Ekonomisti za Insajder: Povećanja cene akciza može doprineti inflatornom pritisku
Od 1. maja poskupeće gorivo, alkohol, duvan, gas i kafa, zbog odluke Vlade Srbije da uskladi akcize sa godišnjim indeksom potrošačkih cena. Visoka cena naftnih derivata, povlači i rast cena drugih proizvoda široke potrošnje - skuplji je transport, kao i proizvodnja, ukazuju ekonomisti i dodaju da povećanje cena goriva može direktno doprineti inflatornom pritisku.
Kako se navodi u Službenom glasniku Republike Srbije, nova akciza za bezolovni benzin biće viša za 4,75 dinara, odnosno 5,70 dinara, kad se uračuna i PDV, koji će biti veći zbog veće akcize. Akciza na dizel porašće 5,86 dinara (sa PDV-om), a akciza na TNG za 4,45 dinara, kada se uračuna porez.
Profesor Ekonomskog fakulteta dr Milojko Arsića, navodi da će rast cene derivata uticati i na rast drugih cena robe i usluga.
“Naftni derivati su proizvod opšte namene, koji se koriste u privredi i u domaćinstvima, i oni imaju uticaj na ekonomiju. Povećanje cene utiče na inflatorni pritisak”, objašnjava Arsić, i dodaje da je država i prošle godine radila korekciju akciza da bi obezbedila novac za subvencije u poljoprivredi i vanredno povećanje penzija.
Povećanje cene akciza mač sa dve oštrice
Povećanje cene akcize na naftne derivate, često ima i negativnih ekonomska uticaja za državnu kasu.
Kada je u državi drastično veća cena dizela i benzina, nego u okolnim zemljama, potrošači iz pograničnih gradova, kao i špediteri, čiji kamioni prolaze kroz Srbiju, izbegavaće naše pumpe.
Prema rečima Milojka Arsića, “to je direktan gubitak države”.
“Usklađivanje akciza može da se i preskoči jedne godine, upravo zato što su akcize već visoke dosta. Ali je osnovno ono što je imati u vidu, da porezi moraju da budu približno jednaki rashodima. Znači svaki put kad se uvede neki program rashoda po trošenju, potrebno je da se nađu sredstva za njegovo finansiranje. Inače, ako to nismo uradili, toliko se povećava deficit i zaduživanje države. Srbija ima relativno veliki javni dug, tako da ima smisla raspravljati da li neke rashode možemo da smanjimo, da li da odustanemo od njih”, navodi Arsić.
Šoškić: Država želi da zadrži realnu vrednost svojih prihoda
U vreme kada se želi obezbediti da inflacija bude bliska inflacionom cilju i da se spušta, podizanje cene akciza nije dobra odluka, za Insajder kaže profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.
Prema njegovim rečima, povećanjem akcize, resorno ministarstvo ima želju da zadrži realnu vrednost svojih poreskih prihoda.
“Kao što znamo, drugi prihodi koji se ubiraju u formi poreza se naplaćuju kao relativni odnos u odnosu na cenu, a akcize kao apsolutni iznos po jedinici, tako da je korigovanje akciza na neki način, stvar koja nije neobična, imajući u vidu da su cene generalno porasle pa i naftnih derivata. Korekcija akciza, po mom mišljenju ne iznenađuje, ali neće svakako pomoći ubrzanom vraćanju inflacije ka inflacionom cilju, što bi trebalo da bude cilj i Narodne banke i Ministarstva finansija”, navodi Dejan Šoškić.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.