Fiskalni savet: Srbiji potrebna reforma sistema socijalne zaštite (VIDEO)
Ekonomska kriza najviše pogađa najsiromašnije, upozorava Fiskalni savet i poziva Vladu da unapredi sistem socijalne zaštite. Ministar finansija odgovara da poštuje Fiskalni savet, ali da se ne slaže sa njihovom analizom i da su najavljene ekonomske mere usvojene upravo sa ciljem boljeg života građana.
Hrana je od 2021. do maja ove godine poskupela za oko 50 odsto, a energenti oko 35 procenata. Uprkos tome, nova fiskalna strategija Vlade ne predviđa veća izdvajanja iz budžeta za socijalnu zaštitu, upozoravaju iz Fiskalnog saveta.
"Ono što smo primetili da zapravo pada udeo u BDP-u ukupnih izdvajanja za socijalnu zaštitu, i to je na neki način pokazatelj da taj iznos pomoći koji se daje najsiromašnijim građanima ne prati rast životnog standarda u opštoj populaciji, i to smo mi prepoznali kao problem“, kaže Ivan Lakićević iz Fiskalnog saveta.
Umesto reformom socijalne politike, životni standard građana vlast će popraviti nedavno usvojenim ekonomskim merama koje nisu planirane poslednjom fiskalnom strategijom za narednu godinu.
"Hoćete da kažete da ne treba povećavati penzije, hoćete da kažete da naši najstariji sugrađani nisu ugroženi time što rastu troškovi života? Ja se sa tim ne slažem, mi se sa tim ne slažemo, dakle zato idemo sa povećanjem, već od oktobarske penzije, vanredna indeksacija 5,5%, plus najmanje 14,5% od prvog januara, videćete da ćemo mi za dve godine, dakle prošle i ove, povećati penzije našim najstarijim sugrađanima za 55,8%, za dve godine, čuvajući makroekonomsku stabilnost, hoćete reći da je to loša mera, a šta treba - da dozvolimo da ljudi umiru od gladi?“, pitao je ministar finansija Siniša Mali.
Iz Fiskalnog saveta ističu da bilo kakvo povećanje plata i penzija, kao i socijalne mere, ne smeju da se donose ad hok, već moraju da budu dobro planirane. U poslednjoj analizi fiskalne strategije, pozivaju Vladu da započne reformu socijalnog sistema, koja bi pre svega bila usmerena na povećanje iznosa i ublažavanje kriterijuma za socijalna davanja.
"Mi smo u izveštaju ukazali na nekoliko stvari. Jedno je rešenje problema greške isključenosti, odnosno trenutno neki ljudi koji treba da primaju socijalnu pomoć zapravo ne dobijaju, i to se najbolje rešava boljim informisanjem građana o njihovim socijalnim pravima, ali takođe se može donekle upotrebiti i socijalna karta. Sa druge strane, takođe smo ukazali na mogućnosti da se relaksiraju određeni kriterijumi za dobijanje socijalne pomoći i to su najpre, dohodovne i imovinske kriterjiume“, objašnjava Lakićević.
Da je kupovna moć građana Srbije ugrožena, pokazuju i poslednji podaci Eurostata, prema kojima je Srbija po potrošnji prosečnog domaćinstva pri dnu lestvice, u poređenju sa zemljama Evropske unije.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.