Flešbek: Kako je Ovens na Olimpijskim igrama pomrsio konce Hitleru, kada počinje rivalstvo SSSR i SAD, kako je pobedio Kasijus Klej (VIDEO)
U Francuskoj su u toku 33. Letnje Olimpijske igre. Učestvuje 206. zemalja, a Pariz je po treći put u istoriji domaćin igara. Ovogodišnja sportska manifestacija se održava uz visoke mere bezbednosti, a Insajder u „Flešbeku“ podseća na neke od Olimpijada i ono što ih je obeležilo.
Los Anđeles, 1932.
Na održavanje igara je uticala tadašnja velika ekonomska kriza, koja je prepolovila broj učesnika – bilo ih je 1.408 iz 37 zemalja.
Igre je otvorio potpredsednik SAD Čarls Kertis i trajale su od 30. jula do 14. avgusta. Te godine je u ceremoniju proglašenja najboljih prvi put uvedeno pobedničko postolje i podizanje nacionalnih zastava.
Berlin, 1936.
Sportska manifestacija je te godine održana pod senkom narastajućeg nacizma, a pokušaji da se Nemačkoj oduzme održavanje ovog događaja ostali su bez uspeha. Igre je otvorio nemački kancelar Adolf Hitler.
Igre su održane od 1. do 16. avgusta. Učestvovalo je 49 zemalja, odnosno 4.066 sportista, i to u 19 sportova, a 134 disciplina.
Najuspešniji takmičar je bio američki atletičar Džesi Ovens, koji je osvojio četiri zlatne medalje. Iako je nemački kancelar želeo da na ovim igrama prikaže moć nemačkog naroda, Ovens mu je pomrsio konce.
London, 1948.
Bile su to igre za koje Nemačka i Japan nisu dobili poziv za učešće zbog njihove uloge u Drugom svetskom ratu.
Olimpijske igre su održane od 29. jula do 14. avgusta. Učestvovalo je 59 zemalja, 4.099 sportista, bilo je 17 sportova, odnosno 136 disciplina. Otvorio ih je kralj Džordž VI.
Na ovim igrama je svoj prvi olimpijski nastup imao legendarni atletičar Emil Zatopek iz Čehoslovačke. Osvojio je zlatnu medalju u trci na 10.000 metara, ali i srebrnu medalju na 5.000 metara.
Helsinki, 1952.
Na ovim igrama su debitovali sportisti SSSR, čime kreće njihovo olimpijsko rivalstvo sa Amerikom.
Igre su održane od 19. jula do 3. avgusta 1952. godine, uz učešće 69 zemalja i 4.952 sportista. Bilo je 17 sportova, tj. 149 disciplina. Sportski događaj je otvorio predsednik Finske Juho Pasikivi.
I na ovim igrama dominira Emil Zatopek, poznat i po nadimku „češka lokomotiva“ - osvaja tri zlatne medalje - na 5.000, 10.000 i u maratonu.
Rim, 1960.
Olimpijske igre u Italiji ostaju zapamćene, između ostalog, i po tome što je na njima učestvovao američki bokser Kasijus Klej, koji će kasnije postati poznat kao Muhamed Ali. Osvojio je zlato u teškoj kategoriji.
Igre su održane od 25. avgusta do 11. septembra. Učestvovale su 83 zemlje, 5.349 sportista u 17 sportova, a 150 disciplina. Otvorio ih je predsednik Italije Đovani Gronki.
Tokio, 1964.
Ovo su bile prve igre koje su održane u Aziji. Zapamćene su i po tome što je Japan svemu dao politički karakter, i to odlukom da poslednji nosilac plamena bude Jošinori Sakar, koji je rođen u Hirošimi na dan kada je na nju bačena atomska bomba.
Događaj u Japanu je otvorio car Hirohito, trajao je od 10. do 24. oktobra, učestovale su 93 zemlje, odnosno 5.140 sportista u 19 sportova, a 163 disciplina.
Te godine su novi olimpijski sportovi postali džudo i odbojka.
Meksiko Siti, 1968.
Prvi put na igrama učestvuje više od 100 zemalja. Igre u Meksiku se izdvajaju i po tome što su po prvi put održane na nadmorskoj visini većoj od 2.000 metara.
Otvorio ih je predsednik Gustavo Dijaz Orda, održane su od 12. do 27. oktobra. Učestvovalo je 5.530 sportista, a bilo je 20 sportova, odnosno 187 disciplina.
Minhen, 1972.
Svetska sportska manifestacija je ostala u senci terorističkog napada - palestinska teroristička organizacija "Crni septembar" otela je i ubila 11 izraelskih sportista. Od tada bezbednost sportskih takmičenja postaje prioritet prilikom organizovanja svih sportskih događaja.
Igre je otvorio predsednik Gustav Hajneman, trajale su od 26. avgusta do 11. septembra, uz učešće 121 zemlje i 7.123 sportista, u 195 disciplina.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.