Glavni most u Kosovskoj Mitrovici, opet u fokusu Srba i Albanaca (VIDEO)

Posle rata 1999. francuski kontigent Kfora preuzeo je kontrolu nad severnim delom Kosova i Metohije. Jedan od prvih punktova postavili su na glavnom mostu u Kosovskoj Mitrovici. To je sprečilo veće međuetničke sukobe, koji su bili skoro svakodnevni, kao i pokušaje Albanaca da masovno uđu u severni deo grada i proteraju Srbe. Most su branili i takozvani čuvari mosta, čiji je jedan od predvodnika bio Oliver Ivanović. Posebno kritično bilo je 2004. kada su Albanci nasilnim putem pokušali  da pređu most. Tako je počelo martovsko nasilje, kada je u severnom delu grada ubijeno dvoje ljudi. Za "Marker" o trenutku konačnog odvajanja sevrnog i južnog dela grada, govori Milica Andrić Rakić iz nvo "Nova društvena inicijativa":

 "Početkom 2000. u februaru desio se čitav niz nasilnih incidenata, koji je počeo granatiranjem jednog autobusa, koje se faktiči prenelo na međuetničko nasilje u Mitrovici, kada je i došlo do tog konačnog odvajanja grada.  Iako je i 1999. ta razlika postala jasna, ipak su ti događaji iz 2000. bili ključni za to mentalno i fizičko razdvajanje grada, i jako je, da kažem, potentan taj simbol za zajednicu. Na most se misli kada se kaže "Jer odavde nema nazad“, što je jedan od poznatih grafita u severnom delu Kosovske Mitrovice. I zaista on predstavlja, psihološki jako bitan simbol odbrane odnosno pokušaja da se odupre proterivanju.“  

Stalne punktove Kfora zamenili su pripadnici karabinjera i Kosovske policije. 2012. Srbi su postavili barikadu kod glavnog gradskog mosta, koja je uklonjena dve godine kasnije. Lokalna vlast severnog dela grada, koju su činili uglavnom Srbi, odlučila je da na mostu postave žardinjere sa tujama. Proglašen je Park mira, koji je dogovorom u Briselu iz 2015. uklonjen, i započeta je obnova mosta. Incidenata je bilo manje, ali su se i dalje dešavali u blizini mosta:

 "Mislim da je u dobroj meri, vrlo je malo pozitivnih ishoda briselskog sporazuma, ali taj jedan je povećao međuetničku interakciju između Srba i Albanaca, prvenstveno onih delova društva koje je radilo u pravosudnom sistemu, gde smo imali zgrade suda i tužilaštva na obe strane grada i morali su često da prelaze most. U velikoj meri se to relaksiralo. Postalo je vrlo normalno čuti albanski jezik u severnom delu grada, i srpski u vrlo limitiranom delu južne Mitrovice, koji je vrlo blizu mosta.“ Kaže Andrić Rakić.

Na 150 metara od glavnog mosta postoji još jedan koji je stalno otvoren i za pešake i za vozila, koji svi koriste, i koji ne čuvaju pripadnici policijskih i vojnih snaga. Zašto je onda neophodno da se za vozila otvori glavni most, kako to traži Skupština opštine Severne Mitrovice i zašto se, sa druge strane, Srbi tome protive?

"Ovaj trenutak sada je možda najlošiji u poslednjih deset godina, da se uopšte razmatra otvaranje mosta. Bilo je daleko boljih prilika za tako nešto, relaksiranije u smislu međuetničkih odnosa. Zaista ne vidim, kako sada to može da se desi, a da ne izazove veliki strah i revolt zajednice. To je nešto što zaista mora da bude na nivou zajednice, što mora da se osigura da je zajednica spremna za jedan takav potez. To nikako ne može da bude političko pitanje, kojim će da se trguje u dijalogu.“

Misija Kfora poručuje da pitanje otvaranja mosta za saobraćaj mora da se reši kroz politički dijalog. Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak smatra da nije pravo vreme za otvaranje mosta. 

Izvor: Insajder