<article>Navodi se da su, nakon što je Fiskalni savet završio analizu nacrta Fiskalne strategije za 2024. godinu, sa projekcijama za 2025. i 2026, i poslao Vladi Srbije svoje Mišljenje na nju, najviši državni zvaničnici na <a href="https://insajder.net/prenosimo/brnabic-racunajte-na-moju-ostavku">konferenciji za medije 7. juna</a> najavili znatne promene fiskalne politike mimo standardne budžetske procedure i planova iz Fiskalne strategije.Fiskalni savet je istakao da je stoga dopunio Mišljenje na Fiskalnu strategiju napomenama koje se odnose na ove poslednje promene.Podseća se da je najavljeno vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto od oktobra 2023. godine, vanredno povećanje plata od 5,5 odsto za deo zaposlenih u javnom sektoru od septembra 2023. godine, kao i isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti (oko 1,1 milion dece) koja bi trebalo da se realizuje 25. septembra 2023. godine. Uz ove, najvažnije i najveće promene, najavljene su i neke fiskalno manje izdašne mere poput izdavanja dodatnih 100.000 vaučera za turizam, državne intervencije na tržištu pekarskih proizvoda i drugo. Fiskalni savet navodi da će vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto trajno povećati budžetske izdatke za penzije za oko 350 miliona evra na godišnjem nivou. Jednokratno davanje po 10.000 dinara za decu mlađu od 16 godina koštaće oko 100 miliona evra, dok će vanredno povećanje plata u delu javnog sektora povećati godišnje rashode budžeta za zarade za oko 80 miliona evra (neto). Preostale nove mere fiskalne politike (vaučeri za turizam i drugo) koštaće zajedno oko 20 miliona evra, procenjuje Fiskalni savet.Zajedničko za sve pomenute mere je to da nijedna od njih nije bila predviđena nacrtom Fiskalne strategije na koju je Fiskalni savet dao Mišljenje, navodi Fiskalni savet."Prvi fundamentalni problem s novim merama je to što se vođenje fiskalne politike izmešta iz uređenog sistema upravljanja javnim finansijama. Vođenje fiskalne politike 'od danas do sutra' na osnovu diskrecionih odluka državnih zvaničnika predstavlja već veoma ozbiljan problem javnih finansija Srbije", ocenjuje Fiskalni savet.Dodaje se da ovakve mere nisu u duhu domaćeg zakonodavstva koje jasno prepoznaje potrebu da se fiskalna politika vodi na odgovoran, predvidiv i promišljen način. Prema mišljenju Fiskalnog saveta, vanrednim povećanjem penzija narušavaju se važeća fiskalna pravila koja jasno i odgovorno uređuju ovu oblast, što je ekonomski veoma opasno. "Iako veličina ovog vanrednog povećanja penzija nema težinu da neposredno ugrozi stabilnost javnih finansija, ovo povećanje principijelno je veoma opasno i samim tim neprihvatljivo", ističe se i dodaje da povećanje penzija ne sme da se određuje proizvoljno – već samo na osnovu objektivnih ekonomskih parametara koji uzimaju u obzir sposobnost domaće privrede da ih finansira. "Srbija, kao i druge uređene zemlje, ima u svom zakonodavstvu precizno definisana pravila za indeksaciju penzija (fiskalna pravila). Ta pravila se, međutim, ovim vanrednim povećanjem penzija grubo narušavaju", ocenjuje se.Fiskalni savet naglašava da se vanrednim povećanjem zarada u određenim delovima javnog sektora dodatno se unosi nered u neodgovarajući sistem zarada u javnom sektoru. "Jedan od najvećih i najdugotrajnih problema javnih finansija Srbije je neuređen sistem zarada i zaposlenosti u javnom sektoru. Iako je Vlada u prethodnoj deceniji više puta najavljivala da će ovaj problem rešiti uvođenjem jedinstvenog sistema platnih razreda i preciznim definisanjem potrebnog broja zaposlenih u svim delovima javnog sektora - ništa od ovog nije sprovedeno", navodi Fiskalni savet. Takođe, ponovno neselektivno deljenje novca građanima je ekonomski veoma štetna i socijalno neodgovorna politika, dodaje Fiskalni savet. "Neselektivna podela novca građanima Srbije može da dolije ulje na vatru visoke inflacije, a pritom nema kapacitet da ubrza privredni rast. Što je još gore, podsticanje rasta cena neodgovarajućim fiskalnim politikama moglo bi dodatno da ugrozi životni standard najsiromašnijih građana Srbije – pa se ova mera lako može pokazati čak i kontraproduktivnom iz ugla socijalne politike", ističe Fiskalni savet.Dodaje se da je uvođenjem novih mera, po svemu sudeći, "propuštena dobra prilika da se fiskalni deficit Srbije u 2023. spusti na oko ili ispod 2 odsto BDP-a, a u 2024. na ispod 1,5 odsto BDP-a, što je moglo primetno da uspori zaduživanje zemlje".Fiskalni savet zaključuje da u Mišljenju na Nacrt Fiskalne strategije zapravo Vladi preporučuje u osnovi suprotne fiskalne politike od ovih koje su sada najavljene.Opširnije u emisiji "Marker" u 18h na Insajder TV.Izvor: Insajder</article>

Navodi se da su, nakon što je Fiskalni savet završio analizu nacrta Fiskalne strategije za 2024. godinu, sa projekcijama za 2025. i 2026, i poslao Vladi Srbije svoje Mišljenje na nju, najviši državni zvaničnici na <a href="https://insajder.net/prenosimo/brnabic-racunajte-na-moju-ostavku">konferenciji za medije 7. juna</a> najavili znatne promene fiskalne politike mimo standardne budžetske procedure i planova iz Fiskalne strategije.
Fiskalni savet je istakao da je stoga dopunio Mišljenje na Fiskalnu strategiju napomenama koje se odnose na ove poslednje promene.
Podseća se da je najavljeno vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto od oktobra 2023. godine, vanredno povećanje plata od 5,5 odsto za deo zaposlenih u javnom sektoru od septembra 2023. godine, kao i isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti (oko 1,1 milion dece) koja bi trebalo da se realizuje 25. septembra 2023. godine.&nbsp;
Uz ove, najvažnije i najveće promene, najavljene su i neke fiskalno manje izdašne mere poput izdavanja dodatnih 100.000 vaučera za turizam, državne intervencije na tržištu pekarskih proizvoda i drugo.&nbsp;
Fiskalni savet navodi da će vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto trajno povećati budžetske izdatke za penzije za oko 350 miliona evra na godišnjem nivou.&nbsp;
Jednokratno davanje po 10.000 dinara za decu mlađu od 16 godina koštaće oko 100 miliona evra, dok će vanredno povećanje plata u delu javnog sektora povećati godišnje rashode budžeta za zarade za oko 80 miliona evra (neto).&nbsp;
Preostale nove mere fiskalne politike (vaučeri za turizam i drugo) koštaće zajedno oko 20 miliona evra, procenjuje Fiskalni savet.
Zajedničko za sve pomenute mere je to da nijedna od njih nije bila predviđena nacrtom Fiskalne strategije na koju je Fiskalni savet dao Mišljenje, navodi Fiskalni savet.
"Prvi fundamentalni problem s novim merama je to što se vođenje fiskalne politike izmešta iz uređenog sistema upravljanja javnim finansijama. Vođenje fiskalne politike 'od danas do sutra' na osnovu diskrecionih odluka državnih zvaničnika predstavlja već veoma ozbiljan problem javnih finansija Srbije", ocenjuje Fiskalni savet.
Dodaje se da ovakve mere nisu u duhu domaćeg zakonodavstva koje jasno prepoznaje potrebu da se fiskalna politika vodi na odgovoran, predvidiv i promišljen način.&nbsp;
Prema mišljenju Fiskalnog saveta, vanrednim povećanjem penzija narušavaju se važeća fiskalna pravila koja jasno i odgovorno uređuju ovu oblast, što je ekonomski veoma opasno.&nbsp;
"Iako veličina ovog vanrednog povećanja penzija nema težinu da neposredno ugrozi stabilnost javnih finansija, ovo povećanje principijelno je veoma opasno i samim tim neprihvatljivo", ističe se i dodaje da povećanje penzija ne sme da se određuje proizvoljno – već samo na osnovu objektivnih ekonomskih parametara koji uzimaju u obzir sposobnost domaće privrede da ih finansira.&nbsp;
"Srbija, kao i druge uređene zemlje, ima u svom zakonodavstvu precizno definisana pravila za indeksaciju penzija (fiskalna pravila). Ta pravila se, međutim, ovim vanrednim povećanjem penzija grubo narušavaju", ocenjuje se.
Fiskalni savet naglašava da se vanrednim povećanjem zarada u određenim delovima javnog sektora dodatno se unosi nered u neodgovarajući sistem zarada u javnom sektoru.&nbsp;
"Jedan od najvećih i najdugotrajnih problema javnih finansija Srbije je neuređen sistem zarada i zaposlenosti u javnom sektoru. Iako je Vlada u prethodnoj deceniji više puta najavljivala da će ovaj problem rešiti uvođenjem jedinstvenog sistema platnih razreda i preciznim definisanjem potrebnog broja zaposlenih u svim delovima javnog sektora - ništa od ovog nije sprovedeno", navodi Fiskalni savet.&nbsp;
Takođe, ponovno neselektivno deljenje novca građanima je ekonomski veoma štetna i socijalno neodgovorna politika, dodaje Fiskalni savet.&nbsp;
"Neselektivna podela novca građanima Srbije može da dolije ulje na vatru visoke inflacije, a pritom nema kapacitet da ubrza privredni rast. Što je još gore, podsticanje rasta cena neodgovarajućim fiskalnim politikama moglo bi dodatno da ugrozi životni standard najsiromašnijih građana Srbije – pa se ova mera lako može pokazati čak i kontraproduktivnom iz ugla socijalne politike", ističe Fiskalni savet.
Dodaje se da je uvođenjem novih mera, po svemu sudeći, "propuštena dobra prilika da se fiskalni deficit Srbije u 2023. spusti na oko ili ispod 2 odsto BDP-a, a u 2024. na ispod 1,5 odsto BDP-a, što je moglo primetno da uspori zaduživanje zemlje".
Fiskalni savet zaključuje da u Mišljenju na Nacrt Fiskalne strategije zapravo Vladi preporučuje u osnovi suprotne fiskalne politike od ovih koje su sada najavljene.
Opširnije u emisiji "Marker" u 18h na Insajder TV.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Fiskalni savet: Ukupni trošak novih mera 550 miliona evra

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation