<article>"U sklopu odvajanja iz budžeta za zdravstvene usluge, nepoznato je koliko se odvaja za samo mentalno zdravlje u odnosu na druge grane medicine, ali opet i ta odvajanja su mnogo više vezana za institucionalnu zdravstvenu zaštitu nego, recimo, za mentalno zdravlje u zajednici. I sada dolazimo do ovoga zbog čega mi lično malo obraćamo pažnju na naše subjektivno blagostanje ili mentalno zdravlje. Prosto zato što nemamo nikome da se obratimo, jer su nam različite usluge uglavnom nedostupne ili ne postoje. Odnosno toliko malo su zastupljene one usluge koje se odnose na primarnu zdravstvenu zaštitu. Dakle, one u stvari gde možemo da se obratimo kada imamo neke subjektivne teškoće, kada smo nečim nezadovoljni, imamo problem, teško podnosimo stres. Dakle, nešto što je vrlo prisutno u društvu", ističe Džamonja Ignjatović.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F0wOgv3UnF0M&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> Svaka šesta osoba u Srbiji ispunjava kriterijume za dijagnostifikovanje nekog od najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja, dok <a href="https://insajder.net/prenosimo/analiza-svaka-treca-osoba-u-srbiji-ima-teskoce-sa-mentalnim-zdravljem-nedostaje-sistemska-podrska">svaka treća ima teškoće sa mentalnim zdravljem</a>, pokazao je danas objavljen izveštaj inicijative "Majska platforma" o stanju mentalnog zdravlja."To svakako ne treba da bude izjednačeno sa nekim doživljajem da su to istovremeno i osobe koje na bilo koji način predstavljaju pretnju. Najčešće osobe koje imaju subjektivne smetnje, nisu ni na koji način opasne. Vrlo često su te smetnje posledica doživljaja da smo ugroženi. Dakle, oni koji su generatori nasilja, obično nisu osobe koje imaju mentalne poremećaje", nagalašava ona.Prema rečima naše sagovornice "mi kao društvo živimo od devedesetih u nekoj vrsti tranzicije i naravno to ostavlja posledice na taj doživljaj nesigurnosti, neizvesnosti, zabrinutosti za budućnost". Dodaje da "sve to narušava mentalno zdravlje"."Mi se nekako orijentišemo i fokusiramo na mentalno zdravlje samo kada postoji neki problem, a zapravo majske tragedije su ukazale na alarmantan problem u društvu, ne samo u pogledu mentalnog zdravlja, nego i svih sistema koji treba da odgovore na ovakve događaje i uopšte nasilje u društvu, a sigurno da ono ima i posledice i po mentalno zdravlje ljudi, ali ono je bilo ugroženo i mnogo ranije. Uopšte mi možemo da kažemo da živimo u tranziciji koju stalno prati jedan pritisak, stres, nesigurnost, osećaj nedovoljne bezbednosti", konstatuje Džamonja Ignjatović.Na pitanje Insajdera da li smo više obratili pažnju na mentalno zdravlje nakon svega što nam se dogodilo u maju prošle godine, naša sagovornica konstatuje da nismo. "Mislim da smo isključivo se fokusirali, što je i prirodno s jedne strane, da se pre svega fokusiramo na gašenje požara, odnosno na probleme koji su direktno generisani majskim tragedijama, ali ako želimo da se pomerimo korak dalje, onda moramo da se usmerimo na prevenciju, da se takve stvari više ne događaju", ističe ona. U oktobru 2023. godine je potpisan protokol između šest ministarstava koji su trebalo da sarađuju na problemima vezanim za mentalno zdravlje, ali još uvek nema pomaka. Prema rečima sagovornice Insajdera "neophodno je shvatiti koliko problem zapravo zahteva multisektorski i multidisciplinarni pristup", jer kako dodaje "to se ne rešava unutar zdravstva ili fokusiranjem na pojedinca""To jeste početni korak i on je jako važan, ali to je samo početni korak. Dakle, zaista je jako lako da ostane papir u fioci, ako iz toga ne proizilaze različiti protokoli, jer se radi na lokalnom nivou. Svaka škola, centar za socijalni rad, dom zdravlja, a država da omogući da se formiraju centri za mentalno zdravlje u zajednici, treba da zapravo zajednički deluju", naglašava profesorka.Istraživanja pokazuju da od 10 do 20 odsto masovnih ubica imaju psihijatriski poremećaj, a analiza FBI otkriva da se onda uglavnom radi "o nasilju koje je povezano sa društvenim faktorima"."Mnogo je više onih koji su van psihijatrije, a predstavljaju pretnju, a s druge strane to nam skreće pažnju na to da zapravo zaista moramo da posmatramo sadejstvo različitih faktora na različitim nivoima. Znači, i od individualnih nekih dispozicija, ali i porodičnih faktora, pa sistema sa kojima je pojedinac u neposrednom okruženju, ako su to deca, mladi, učenici, to je školski obrazovni sistem pre svega, a naravno i najšire društveno okruženje, odnosno ova kultura nasilja koja je na svakom koraku, bez obzira što će sada škole da se završe, mi imamo nasilje u svim drugim društvenim sistemima", kaže Džamonja Ignjatović.Na pitanje Insajdera koliko je važno da problem prepoznamo i kod profesora, a ne samo kod dece sagovornica Insajdera odgovara da je važno jer su svi oni učesnici obrazovnog sistema. Dodaje i da postoji problem "zapošljavanja po podobnosti a ne po kvalifikacijama", odnosno "da obrazovni sistem više nije mesto u kome ljudi žele da rade"."Međutim, možemo mi povećavati i broj psihologa i pedagoga, što je jako važno, ali to je opet samo jedan sistem u društvu, dakle nijedan psiholog u školi ne može da spreči nasilje u školi ako širi društvenih faktori ga stalno generišu i ako ta deca imaju uzore u moćnim modelima koji promovišu to nasilje, a pri tome nemate nikakve sankcije za takvo nasilno ponašanje. Onda je to poželjni model kojim vi ostvarujete svoje potrebe", zaključuje profesorka Tamara Džamonja Ignjatović.Izvor: Insajder</article>

"U sklopu odvajanja iz budžeta za zdravstvene usluge, nepoznato je koliko se odvaja za samo mentalno zdravlje u odnosu na druge grane medicine, ali opet i ta odvajanja su mnogo više vezana za institucionalnu zdravstvenu zaštitu nego, recimo, za mentalno zdravlje u zajednici. I sada dolazimo do ovoga zbog čega mi lično malo obraćamo pažnju na naše subjektivno blagostanje ili mentalno zdravlje. Prosto zato što nemamo nikome da se obratimo, jer su nam različite usluge uglavnom nedostupne ili ne postoje. Odnosno toliko malo su zastupljene one usluge koje se odnose na primarnu zdravstvenu zaštitu. Dakle, one u stvari gde možemo da se obratimo kada imamo neke subjektivne teškoće, kada smo nečim nezadovoljni, imamo problem, teško podnosimo stres. Dakle, nešto što je vrlo prisutno u društvu", ističe Džamonja Ignjatović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F0wOgv3UnF0M&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Svaka šesta osoba u Srbiji ispunjava kriterijume za dijagnostifikovanje nekog od najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja, dok <a href="https://insajder.net/prenosimo/analiza-svaka-treca-osoba-u-srbiji-ima-teskoce-sa-mentalnim-zdravljem-nedostaje-sistemska-podrska">svaka treća ima teškoće sa mentalnim zdravljem</a>, pokazao je danas objavljen izveštaj inicijative "Majska platforma" o stanju mentalnog zdravlja.
"To svakako ne treba da bude izjednačeno sa nekim doživljajem da su to istovremeno i osobe koje na bilo koji način predstavljaju pretnju. Najčešće osobe koje imaju subjektivne smetnje, nisu ni na koji način opasne. Vrlo često su te smetnje posledica doživljaja da smo ugroženi. Dakle, oni koji su generatori nasilja, obično nisu osobe koje imaju mentalne poremećaje", nagalašava ona.
Prema rečima naše sagovornice "mi kao društvo živimo od devedesetih u nekoj vrsti tranzicije i naravno to ostavlja posledice na taj doživljaj nesigurnosti, neizvesnosti, zabrinutosti za budućnost". Dodaje da "sve to narušava mentalno zdravlje".
"Mi se nekako orijentišemo i fokusiramo na mentalno zdravlje samo kada postoji neki problem, a zapravo majske tragedije su ukazale na alarmantan problem u društvu, ne samo u pogledu mentalnog zdravlja, nego i svih sistema koji treba da odgovore na ovakve događaje i uopšte nasilje u društvu, a sigurno da ono ima i posledice i po mentalno zdravlje ljudi, ali ono je bilo ugroženo i mnogo ranije. Uopšte mi možemo da kažemo da živimo u tranziciji koju stalno prati jedan pritisak, stres, nesigurnost, osećaj nedovoljne bezbednosti", konstatuje Džamonja Ignjatović.
Na pitanje Insajdera da li smo više obratili pažnju na mentalno zdravlje nakon svega što nam se dogodilo u maju prošle godine, naša sagovornica konstatuje da nismo.&nbsp;
"Mislim da smo isključivo se fokusirali, što je i prirodno s jedne strane, da se pre svega fokusiramo na gašenje požara, odnosno na probleme koji su direktno generisani majskim tragedijama, ali ako želimo da se pomerimo korak dalje, onda moramo da se usmerimo na prevenciju, da se takve stvari više ne događaju", ističe ona.&nbsp;
U oktobru 2023. godine je potpisan protokol između šest ministarstava koji su trebalo da sarađuju na problemima vezanim za mentalno zdravlje, ali još uvek nema pomaka. Prema rečima sagovornice Insajdera "neophodno je shvatiti koliko problem zapravo zahteva multisektorski i multidisciplinarni pristup", jer kako dodaje "to se ne rešava unutar zdravstva ili fokusiranjem na pojedinca"
"To jeste početni korak i on je jako važan, ali to je samo početni korak. Dakle, zaista je jako lako da ostane papir u fioci, ako iz toga ne proizilaze različiti protokoli, jer se radi na lokalnom nivou. Svaka škola, centar za socijalni rad, dom zdravlja, a država da omogući da se formiraju centri za mentalno zdravlje u zajednici, treba da zapravo zajednički deluju", naglašava profesorka.
Istraživanja pokazuju da od 10 do 20 odsto masovnih ubica imaju psihijatriski poremećaj, a analiza FBI otkriva da se onda uglavnom radi "o nasilju koje je povezano sa društvenim faktorima".
"Mnogo je više onih koji su van psihijatrije, a predstavljaju pretnju, a s druge strane to nam skreće pažnju na to da zapravo zaista moramo da posmatramo sadejstvo različitih faktora na različitim nivoima. Znači, i od individualnih nekih dispozicija, ali i porodičnih faktora, pa sistema sa kojima je pojedinac u neposrednom okruženju, ako su to deca, mladi, učenici, to je školski obrazovni sistem pre svega, a naravno i najšire društveno okruženje, odnosno ova kultura nasilja koja je na svakom koraku, bez obzira što će sada škole da se završe, mi imamo nasilje u svim drugim društvenim sistemima", kaže Džamonja Ignjatović.
Na pitanje Insajdera koliko je važno da problem prepoznamo i kod profesora, a ne samo kod dece sagovornica Insajdera odgovara da je važno jer su svi oni učesnici obrazovnog sistema. Dodaje i da postoji problem "zapošljavanja po podobnosti a ne po kvalifikacijama", odnosno "da obrazovni sistem više nije mesto u kome ljudi žele da rade".
"Međutim, možemo mi povećavati i broj psihologa i pedagoga, što je jako važno, ali to je opet samo jedan sistem u društvu, dakle nijedan psiholog u školi ne može da spreči nasilje u školi ako širi društvenih faktori ga stalno generišu i ako ta deca imaju uzore u moćnim modelima koji promovišu to nasilje, a pri tome nemate nikakve sankcije za takvo nasilno ponašanje. Onda je to poželjni model kojim vi ostvarujete svoje potrebe", zaključuje profesorka Tamara Džamonja Ignjatović.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Džamonja Ignjatović u Marker razgovoru: Živimo u društvu u kome je model razmišljanja - nađi krivca u drugome (VIDEO)

Džamonja Ignjatović u Marker razgovoru: Živimo u društvu u kome je model razmišljanja - nađi krivca u drugome (VIDEO)

Tagovi: