<article><p>„Ako vam je Nemačka prvi izvozni partner, prvi partner spoljnotrgovinski, ako Italija broj tri, znači Kina je na drugom mestu, ako po dve trećine spoljno-trgovinske razmene se odnosi samo na zemlje EU, ako najveći deo investicija, negde oko 63 odsto stranih direktnih investicija u proteklih 12 godina dolazi iz EU, onda jednostavno sa ekonomskog aspekta vi nemate drugo nego da politički reagujete u tom pravcu koji će dalje osnaživati vašu ekonomiju, a ne da je vežete za, da kažemo, neku drugu stranu koja se iscrpljuje direktno učešćem u ratu”, kaže ekonomista Saša Đogović.</p><p>Najznačajnija izvozna tržišta za proizvode iz Srbije u 2022. godini bila su, Nemačka, Italija, BiH, dok smo najviše uvozili iz Kine, Nemačke, Rusije i Italije. Ni rat, ni pritisci iz Evropske unije, nisu značajnije umanjili trgovinsku razmenu između Srbije i Rusije.</p><p>„Mi smo u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu vrednosno povećali izvoz u Rusiju, dakle privreda Srbije. S druge strane, pao je izvoz u Ukrajinu, razumljivo, ali i dalje je postojao. Pao je u odnosu na 2021, ali i dalje su firme izvozile tamo i dalje su naše firme uvozile iz Ukrajine i naravno uvozile iz Rusije. Međutim, u količinskom smislu, zato što imate da kažemo pre svega i taj faktor gubitka vrednosti evra, onda je taj rast saradnje s Rusijom manji kada govorimo količinski nego što je vrednosno, ali definitivno naše kompanije nisu odustale od tih tržišta“, objašnjava pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u PKS-u Bojan Stanić.</p><p>I u protekloj godini najviše stranih investicija stiglo nam je iz Evropske unije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi to moglo da se promeni.</p><p>„Ono što zabrinjava i što se šalju signali političkom vrhu u Srbiji jeste da bi moglo doći do zavrtanja slavina u smislu otklona investitora sa srpskog tržišta i eventualno odlaska pojedinih investitora sa ovog tržišta što bi značajno u negativnom smislu uticalo na privrednu dinamiku u ovoj zemlji i to je da kažemo osnova za donošenje odluka o uvođenju sankcija kada birate sada govorimo čisto ekonomski da li ćete da zadržite postojeći kurs svoje politike ili da ga menjate“, rekao je ekonomista Đogović.</p><p>Srbija je, kažu ekonomisti, do sada imala manevarski prostor za neuvođenje sankcija Rusiji. Međutim, taj prostor se smanjuje svakim novim danom rata u Ukrajini.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FlUB8UzjyoBk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>„Ako vam je Nemačka prvi izvozni partner, prvi partner spoljnotrgovinski, ako Italija broj tri, znači Kina je na drugom mestu, ako po dve trećine spoljno-trgovinske razmene se odnosi samo na zemlje EU, ako najveći deo investicija, negde oko 63 odsto stranih direktnih investicija u proteklih 12 godina dolazi iz EU, onda jednostavno sa ekonomskog aspekta vi nemate drugo nego da politički reagujete u tom pravcu koji će dalje osnaživati vašu ekonomiju, a ne da je vežete za, da kažemo, neku drugu stranu koja se iscrpljuje direktno učešćem u ratu”, kaže ekonomista Saša Đogović.</p>
<p>Najznačajnija izvozna tržišta za proizvode iz Srbije u 2022. godini bila su, Nemačka, Italija, BiH, dok smo najviše uvozili iz Kine, Nemačke, Rusije i Italije. Ni rat, ni pritisci iz Evropske unije, nisu značajnije umanjili trgovinsku razmenu između Srbije i Rusije.</p>
<p>„Mi smo u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu vrednosno povećali izvoz u Rusiju, dakle privreda Srbije. S druge strane, pao je izvoz u Ukrajinu, razumljivo, ali i dalje je postojao. Pao je u odnosu na 2021, ali i dalje su firme izvozile tamo i dalje su naše firme uvozile iz Ukrajine i naravno uvozile iz Rusije. Međutim, u količinskom smislu, zato što imate da kažemo pre svega i taj faktor gubitka vrednosti evra, onda je taj rast saradnje s Rusijom manji kada govorimo količinski nego što je vrednosno, ali definitivno naše kompanije nisu odustale od tih tržišta“, objašnjava pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u PKS-u Bojan Stanić.</p>
<p>I u protekloj godini najviše stranih investicija stiglo nam je iz Evropske unije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi to moglo da se promeni.</p>
<p>„Ono što zabrinjava i što se šalju signali političkom vrhu u Srbiji jeste da bi moglo doći do zavrtanja slavina u smislu otklona investitora sa srpskog tržišta i eventualno odlaska pojedinih investitora sa ovog tržišta što bi značajno u negativnom smislu uticalo na privrednu dinamiku u ovoj zemlji i to je da kažemo osnova za donošenje odluka o uvođenju sankcija kada birate sada govorimo čisto ekonomski da li ćete da zadržite postojeći kurs svoje politike ili da ga menjate“, rekao je ekonomista Đogović.</p>
<p>Srbija je, kažu ekonomisti, do sada imala manevarski prostor za neuvođenje sankcija Rusiji. Međutim, taj prostor se smanjuje svakim novim danom rata u Ukrajini.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FlUB8UzjyoBk&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

EU i dalje najveći spoljno-trgovinski partner Srbije…ali do kada? (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation