<article><p>Dvadesetisedam dana posle rušenja, preduzeće „Infrastruktura železnice“ pokrenulo je pregovarački postupak za izradu Elaborata o oceni stanja konstrukcije zgrade koja je napravljena 1964.godine. </p><p>Prema analizi dokumentacije i istraživanju insajdera, sinoć su u emisiji <a href="https://www.youtube.com/watch?v=s0Wa4Zi_FWQ">„Hronologija pada“</a> objavljeni dokazi o tome da su svi u lancu odgovornih institucija i stručnih komisija napravili propust jer su odobrili projekat rekonstrukcije zgrade koja je u tom trenutku stara 60 godina, iako nije postojao ni originalni projekat iz 1964. godine, ni elaborat o stanju objekta.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DJUA5WUOu-_A&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Tek sada, posle rušenja betonske nadstrešnice, Državno preduzeće „Infrastruktura Železnice Srbije“ traži elaborat o stanju zgrade i to po nalogu Ministarstva građevinarstva. Poziv za  hitan pregovarački postupak u kom „Infrastruktura železnice“ traži kompaniju čiji bi stručnjaci napisali elaborat o stanju zgrade u sklopu je sprovođenja hitnih mera radi otklanjanja neposredne opasnosti po bezbednost zgrade, susednih objekata i okoline“, piše u obrazloženju. </p><p>Ovakav elaborat trebalo je, kako smo objavili u emisji „Hronologija pada“, da se uradi onog trenutka kada je Saobraćajni instituc „CIP“ u projektu naveo da nije pronađen originalni projekat iz 1964, kada je zgrada i napravljena.  Uprkos tome, projekat rekonstrukcije je urađen, a Reviziona komisija Ministarstva građevinarstva čak u dva navrata potvrdila projektni zadatak. </p><p>„Inrastruktura“ sada zahteva elaborat jer posle pada nadstrešnice bilo kakvi radovi na zgradi nisu mogući. Pre novog statičkog proračuna, koji bi pokazao tzv. koeficijent stabilnosti objekta, radovi bi bili opasni, upozoravaju stručnjaci.</p><p>„Nas čekaju snegovi, ali to nije najveće opterećenje. Najveća opasnost je od zemljotresa i to od onih koje mi ne osećamo. Zemljotres od četiri stepena se oseća i on bi bio veliko naprezanje na konstrukciju. A, kada će on da se dogodi, to ne zavisi od nas“, kaže za Insajder srhitekta Zoran Veljović.</p><p>Nadstrešnica koje više nema predstavljala je kontrateg krovu, tj. težinsku potporu koja sprečava njegovo uleganje. Nakon pada nadstrešnice, bezbednost zgrade bi se mogla postići postavljanjem potporne grede na sredini objekta. Za tako nešto bi bilo neophodno privremeno ukloniti krov,<b> </b>što je dodatni bezbednosni rizik i zahtevan poduhvat, kaže za Insajder arhitekta Veljović.</p><p>„To su tone betona i tone tereta, to nije jednostavno da se uradi, čisto praktično i fizički. Teoretski je moguće da se po sredini raspona svake konstruktivne grede sadašnje postavi poprečna nova greda koja će u sredini da da jedan oslonac koji će da smanji uticaje napona, da ne kažem statičkih momenta, nego napona sila u toj gredi, da se sve svede na jednu konstruktivno prihvatljivu i razumnu meru“, zaključuje Veljović.</p><p>Uslov u pozivu „Inrastrukture železnice“ za pregovarački postupak je da u izradi elaborata o oceni stanja zgrade ne učestvuje niko ko je na bilo koji način bio angažovan na njenoj rekonstrukciji, pre pada nadstrešnice.<b> </b>U emisiji „Hronologija pada“ Insajder je objavio lanac svih odgovornih, koji su propustili da uoče  dotrajalost čeličnih žica koje su nadstrešnicu pričvršćivale za krov. </p><p>Novinarka Radoslava Žigić</p></article>

<p>Dvadesetisedam dana posle rušenja, preduzeće „Infrastruktura železnice“ pokrenulo je pregovarački postupak za izradu Elaborata o oceni stanja konstrukcije zgrade koja je napravljena 1964.godine.&nbsp;</p>
<p>Prema analizi dokumentacije i istraživanju insajdera, sinoć su u emisiji <a href="https://www.youtube.com/watch?v=s0Wa4Zi_FWQ">„Hronologija pada“</a> objavljeni dokazi o tome da su svi u lancu odgovornih institucija i stručnih komisija napravili propust jer su odobrili projekat rekonstrukcije zgrade koja je u tom trenutku stara 60 godina, iako nije postojao ni originalni projekat iz 1964. godine, ni elaborat o stanju objekta.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DJUA5WUOu-_A&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Tek sada, posle rušenja betonske nadstrešnice, Državno preduzeće „Infrastruktura Železnice Srbije“ traži elaborat o stanju zgrade i to po nalogu Ministarstva građevinarstva. Poziv za &nbsp;hitan pregovarački postupak u kom „Infrastruktura železnice“ traži kompaniju čiji bi stručnjaci napisali elaborat o stanju zgrade u sklopu je sprovođenja hitnih mera radi otklanjanja neposredne opasnosti po bezbednost zgrade, susednih objekata i okoline“, piše u obrazloženju.&nbsp;</p>
<p>Ovakav elaborat trebalo je, kako smo objavili u emisji „Hronologija pada“, da se uradi onog trenutka kada je Saobraćajni instituc „CIP“ u projektu naveo da nije pronađen originalni projekat iz 1964, kada je zgrada i napravljena. &nbsp;Uprkos tome, projekat rekonstrukcije je urađen, a Reviziona komisija Ministarstva građevinarstva čak u dva navrata potvrdila projektni zadatak.&nbsp;</p>
<p>„Inrastruktura“ sada zahteva elaborat jer posle pada nadstrešnice bilo kakvi radovi na zgradi nisu mogući. Pre novog statičkog proračuna, koji bi pokazao tzv. koeficijent stabilnosti objekta, radovi bi bili opasni, upozoravaju stručnjaci.</p>
<p>„Nas čekaju snegovi, ali to nije najveće opterećenje. Najveća opasnost je od zemljotresa i to od onih koje mi ne osećamo. Zemljotres od četiri stepena se oseća i on bi bio veliko naprezanje na konstrukciju. A, kada će on da se dogodi, to ne zavisi od nas“, kaže za Insajder srhitekta Zoran Veljović.</p>
<p>Nadstrešnica koje više nema predstavljala je kontrateg krovu, tj. težinsku potporu koja sprečava njegovo uleganje. Nakon pada nadstrešnice, bezbednost zgrade bi se mogla postići postavljanjem potporne grede na sredini objekta. Za tako nešto bi bilo neophodno privremeno ukloniti krov,<b> </b>što je dodatni bezbednosni rizik i zahtevan poduhvat, kaže za Insajder arhitekta Veljović.</p>
<p>„To su tone betona i tone tereta, to nije jednostavno da se uradi, čisto praktično i fizički. Teoretski je moguće da se po sredini raspona svake konstruktivne grede sadašnje postavi poprečna nova greda koja će u sredini da da jedan oslonac koji će da smanji uticaje napona, da ne kažem statičkih momenta, nego napona sila u toj gredi, da se sve svede na jednu konstruktivno prihvatljivu i razumnu meru“, zaključuje Veljović.</p>
<p>Uslov u pozivu „Inrastrukture železnice“ za pregovarački postupak je da u izradi elaborata o oceni stanja zgrade ne učestvuje niko ko je na bilo koji način bio angažovan na njenoj rekonstrukciji, pre pada nadstrešnice.<b> </b>U emisiji „Hronologija pada“ Insajder je objavio lanac svih odgovornih, koji su propustili da uoče &nbsp;dotrajalost čeličnih žica koje su nadstrešnicu pričvršćivale za krov.&nbsp;</p>
<p>Novinarka Radoslava Žigić</p>

Teme

Konstrukcija Železničke stanice u Novom Sad, foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Novi Sad

Više od vesti

Elaborat o bezbednosti stanice u Novom Sadu, umesto pre rekonstrukcije, poručen mesec dana posle pada nadstrešnice i pogibije 15 građana (VIDEO)

Elaborat o bezbednosti stanice u Novom Sadu, umesto pre rekonstrukcije, poručen mesec dana posle pada nadstrešnice i pogibije 15 građana (VIDEO)

Tagovi: