<article><p>Tvrdnje da je neko pronašao sina, ćerku, brata ili sestru godinama se pojavljuju u medijima, najčešće bez potvrde nadležnih institucija, ali dovoljne da drugim roditeljima koji decenijama tragaju za decom daju nadu da će i njihova potraga imati isti epilog. Bile su potrebne decenije apelovanja i jedna presuda Evropskog suda za ljudska prava - reč je o slučaju Zorica Jovanović protiv države Srbije - pa da bude <a href="https://insajder.net/arhiva/vesti/usvojen-zakon-o-nestalim-bebama">usvojen takozvani Zakon o nestalim bebama</a>. Krajem 2019. godine, nadležni su tvrdili da su spremni da se suoče sa tim problemom.</p><p>"Naša država želi da zaštiti prava svojih građana i da se suoči s jednim od najtežih kršenja ljudskih prava koja su se desila u prošlosti uvažavajući sudbinu ovih porodica", rekla je Maja Gojković, tadašnja predsednica Skupštine Srbije krajem novembra 2019.</p><p>Zakon o nestalim bebama usvojen je nekoliko meseci kasnije, 29. februara 2020. Predvideo je formiranje Komisije u kojoj su predstavnici državnih organa i udruženja roditelja. Oni koji sumnjaju da su im bebe ukradene, pred predstavnicima institucija ponovo su pitali - šta se dogodilo sa njihovom decom. Tako je bilo samo u prvoj godini primene Zakona.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FGlby-N1iLtA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>"On je predviđao jednu vrstu vanparničnog postupka, šta to znači, to znači da roditelj zapravo podnosi jedan predlog da se utvrdi status i on je jedina stranka u tom postupku, a onda sudija koji zapravo nema nikakva istražna ovlašćenja zahteva od različitih institucija koje su dolazile u dodir s detetom, odgovore gde se zapravo nalazi telo deteta ukoliko je ono preminulo. Vrlo retko su sudije u ovim postupcima koji su roditelji pokrenuli dobili odgovore od institucija, čak i kada su kažnjavali institucije to se nije događalo. Vrlo retko su se svedoci pojavljivali, ako su roditelji navodili imena svedoka i to je dosta usporilo proces", rekla je Katarina Golubović iz Jukoma.</p><p>Prvi slučajevi nestalih beba u Srbiji datiraju iz 60-ih godina, a najviše ih je bilo 70-ih i 80-ih. Od Zakona se očekivalo da razjasni šta se desilo sa bebama koje su, kako tvrde njihovi roditelji, pod sumnjivim okolnostima proglašene mrtvim, bez umrlica i druge obavezne prateće dokumentacije. To se, međutim, nije desilo.</p><p>Iz Višeg suda u Beogradu u odgovoru Markeru navode da su od početka primene Zakona podneta 363 nova predloga roditelja za utvrđivanje statusa deteta, a da se radilo na ukupno 381 predmetu. Zaključena su 204 predmeta, a kod gotovo svakog trećeg (69) status nestalog deteta ne može da se utvrdi!</p><p>"Najčešće ukoliko je odgovora bilo jeste zapravo da ne može da se utvrdi status deteta i to je ono što smo mi prognozirali kao ishod ovih sudskih postupaka. Takođe, ovakav jedan ishod nije i primena presude Evropskog suda za ljudska prava zato što ona nalaže da Republika Srbija zapravo učini sve da se utvrdi status, a ne da jednim zaključkom da ne može da se utvrdi status zapravo okonča postupak i da kažemo stavi tačku na ovu priču", dodaje Golubović. </p><p>Tačka se stavlja i novčanom naknadom od 10 000 evra, koju je država u obavezi da isplati roditeljima u slučaju kada je zaključeno da status nestalog deteta ne može da se utvrdi. Roditelji novac ne žele, postupke uglavnom nastavljaju žalbom, obraćanjem Ustavnom sudu, a zatim i Evropskom sudu za ljudska prava.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Tvrdnje da je neko pronašao sina, ćerku, brata ili sestru godinama se pojavljuju u medijima, najčešće bez potvrde nadležnih institucija, ali dovoljne da drugim roditeljima koji decenijama tragaju za decom daju nadu da će i njihova potraga imati isti epilog. Bile su potrebne decenije apelovanja i jedna presuda Evropskog suda za ljudska prava - reč je o slučaju Zorica Jovanović protiv države Srbije - pa da bude <a href="https://insajder.net/arhiva/vesti/usvojen-zakon-o-nestalim-bebama">usvojen takozvani Zakon o nestalim bebama</a>. Krajem 2019. godine, nadležni su tvrdili da su spremni da se suoče sa tim problemom.</p>
<p>"Naša država želi da zaštiti prava svojih građana i da se suoči s jednim od najtežih kršenja ljudskih prava koja su se desila u prošlosti uvažavajući sudbinu ovih porodica", rekla je Maja Gojković, tadašnja predsednica Skupštine Srbije krajem novembra 2019.</p>
<p>Zakon o nestalim bebama usvojen je nekoliko meseci kasnije, 29. februara 2020. Predvideo je formiranje Komisije u kojoj su predstavnici državnih organa i udruženja roditelja. Oni koji sumnjaju da su im bebe ukradene, pred predstavnicima institucija ponovo su pitali - šta se dogodilo sa njihovom decom. Tako je bilo samo u prvoj godini primene Zakona.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FGlby-N1iLtA&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>"On je predviđao jednu vrstu vanparničnog postupka, šta to znači, to znači da roditelj zapravo podnosi jedan predlog da se utvrdi status i on je jedina stranka u tom postupku, a onda sudija koji zapravo nema nikakva istražna ovlašćenja zahteva od različitih institucija koje su dolazile u dodir s detetom, odgovore gde se zapravo nalazi telo deteta ukoliko je ono preminulo. Vrlo retko su sudije u ovim postupcima koji su roditelji pokrenuli dobili odgovore od institucija, čak i kada su kažnjavali institucije to se nije događalo. Vrlo retko su se svedoci pojavljivali, ako su roditelji navodili imena svedoka i to je dosta usporilo proces", rekla je Katarina Golubović iz Jukoma.</p>
<p>Prvi slučajevi nestalih beba u Srbiji datiraju iz 60-ih godina, a najviše ih je bilo 70-ih i 80-ih. Od Zakona se očekivalo da razjasni šta se desilo sa bebama koje su, kako tvrde njihovi roditelji, pod sumnjivim okolnostima proglašene mrtvim, bez umrlica i druge obavezne prateće dokumentacije. To se, međutim, nije desilo.</p>
<p>Iz Višeg suda u Beogradu u odgovoru Markeru navode da su od početka primene Zakona podneta 363 nova predloga roditelja za utvrđivanje statusa deteta, a da se radilo na ukupno 381 predmetu. Zaključena su 204 predmeta, a kod gotovo svakog trećeg (69) status nestalog deteta ne može da se utvrdi!</p>
<p>"Najčešće ukoliko je odgovora bilo jeste zapravo da ne može da se utvrdi status deteta i to je ono što smo mi prognozirali kao ishod ovih sudskih postupaka. Takođe, ovakav jedan ishod nije i primena presude Evropskog suda za ljudska prava zato što ona nalaže da Republika Srbija zapravo učini sve da se utvrdi status, a ne da jednim zaključkom da ne može da se utvrdi status zapravo okonča postupak i da kažemo stavi tačku na ovu priču", dodaje Golubović.&nbsp;</p>
<p>Tačka se stavlja i novčanom naknadom od 10 000 evra, koju je država u obavezi da isplati roditeljima u slučaju kada je zaključeno da status nestalog deteta ne može da se utvrdi. Roditelji novac ne žele, postupke uglavnom nastavljaju žalbom, obraćanjem Ustavnom sudu, a zatim i Evropskom sudu za ljudska prava.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Gde su nestale bebe - tri godine od zakona bez odgovora i odgovornih (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation