Fiskalni savet upozorava: Javni dug nastavlja da raste, moraćemo da se zadužujemo (VIDEO)

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, rekao je pred skupštinskim Odborom za finansije da analize pokazuju da za Srbiju održivi reper, kojem treba da teži po pitanju javnog duga, iznosi 50 odsto u odnosu na dohodak zemlje, odnosno BDP-a.

I dok predstavnici vlasti uveravaju da nema mesta zabrinutosti jer je javni dug Srbije još uvek ispod 60 odsto BDP-a, što je propisani maksimum za zemlje EU, iz Fiskalnog saveta poručuju da isti kriterijumi ne mogu važiti i za ekonomiju Srbije. Jedan od razloga za povećanje javnog duga Srbije su i velika davanja tokom kovid krize.

„Tada se država zadužila skoro 6 milijardi evra i otuda taj porast duga. Deo toga je naravno veći, deo toga je bio opravdan kao podrška delu stanovništva i privrede, ali deo toga nije bio ciljan i naša je procena da je tu nekih skoro dve milijarde potrošeno više nego što je trebalo“, naveo je Petrović.

Predviđanja za 2023. godinu, prema ocenama Fiskalnog saveta, pokazuju da će Srbija još jednom morati značajno da se zaduži. Međutim, po višim kamatama nego ranije. 

Srbija će morati da se značajno zaduži iduće godine, objašnjava Petrović.

„Nekih četiri milijarde duga dolazi na naplatu, za to će se zadužiti da bi mogla da vrati. Dve do tri milijarde će biti vezano za deficite, to je s jedne strane, s druge strane Srbija ima već neke rezerve i zadužila se već u Emiratima, tako da neke tri do četiri milijarde evra će sigurno morati da se dodatno zaduži a kamatne stope su sada najmanje sedam ili osam odsto“, dodaje Petrović.

On ističe da su se javne investicije u prošloj godini povećale i da je to dobro, te da je to način kojim Vlada može da podstakne privredni rast. Ipak, kako kaže, budžet i završni račun trebalo bi da budu transparentniji.

„Neto-budžetske pozajmice koje su u 2021. iznosile 430 milion evra i to se u budžetu ne vidi šta je, evo sad ćemo videti da li će to da se izlista i pokaže u završnom računu za 21 godinu, ali i onda je potreban prosto istraživački rad da bi se otkrilo da je od tih 430 miliona 300 miliona je bilo za finansiranje uvoza gasa. Ako je to opravdana stvar ne vidim razloga zašto se to ne napiše jasno u toj stavci“, objašanjava.

Poslednja, ali ne i manje važna stavka, jesu izdaci za kazne i penali koje plaća država, za šta se iz budžeta daje oko 200 miliona evra godišnje. Prvi korak u budućnosti, kaže Petrović, bio bi da se javno predoči na šta je novac za te namene konkretno dat kako bi Skupština Srbije mogla da reaguje da se taj iznos smanji.

Ipak, poslednje vesti ne pokazuju da će se to i desiti. Mediji prenose da se za izgradnju toplovoda Obrenovac – Novi Beograd država zadužila u kineskoj Eksport-import banci za oko 164,6 miliona evra. Dodaju da kako radovi nisu počeli u dogovoreno vreme, država iz budžeta plaća penale na nepovučena sredstva koji dosežu blizu dva miliona evra.

Izvor: Insajder