<article><a href="https://insajder.net/prenosimo/vucevic-od-1-septembra-do-kraja-oktobra-81-vrsta-proizvoda-po-najnizim-cenama">Sličnu akciju država je imala i prošle godine</a>, ali je tada trajala četiri meseca. Posle prošlogodišnje akcije sniženja cena pojedinih proizvoda, ministar unutrašnje i spoljašnje trgovine Tomislav Momirović pozvao se u martu ove godine na podatke Republičkog zavoda za statistiku, tvrdeći da je upravo ta akcija zaustavila rast inflacije.S druge strane, ekonomisti tvrde da su akcije populističke, štetne za slobodu trgovine, da su paravan za poskupljenje drugih proizvoda i usluga, kao i da država promoviše proizvode niskog kvaliteta.“Svako administriranje na tržištu je kontraproduktivno. U tržišnoj ekonomiji, intervencija države u oblasti cena nije dobra, jer se time ruše postulati slobodnog tržišta, konkurencije, tržišnog nadmetanja i tržišne utakmice, jer jedino sa kim privrednici pa i trgovci ne mogu da se bore jeste država. I onda, kada se ona umeša, nastaje poremećaj na tržištu”, objašnjava prof. dr Slobodan Milosavljević, bivši ministar trgovine.<figure><amp-img width="4240" height="2832" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240829110820_cbcd5e5d71dde42ef4bfa5f8c8b1a4f2fdab82099c6f58678d9d546465fad4ed.jpg"></amp-img><figcaption>Miloš Vučević na predstavljanju kampanje "Najbolja cena" Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić </figcaption></figure>Prema njegovim rečima, motiv akcije je populizam. Preko državnih servisa se promovišu jeftini proizvodi lošijeg kvaliteta a, s druge strane, niko nije objasnio znatno povećanje računa električne energije, posle zamene električnih brojila.“Akcija ’Najbolja cena’ može da ima kratkoročni pozitivan efekat na budžet domaćinstava, s obzirom na to da tu ima proizvoda koje građani inače kupuju, poput šećera i jestivog ulja. Međutim, podsetiću, svi trgovinski lanci imaju akcijske ponude koje se menjaju iz nedelje u nedelju. Trgovci pokušavaju da, u zavisnosti od sezone, potrošačima omoguće jeftinije artikle koji su u tom trenutku aktuelni. Tako da ovu i ovako promovisanu akciju države možemo da posmatramo kao zamagljivanje očiju”, objašnjava.Bivši ministar za trgovinu, turizam i usluge podsetio je na prošlogodišnju akciju “Bolja cena”, kada je u prvom planu bio parizer. On kaže  da je to bila promocija loše hrane, prerađevina, koju nijedan lekar i nutricionista i ne bi preporučili građanima.<h2>"Umirivanje javnosti zbog litijuma"</h2> Ekonomista Saša Đogović kaže da je akcija “Najbolja cena” neka vrsta analgetika, osveživača za prosečno domaćinstvo u Srbiji.“To je marketinška kampanja, tu nema nekakve dileme - kako od trgovaca, tako i  od nosilaca ekonomske politike. Svakako se ne donosi tek tako, ad hok. Ona je pokrenuta  u okviru već dogovorene minimalne cene rada. U sklopu tog ekonomskog paketa je i povećanje penzija, najavljeno za decembar”, navodi Đogović. Prema njegovim rečima, te mere su donete da bi se, na neki način, uticalo na javno mnjenje, posebno u trenutku kada vlast ima problema sa nezadovoljnim građanima koji se protive iskopavanju litijuma. Đogović konstatuje da postoji negativno raspoloženje javnosti i da vlasti na ovaj način pokušavaju da vrate poverenje onog dela građana, koji su njihovi glasači.“Sa povećanjem minimalne cene zarada i ovom akcijom, minimalac će biti u rangu prosečne potrošačke korpe. Tom ograničenom dvomesečnom akcijom spušta se temperatura u novčanicima građana”, navodi Đogović.  Udruženja potrošača strahuju da će, dok traje akcija “Najbolja cena“, ispod radara, poskupeti komunalne usluge i druga roba široke potrošnje.  “S obzirom na to da imamo najskuplju hranu u regionu trebalo bi da vlast razmisli i o sniženju cena komunalnih usluga, električne energije. Ova akcija je namenjena najsiromašnijom sloju stanovništva. Kvalitetni proizvodi nisu obuhvaćeni tim merama. To nije sistemsko rešenje. Sistemsko je rešenje da se smanji uvoz, konkretno mesa i mesnih prerađevina sumnjivog kvaliteta, a da se više pažnje posveti našem poljoprivrednom proizvođaču i reši problem na relaciji proizvođač -otkupljivač”,  kaže za Insajder Radomir Ćirilović iz iz Udruženja za zaštitu prava potrošača „Prosperitet“.Prema njegovim rečima, deo građana će praviti zalihe, a u trgovinskim lancima biće oslobođeni zaliha. Ćirilović dodaje da je oslabila kupovna moć, pa su se stvorile zalihe određene robe; tako se proizvođači i trgovinski lanci oslobađaju tog viška, dok im ne istekne rok trajanja.Izvor: Insajder</article>

<a href="https://insajder.net/prenosimo/vucevic-od-1-septembra-do-kraja-oktobra-81-vrsta-proizvoda-po-najnizim-cenama">Sličnu akciju država je imala i prošle godine</a>, ali je tada trajala četiri meseca. Posle prošlogodišnje akcije sniženja cena pojedinih proizvoda, ministar unutrašnje i spoljašnje trgovine Tomislav Momirović pozvao se u martu ove godine na podatke Republičkog zavoda za statistiku, tvrdeći da je upravo ta akcija zaustavila rast inflacije. S druge strane, ekonomisti tvrde da su akcije populističke, štetne za slobodu trgovine, da su paravan za poskupljenje drugih proizvoda i usluga, kao i da država promoviše proizvode niskog kvaliteta. “Svako administriranje na tržištu je kontraproduktivno. U tržišnoj ekonomiji, intervencija države u oblasti cena nije dobra, jer se time ruše postulati slobodnog tržišta, konkurencije, tržišnog nadmetanja i tržišne utakmice, jer jedino sa kim privrednici pa i trgovci ne mogu da se bore jeste država. I onda, kada se ona umeša, nastaje poremećaj na tržištu”, objašnjava prof. dr Slobodan Milosavljević, bivši ministar trgovine.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240829110820_cbcd5e5d71dde42ef4bfa5f8c8b1a4f2fdab82099c6f58678d9d546465fad4ed.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240829110820_cbcd5e5d71dde42ef4bfa5f8c8b1a4f2fdab82099c6f58678d9d546465fad4ed" data-rendition-name="original" width="4240" height="2832" loading="lazy" alt="Miloš Vučević na predstavljanju kampanje &quot;Najbolja cena&quot; Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić"> <figcaption>Miloš Vučević na predstavljanju kampanje "Najbolja cena" Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić </figcaption> </figure>  Prema njegovim rečima, motiv akcije je populizam. Preko državnih servisa se promovišu jeftini proizvodi lošijeg kvaliteta a, s druge strane, niko nije objasnio znatno povećanje računa električne energije, posle zamene električnih brojila. “Akcija ’Najbolja cena’ može da ima kratkoročni pozitivan efekat na budžet domaćinstava, s obzirom na to da tu ima proizvoda koje građani inače kupuju, poput šećera i jestivog ulja. Međutim, podsetiću, svi trgovinski lanci imaju akcijske ponude koje se menjaju iz nedelje u nedelju. Trgovci pokušavaju da, u zavisnosti od sezone, potrošačima omoguće jeftinije artikle koji su u tom trenutku aktuelni. Tako da ovu i ovako promovisanu akciju države možemo da posmatramo kao zamagljivanje očiju”, objašnjava. Bivši ministar za trgovinu, turizam i usluge podsetio je na prošlogodišnju akciju “Bolja cena”, kada je u prvom planu bio parizer. On kaže &nbsp;da je to bila promocija loše hrane, prerađevina, koju nijedan lekar i nutricionista i ne bi preporučili građanima. <h2>"Umirivanje javnosti zbog litijuma"</h2> &nbsp;Ekonomista Saša Đogović kaže da je akcija “Najbolja cena” neka vrsta analgetika, osveživača za prosečno domaćinstvo u Srbiji. “To je marketinška kampanja, tu nema nekakve dileme - kako od trgovaca, tako i &nbsp;od nosilaca ekonomske politike. Svakako se ne donosi tek tako, ad hok. Ona je pokrenuta &nbsp;u okviru već dogovorene minimalne cene rada. U sklopu tog ekonomskog paketa je i povećanje penzija, najavljeno za decembar”, navodi Đogović.&nbsp; Prema njegovim rečima, te mere su donete da bi se, na neki način, uticalo na javno mnjenje, posebno u trenutku kada vlast ima problema sa nezadovoljnim građanima koji se protive iskopavanju litijuma. Đogović konstatuje da postoji negativno raspoloženje javnosti i da vlasti na ovaj način pokušavaju da vrate poverenje onog dela građana, koji su njihovi glasači. “Sa povećanjem minimalne cene zarada i ovom akcijom, minimalac će biti u rangu prosečne potrošačke korpe. Tom ograničenom dvomesečnom akcijom spušta se temperatura u novčanicima građana”, navodi Đogović. &nbsp; Udruženja potrošača strahuju da će, dok traje akcija “Najbolja cena“, ispod radara, poskupeti komunalne usluge i druga roba široke potrošnje. &nbsp; “S obzirom na to da imamo najskuplju hranu u regionu trebalo bi da vlast razmisli i o sniženju cena komunalnih usluga, električne energije. Ova akcija je namenjena najsiromašnijom sloju stanovništva. Kvalitetni proizvodi nisu obuhvaćeni tim merama. To nije sistemsko rešenje. Sistemsko je rešenje da se smanji uvoz, konkretno mesa i mesnih prerađevina sumnjivog kvaliteta, a da se više pažnje posveti našem poljoprivrednom proizvođaču i reši problem na relaciji proizvođač -otkupljivač”, &nbsp;kaže za Insajder Radomir Ćirilović iz iz Udruženja za zaštitu prava potrošača „Prosperitet“. Prema njegovim rečima, deo građana će praviti zalihe, a u trgovinskim lancima biće oslobođeni zaliha. Ćirilović dodaje da je oslabila kupovna moć, pa su se stvorile zalihe određene robe; tako se proizvođači i trgovinski lanci oslobađaju tog viška, dok im ne istekne rok trajanja. Izvor: Insajder &nbsp; &nbsp; &nbsp;

Teme

Najbolja cena Foto: Printscreen Tanjug video

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Ekonomisti o akciji „Najbolja cena“: Populistički paravan za druga poskupljenja, nedostaje sistemsko rešenje za slabu kupovnu moć