<article>Baš kao i "Džinsi“, većina kompanija koja nudi posao otpuštenim Leskovčanima dobijala je državne subvencije; većina je u obavezi da određeni broj ljudi zapošljava od tri do pet godina posle investicionih ciklusa, i da u tom periodu ne menja proizvodnju. Međutim, kada isteknu obaveze prema državi – a neke od tih kompanija reše da odu iz Srbije - zaposleni su najčešće prepušteni sami sebi.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fj-8ru8sseCo&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Prva vest je bila da 700 ljudi ostaje bez posla u Džinsiju. Potom je resorni ministar, čiji je posao da svim zaposlenima obezbedi poštovanje i primenu Zakona o radu, u Skupštini objasnio da je reč o 450 ljudi koji će dobiti otkaz." Nije reč o 700, reč je o 450 radnika i 450 radnika jeste mnogo. Mi brinemo i o 4 radnika, za razliku od onih koji nisu brinuli o 480 hiljada, koje su ostavili na ulici i bez posla“, rekao je nedavno ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, Nikola Selaković, obraćajući se poslanicima u Skupštini.Prema podacima Agencije za privredne registre, u Džinsiju trenutno radi 654 ljudi, pa nije jasno kako će njih 450 ostati bez posla, kada je ta kompanija rešila da potpuno obustavi proizvodnju u Srbiji. Džinsi je 2011. u Leskovcu počeo da šije džins za poznate robne marke. Prema tadašnjem pisanju medija, u posao je uložio 2,75 miliona evra, dok mu je država na ime subvencija dala 1,75 miliona evra, odnosno 63,5 odsto, iako je tadašnja uredba o državnoj pomoći dozvoljavala pomoć ne veću od polovine opravdanih troškova ulaganja.Pored finansijske pomoći, država je Džinsiju, godinu dana kasnije, dala na raspolaganje više od 4 hektara zemlje, a 2013. ga oslobodila i plaćanja takse za uređenje gradskog-građevinskog zemljišta u iznosu od 55 hiljada evra. Iako je period odobrene državne pomoći Džinsiju odavno prošao, prema podacima iz finansijskih izveštaja, samo u proteklih pet godina na račun te kompanije uplaćeno je 4,4 miliona evra na ime premija, subvencija, dotacija, donacija i sličnih stavki."Srbija je još 2012, 2013. godine bila rajska zemlja za strance, koliko god ni dan danas nije rajska zemlja za domeća privrednike, dakle oni su dobili svoje mikrobalone gde sve funkcioniše dobro, gde dobijate velike podsticaje, gde je radna snaga jeftina. Turske kompanije iz oblasti tekstila da privlačite u Srbiju, to vam je mera privremenog očaja. Danas to niko više ne bi radio, iz prostog razloga što su oni došli poučeni obećanjem da kod nas ljudi hoće da rade za male pare. Danas toga više nema“, kaže za Insajder Aleksandar Stevanović, ekonomski analitičar.Komisija za kontrolu državne pomoći trebalo je 2011. da oceni da li je pomoć, odobrena Džinsiju, bila u skladu sa zakonom. Ipak, u javno dostupnim odlukama Komisije takvog rešenja nema, pa nije poznato da li je Komisija donela takvo rešenje. Kako navode za Insajder, sada moraju da pretraže arhivu predmeta kako bi pokušali da ga nađu, s obzirom na to da je od odobravanja pomoći prošlo više od deset godina."Pet, do šest godina bilo je fleksibilno, opušteno, sa jednom dozom javažluka. To se kasnije krenulo utezati i sve je manje dolazilo nesolidnih investitora koji su to videli kao priliku, hajde da kažem, da uzmu novce i pobegnu u prvom momentu, kada više nije tako dobra profitna stopa, zahvaljujući onome što dobijete od građana Republike Srbije“, kaže Stevanović za Insajder.Radnicima Džinsija posao sada nude druge strane firme; grčki Autostop, južno-korejska Jura i italijanski Aunde. Jura i Aunde takođe su dobili pomoć države. Aunde, u koji bi sada mogao da pređe najveći broj otpuštenih iz Džinsija, u dva navrata ukupno je dobio 2,2 miliona evra. Ta italijanska kompanija trenutno zapošljava 807 radnika, što je za oko 150 zaposlenih više od onog što se ugovorom obavezala državi."Ja ne vidim kakvo bi drugačije rešenje bilo da vi u kratkom roku sanirate jedan problem, osim da prebacite iz jednog modusa poslovanja u vrlo sličan modus poslovanja. To je logika koja krasi politike u Srbiji nezavisno ko je bio na vlasti u poslednje dve denecije i vrlo verovatno, da niste koristili taj modus, teško da bi ljudi tako brzo našli posao“, dodaje Stevanović.Otpušteni radnici Džinsija će, po svemu sudeći, ubrzo naći novog poslodavca. Ipak, koliko dugo će se i on zadržati u Srbiji zavisiće od preteće recesije, cene radne snage kod nas i u inostranstvu i brojnih drugih okolnosti. Kako se do sada pokazalo, subvencije koje država odobrava stranim kompanijama, nisu se nužno pokazale kao garant njihovog ostanka u Srbiji.Izvor: Insajderhttps://youtu.be/j-8ru8sseCo</article>

Baš kao i "Džinsi“, većina kompanija koja nudi posao otpuštenim Leskovčanima dobijala je državne subvencije; većina je u obavezi da određeni broj ljudi zapošljava od tri do pet godina posle investicionih ciklusa, i da u tom periodu ne menja proizvodnju. Međutim, kada isteknu obaveze prema državi – a neke od tih kompanija reše da odu iz Srbije - zaposleni su najčešće prepušteni sami sebi.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fj-8ru8sseCo&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Prva vest je bila da 700 ljudi ostaje bez posla u Džinsiju. Potom je resorni ministar, čiji je posao da svim zaposlenima obezbedi poštovanje i primenu Zakona o radu, u Skupštini objasnio da je reč o 450 ljudi koji će dobiti otkaz.
" Nije reč o 700, reč je o 450 radnika i 450 radnika jeste mnogo. Mi brinemo i o 4 radnika, za razliku od onih koji nisu brinuli o 480 hiljada, koje su ostavili na ulici i bez posla“, rekao je nedavno ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, Nikola Selaković, obraćajući se poslanicima u Skupštini.
Prema podacima Agencije za privredne registre, u Džinsiju trenutno radi 654 ljudi, pa nije jasno kako će njih 450 ostati bez posla, kada je ta kompanija rešila da potpuno obustavi proizvodnju u Srbiji.&nbsp;
Džinsi je 2011. u Leskovcu počeo da šije džins za poznate robne marke. Prema tadašnjem pisanju medija, u posao je uložio 2,75 miliona evra, dok mu je država na ime subvencija dala 1,75 miliona evra, odnosno 63,5 odsto, iako je tadašnja uredba o državnoj pomoći dozvoljavala pomoć ne veću od polovine opravdanih troškova ulaganja.
Pored finansijske pomoći, država je Džinsiju, godinu dana kasnije, dala na raspolaganje više od 4 hektara zemlje, a 2013. ga oslobodila i plaćanja takse za uređenje gradskog-građevinskog zemljišta u iznosu od 55 hiljada evra.&nbsp;
Iako je period odobrene državne pomoći Džinsiju odavno prošao, prema podacima iz finansijskih izveštaja, samo u proteklih pet godina na račun te kompanije uplaćeno je 4,4 miliona evra na ime premija, subvencija, dotacija, donacija i sličnih stavki.
"Srbija je još 2012, 2013. godine bila rajska zemlja za strance, koliko god ni dan danas nije rajska zemlja za domeća privrednike, dakle oni su dobili svoje mikrobalone gde sve funkcioniše dobro, gde dobijate velike podsticaje, gde je radna snaga jeftina. Turske kompanije iz oblasti tekstila da privlačite u Srbiju, to vam je mera privremenog očaja. Danas to niko više ne bi radio, iz prostog razloga što su oni došli poučeni obećanjem da kod nas ljudi hoće da rade za male pare. Danas toga više nema“, kaže za Insajder Aleksandar Stevanović, ekonomski analitičar.
Komisija za kontrolu državne pomoći trebalo je 2011. da oceni da li je pomoć, odobrena Džinsiju, bila u skladu sa zakonom. Ipak, u javno dostupnim odlukama Komisije takvog rešenja nema, pa nije poznato da li je Komisija donela takvo rešenje. Kako navode za Insajder, sada moraju da pretraže arhivu predmeta kako bi pokušali da ga nađu, s obzirom na to da je od odobravanja pomoći prošlo više od deset godina.
"Pet, do šest godina bilo je fleksibilno, opušteno, sa jednom dozom javažluka. To se kasnije krenulo utezati i sve je manje dolazilo nesolidnih investitora koji su to videli kao priliku, hajde da kažem, da uzmu novce i pobegnu u prvom momentu, kada više nije tako dobra profitna stopa, zahvaljujući onome što dobijete od građana Republike Srbije“, kaže Stevanović za Insajder.
Radnicima Džinsija posao sada nude druge strane firme; grčki Autostop, južno-korejska Jura i italijanski Aunde. Jura i Aunde takođe su dobili pomoć države.&nbsp;
Aunde, u koji bi sada mogao da pređe najveći broj otpuštenih iz Džinsija, u dva navrata ukupno je dobio 2,2 miliona evra. Ta italijanska kompanija trenutno zapošljava 807 radnika, što je za oko 150 zaposlenih više od onog što se ugovorom obavezala državi.
"Ja ne vidim kakvo bi drugačije rešenje bilo da vi u kratkom roku sanirate jedan problem, osim da prebacite iz jednog modusa poslovanja u vrlo sličan modus poslovanja. To je logika koja krasi politike u Srbiji nezavisno ko je bio na vlasti u poslednje dve denecije i vrlo verovatno, da niste koristili taj modus, teško da bi ljudi tako brzo našli posao“, dodaje Stevanović.
Otpušteni radnici Džinsija će, po svemu sudeći, ubrzo naći novog poslodavca. Ipak, koliko dugo će se i on zadržati u Srbiji zavisiće od preteće recesije, cene radne snage kod nas i u inostranstvu i brojnih drugih okolnosti. Kako se do sada pokazalo, subvencije koje država odobrava stranim kompanijama, nisu se nužno pokazale kao garant njihovog ostanka u Srbiji.
Izvor: Insajderhttps://youtu.be/j-8ru8sseCo

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Džinsi (Jeanci) još jedna strana kompanija koja zatvara fabriku (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation