EPS u reformi već dve decenije (VIDEO)

Od 2000. na ovamo svaka nova vlast, gotovo svaki novi ministar imao je novu ideju o tome kako reformisati EPS. Iz EPS-a su se izdvajala preduzeća, pa su se  neka čak vraćala u sistem. Svaka vlast je međutim bežala od ključnih problema –  zloupotreba i prevelikog broja zaposlenih. 

Svaka vlast pomalo zazire od radnika EPS-a. Teško je zaboraviti da je obustava rada u Kolubari, rudarskom basenu koji je deo EPS-a, bila od presudnog značaja za pad režima Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000 godine. 

Ova činjenica otežavala je reforme neposredno nakon demokratskih promena. Vlast se suočavala sa otporima pa i protestima. Ipak, u periodu od 2003. do 2005. iz EPS-a su, uz objašnjenje da će sistem tako biti efikasniji, izdvojena preduzeća koja se ne bave direktno proizvodnjom struje, već između ostalog građevinskim radovima, turizmom i ugostiteljstvom, obezbeđenjem objekata, ali i izgradnjom i održavanje elektro energetskih objekata. 

EPS je vlasništvo u tim preduzećima preneo na Republiku Srbiju.

Iz EPS-a su tako u dva kruga izdvojena ukupno 24 preduzeća sa oko 20 hiljada zaposlenih. 

Reforma iznedrila “školjka firme” za izvlačenje novca iz EPS-a 

Plan je bio da se izdvojena preduzeća privatizuju i za poslove bore na tržištu. Deo ovih preduzeća jeste privatizovan, deo je ostao u vlasništvu države i uglavnom jedva opstaje.  

Zajedničko većini ovih preduzeća je to da i dalje opstanak, ili profit, duguju EPS-u. 

Do 2009 izdvojena preduzeća nisu čak morale da se bore za poslove u EPS-u već su angažovane bez tendera, pošto je odlukom Vlade, a da bi se sačuvao socijalni mir, ovim preduzećima ostavljen period da se snađu na tržištu. 

Međutim, preduzeća koja su izdvojena a ostala su u vlasništvu države uglavnom su služila kao školjka firme- EPS im je dodeljivao poslove a onda su preko njih kao podizvođači bez tendera angažovane privatne firme koje bi uzimale najviše profita.  

Čak i nakon ovog perioda brojni primeri pokazuju da su preduzeća izdvojena iz EPS-a favorizovana in a tenderima samo da bi se preko njih angažovale privatne firme. O tome svedoče i primeri sa zakupom mehanizacije u Kolubari, zatim poslovi za koje je EPS angažovao firmu Protent, gde se vidi da su državne firme bile samo protočni bojler.

Izdvojene, privatizovane, ali neophodne EPS-u 

Sporan je po mnogo čemu i odnos EPS-a sa firmama koje su izdvojene iz Sistema a potom privatizovane. Te firme i danas najveći deo profita duguju poslovima u EPS-u, gde poslove dobijaju često bez konkurencije. 

Primer za to su firme Južna bačka i Elektromontaža. Prva je privatizovana u vreme vlasti DS-a, druga 2012. po dolasku na vlast SNS-a. Zanimljivo je da se i vlasništvo u Južnoj Bačkoj menja sa smenom vlasti 2012. Danas je vlasnik oba ova preduzeća biznismen Dragoljub Zbiljić. 

Nedavno su privatizovane i betonjerke, preduzeća za proizvodnju betonskih stubova za dalekovode, koja su takođe izdvojena iz EPS-a. Vlasnici, preduzeća Elektroizgradnja Bajina Bašta, Betonjerka Sombor i Betonjerka Aleksinac, nakon neobične privatizacije, postali su biznismeni sa severa Kosova Zvonko i Žarko Veselinović i Milan Radoičić i njihovi poslovni partneri. Samo nekoliko meseci kasnije, dobijaju prvi siguran posao od EPS-a na tenderu na kojem nisu imali konkurenciju. 

U međuvremena su vršena nova izdvajanja delova EPS-a, ali i pripajanja ranije izdvojenih. Primera radi preduzeće Kolubara usluge izdvojeno 2005 vraćeno je u sistem 2014, nakon što je godinama jedva opstajalo. Na kraju prošle godine u EPS-u ostalo i dalje više od 20.000 zaposlenih sa platama iznad republičkog proseka.   

 Izvor: Insajder