<article>U uvodu evropskog predloga sa kojim su se saglasili i Beograd i  Priština se navodi da su obe strane svesne nepovredivosti granica i poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta.”Svesne svoje odgovornosti za održanje mira. Posvećene da doprinesu plodnoj regionalnoj saradnji i bezbednosti u Evropi i da prevaziđu nasleđe prošlosti. Svesni da su nepovredivost granica i poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta i zaštite nacionalnih manjina osnovni uslov za mir. Polazeći od istorijskih činjenica i bez predrasuda o različiti pogledima strana na osnovna pitanja, uključujući i na pitanja statusa.”<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FJl6hPMHIkP0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>U članu dva se još jednom govori o suverenitetu, uz pominjanje Povelje Ujedinjenih nacija.“Obe strane će se voditi ciljevima i principima utvrđenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onih o jednakosti suvereniteta svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomiji i teritorijalnom integritetu, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji.”Evropski predloga definiše i da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Ovo deluje kao novi ustupak Beograda, jer Priština godinama pokušava da postane članica raznih međunarodnih organizacija, čemu se Srbija suprostavljala. Međutim istina je da slična formilacija stoji I u Briselskom sporazumu iz 2013. U kome piše da nijedna strana neće blokirati, napredak druge strane na njenom putu ka EU. Sada je definisano da je reč o svim međunarodnim organizacijama, dakle I u UN iako Srbija I nema moć da spreči članstvo Kosova u Ujedinjenin nacijama.”Strane će nastaviti da deluju polazeći od pretpostavke da ni jedna od njih ne može da predstavlja drugu u međunarodnoj sferi niti da deluje u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.”U predlogu stoji i međusobno priznavanje dokumeneta diploma, registarskih tablica i carinskih pečata. Ovo je do sada najmanje dva puta bilo dogovoreno, prvo u briselsom dijalogu, a onda i početkom ove godine u Berlinu. Čak se i zakoni kojima se priznaju diplome i lična dokumenta na zapadnom balaknu uključujući i Kosovo već nalaze u skupštinkoj proceduri.  U tim zakonima je Kosovo sa zvezdicom, a u evropskom predlogu to podrazumeva i priznanje nacionalnih simbola koji se svakako nalaze na ličnim dokumentima, diplomama i pečatima.“Strane će razvijati normalne, dobrosusedske odnose jedni sa drugima, na osnovu jednakih prava. Obe strane će međusobno priznati dokumente i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske marke.”Beograd godinama ponavlja da je formiranje Zajednice srpskih opština najvažnija stavka, dogovorena briselskim sporazumom. Priština je odbijala formiranje, tražeći da i ako se bude formirala, to bude u skladu sa kosovskim zakonima i Ustavom, a ne onako kako je dogovoreno u Briselu. Evropski predlog uopšte ne pominje eksplicitno Zajednicu srpskih opština, iako je to bio uslov svih uslova BeogradaObe strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i mogućnosti za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova.Srpska pravoslavna crkva je glasno kritikovala briselski sporazum kada je potpisan, nazivajući ga posrednim priznanjem državnosti na Kosovu. U novom evropskom predlogu status I zaštita srpske pravoslavne crkve jasno su definisani.Strane će formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pružiti snažan nivo zaštite srpskim mestima verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima.Za razliku od oficira za vezu kojie su još 2013, razmenili Beograd I Priština pod posredstvom verospke unije, novi evrospki predlog predviđa stalne misije, čije će sedište biti u odgovarajućoj Vladi.”Strane će razmeniti stalne misije. One se osnivaju u sedištu odgovarajuće Vlade.”O implementaciji ovog novog baš kao I onog straog briselskog dogovora predviđeno je da se brine zajednički komitete koji će uspostaviti Beograd i Priština, a kojim će predsedavati Evropska unija.Obe strane se obavezuju da će poštovati Mapu puta za implementaciju koja je priložena ovom sporazumu.Izvor: Insajder</article>

U uvodu evropskog predloga sa kojim su se saglasili i Beograd i &nbsp;Priština se navodi da su obe strane svesne nepovredivosti granica i poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
”Svesne svoje odgovornosti za održanje mira. Posvećene da doprinesu plodnoj regionalnoj saradnji i bezbednosti u Evropi i da prevaziđu nasleđe prošlosti. Svesni da su nepovredivost granica i poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta i zaštite nacionalnih manjina osnovni uslov za mir. Polazeći od istorijskih činjenica i bez predrasuda o različiti pogledima strana na osnovna pitanja, uključujući i na pitanja statusa.”
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FJl6hPMHIkP0&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
U članu dva se još jednom govori o suverenitetu, uz pominjanje Povelje Ujedinjenih nacija.
“Obe strane će se voditi ciljevima i principima utvrđenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onih o jednakosti suvereniteta svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomiji i teritorijalnom integritetu, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji.”
Evropski predloga definiše i da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Ovo deluje kao novi ustupak Beograda, jer Priština godinama pokušava da postane članica raznih međunarodnih organizacija, čemu se Srbija suprostavljala. Međutim istina je da slična formilacija stoji I u Briselskom sporazumu iz 2013. U kome piše da nijedna strana neće blokirati, napredak druge strane na njenom putu ka EU. Sada je definisano da je reč o svim međunarodnim organizacijama, dakle I u UN iako Srbija I nema moć da spreči članstvo Kosova u Ujedinjenin nacijama.
”Strane će nastaviti da deluju polazeći od pretpostavke da ni jedna od njih ne može da predstavlja drugu u međunarodnoj sferi niti da deluje u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.”
U predlogu stoji i međusobno priznavanje dokumeneta diploma, registarskih tablica i carinskih pečata. Ovo je do sada najmanje dva puta bilo dogovoreno, prvo u briselsom dijalogu, a onda i početkom ove godine u Berlinu. Čak se i zakoni kojima se priznaju diplome i lična dokumenta na zapadnom balaknu uključujući i Kosovo već nalaze u skupštinkoj proceduri. &nbsp;U tim zakonima je Kosovo sa zvezdicom, a u evropskom predlogu to podrazumeva i priznanje nacionalnih simbola koji se svakako nalaze na ličnim dokumentima, diplomama i pečatima.
“Strane će razvijati normalne, dobrosusedske odnose jedni sa drugima, na osnovu jednakih prava. Obe strane će međusobno priznati dokumente i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske marke.”
Beograd godinama ponavlja da je formiranje Zajednice srpskih opština najvažnija stavka, dogovorena briselskim sporazumom. Priština je odbijala formiranje, tražeći da i ako se bude formirala, to bude u skladu sa kosovskim zakonima i Ustavom, a ne onako kako je dogovoreno u Briselu. Evropski predlog uopšte ne pominje eksplicitno Zajednicu srpskih opština, iako je to bio uslov svih uslova Beograda
Obe strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i mogućnosti za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova.
Srpska pravoslavna crkva je glasno kritikovala briselski sporazum kada je potpisan, nazivajući ga posrednim priznanjem državnosti na Kosovu. U novom evropskom predlogu status I zaštita srpske pravoslavne crkve jasno su definisani.
Strane će formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pružiti snažan nivo zaštite srpskim mestima verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima.
Za razliku od oficira za vezu kojie su još 2013, razmenili Beograd I Priština pod posredstvom verospke unije, novi evrospki predlog predviđa stalne misije, čije će sedište biti u odgovarajućoj Vladi.
”Strane će razmeniti stalne misije. One se osnivaju u sedištu odgovarajuće Vlade.”
O implementaciji ovog novog baš kao I onog straog briselskog dogovora predviđeno je da se brine zajednički komitete koji će uspostaviti Beograd i Priština, a kojim će predsedavati Evropska unija.
Obe strane se obavezuju da će poštovati Mapu puta za implementaciju koja je priložena ovom sporazumu.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Evropski predlog za Beograd i Prištinu (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation