomor bio je u manjim uzgajivačnicama, jer su mere zaštite manje temeljne.
Pre ulaska na farmu, neophodno je presvući se i preobuti, dezinfikovati točkove na vozilima, a na ulazu postaviti dezo barijere sa živom sodom. Za proširenje stočnog fonda neophodno je da se svinje kupuju na farmama na kojima se redovno kontroliše njihovo zdravlje. Međutim, čak ni poštovanje svih tih mera ne isključuje mogućnost zaražavanja.
"Jedan od osnovnih mehanizama jesu biosigurnosne mere. Šta to znači? Uzgoj i držanje domaćih svinja u uslovima koji onemogućavaju kontakt tih životinja sa drugim inficiranim životinjama sa jedne strane, odnosno sa bilo kojim od malopre navedenih posrednih puteva širenja bolesti. Šta to znači praktično, da to budu adekvatne pokrivene građevine, da životinje nisu napolju, da ti objekti budu obezbeđeni ogradom, da nema pristupa nevlasničkim psima, mačkama i drugim životinjama koje to mogu mehanički preneti“, objašnjava Zoran Debeljak, dr veterinarske medicine iz Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu.
Svinjske farme moraju da budu na bezbednoj udaljenosti od izvora zaraze. Iako propisi ne preciziraju kolika je ta udaljenost, što je izvor zaraze bliži - opasnost je veća. Najčešći prenosioci zaraze su svinje koje se gaje u nehigijenskim uslovima, borave na otvorenom i neadekvatno su zbrinute.
"Imate farmu koja ima visok nivo biosigurnosnih mera i zadovoljava sve principe sa jedne strane, međutim sa druge strane imate visoku koncentraciju i veliku gustinu naseljenosti svinjama u ekstenzivnoj proizvodnji koje nemaju nikakav sistem zaštite i tu se pojavi bolest. U toj cirkulaciji virusa u prijemčivoj populaciji domaćih svinja u bliskom okruženju se postiže takva koncentracija i takav pritisak se vrši na farmu, da je teško sačuvati. Tu sad dolaze i insekti kao mehanički prenosioci i vazduh“, kaže Debeljak za Insajder.
"Bitno je da branimo velike farme. Zaista ljudi na terenu ginu, da bi se velike farme zaštitile, napravili smo pojaseve odbrane i to je dalo rezultat za sada, nadamo se da će brzo proći, neće ona nikad nestati, ona je sada tu, pa je tu, ali je bitno da zaustavimo, da nemamo masovno širenje“, izjavila je nedavno za Radio televiziju Srbije (RTS) ministarka poljoprivrede, Jelena Tanasković.
Za razliku od pre četiri godine, kada je uvoz svinjskog mesa iz Srbije zabranilo više zemalja, za sada su na snazi samo mere upozorenja u većini država. Ipak, Crna Gora je, početkom leta, zabranila uvoz svinjskog mesa iz Srbije.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.