Glasovi Albanaca ključni u drugom krugu predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji, istog dana i parlamentarni
Parlamentarni i drugi krug predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji održavaju se istog dana - u sredu, 8. maja. Prema anketama, desničarska partija VMRO-DPMNE je u prednosti, a njihov kandidat Gordana Siljanovska-Davkova ostvarila je značajnu prednost u odnosu na aktuelnog predsednika Stevu Pendarovskog u prvom krugu predsedničkih izbora pre dve nedelje. Koliko vlada interesovanje za ove izbore, govori i podatak da je akreditovano 1.999 posmatrača, prevodilaca i stranih novinara, a polovina je iz inostranstva.
Siljanovska-Davkova je 24. aprila u prvom krugu izbora osvojila 363.085 glasova, a Pendarovski 180.499 glasova. Prvi krug predsedničkih izbora obeležila je mala izlaznost birača (48,38 odsto) - na glasanje je izašlo 828.402 birača od ukupno 1.814.317 upisanih u birački spisak.
U prvom krugu predsedničkih izbora, prema podacima Državne izborne komisije (KSHZ), Siljanovska-Davkova osvojila je 40,10 odsto glasova, dok je Pendarovski iz vladajuće Socijaldemokratske partije Makedonije (SDSM) osvojio 19,93 odsto glasova .
Kandidat koalicije Evropski front Bujar Osmani - koji dolazi iz stranke Albanske demokratske unije za integraciju (DUI) koja je bila u vladajućoj koaliciji sa SDSM - dobio je 13,36 odsto glasova, dok je Arben Taravari iz opozicione koalicije Vredi dobio 9,21 odsto glasova.
Pregovori počeli pre izbora
Ključnu ulogu u formiranju nove vlade i izboru predsednika, kao i na prethodnim izborima, će imati glasovi albanskog stanovništva, kojih u Severnoj Makedoniji ima oko 24 odsto.
Podsećamo, Siljanovska-Davkova je na poslednjim izborima 2019. godine izgubila u drugom krugu od Pendarovskog, koji je trijumfovao zahvaljujući glasovima Albanaca koji su mu pomogli da preokrene vođstvo kandidata VMRO iz prvog kruga izbora.
Međutim, ove godine moguće su promene. Prema rečima Ivice Bocevskog, političkog analitičara iz Skoplja, lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski u finišu izborne kampanje sastao se sa Arbenom Taravarijem, sa kojim je razgovarao o principima i mogućnosti buduće vladajuće koalicije.
"U Makedoniji postoji jedna ustavna konvencija. U svakoj vladi od 1990. godine, unutar vladajuće koalicije, nalazila se autentična stranka ili koalicija koja je dobila glasove makedonskih Albanaca“, za Insajder objašnjava Bocevski.
Prema njegovim rečima, potencijalno u novoj vladajućoj koaliciji, može da se nađe i lider pokreta "Znam" Maksim Dimitrijevski, koji trenutno obavlja funkciju gradonačelnika Kumanova.
S osvojenih više od 83.000 glasova, odnosno 9,26 odsto, Maksim Dimitrijevska je na trećem mestu makedonskog političkog bloka. Dimitrijevski je bio kadar socijaldemokrata (SDSM), ali se od njih otcepio pred lokalne izbore 2021, dok je stranka ZNAM formirana u novembru 2023.
Bugarska stopirala pregovore sa EU
Lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski odbija da prizna da je zvanični naziv zemlje Severna Makedonija, kako se zemlja zove od 2019. godine, što je bio grčki uslov za napredak Skoplja ka evroatlantskim integracijama. Promenu imena su sprovele socijaldemokrate (SDSM), koji su na vlasti u Makedoniji od 2017. godine.
Godinu dana nakon promene imena, Atina je uklonila blokadu i Severna Makedonija je primljena u NATO. Put ka EU, međutim, blokira Bugarska zbog sporova oko jezika i nacionalnog identiteta.
Vladajuća SDSM, tokom kampanje je zaigrala na kartu EU integracija. Oni su građane upozorili da će ishod izbora biti odlučujući za evropsku budućnost Severne Makedonije.
"Ovi izbori će praktično odrediti budućnost Makedonije, bilo da idemo ka progresivnom društvu, ka EU, ili da se okrenemo prošlim vremenima izolacije i etničkih sukoba", rekao je bivši premijer i lider SDSM Dimitar Kovačevski.
Vladajuća SDSM svoju političku budućnost zasniva na obećanju da su njeni lideri sposobni da deblokiraju pregovore o pristupanju EU i reše spor sa Bugarskom.
"Svaka vlast na Balkanu, kad gubi izbore i kad je jasno da dolazi promena, ima želju da glavni politički problem posmatra u nekom geopolitičkom kontekstu. Ipak, glavne teme su standard građana, kvalitet vladavine, korupcija. Što se tiče EU, nije upitan put prema EU, već je upitno kako tamo idemo. Razlika je oko tog bugarskog predloga, jer imamo susednu državu koja spori makedonski identitet, jezik i kulturu. Narod smatra da bi bilo previše da Makedonija prihvati ovaj predlog koji je na stolu", za Insajder kaže Ivica Bocevski.
Podsećamo, Sofija je odbila da podrži otvaranje pristupnih pregovora između Skoplja i EU dok Severna Makedonija ne prizna malobrojnu bugarsku manjinu u svom ustavu. Socijaldemokrate su pokušale da unesu amandmane na Ustav. Međutim, oni nisu uspeli da obezbede potrebne dve trećine glasova, jer se tome usprotivila opoziciona VMRO-DPMNE.
Veliki broj stranih posmatrača
Za drugi krug predsedničkih i parlamentarnih izbora akreditovano je ukupno 1.999 posmatrača, prevodilaca i stranih novinara, od kojih je najviše domaćih - 1.078.
Kako prenose mediji u Skoplju, akreditovano je 770 stranih posmatrača, za čije potrebe je angažovano 85 prevodilaca. Prema podacima Državne izborne komisije, za izveštavanje o izborima akreditovano je 66 stranih novinara.
Misija za praćenje izbora OEBS/KDILjP akreditovala je 410 posmatrača, 14 stručnjaka i 31 prevodioca. Parlamentarna skupština OEBS-a (PS OEBS) akreditovala je 138 posmatrača, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Skoplju – 68 i 33 prevodioca, Parlamentarna skupština Saveta Evrope – ad hok komisiju za posmatranje predsedničkih izbora u Makedoniji – 33 posmatrača i 20 prevodilaca, Inicijativa za dijalog i demokratiju Silba 30, Evropski parlament – 12, dok je Izborna komisija tzv. Kosova akreditovala 13 posmatrača.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.