Godinu dana od početka najvećeg talasa ruske emigracije u Srbiju (VIDEO)

Moskovljanin Stefan Kazarjan prvi put je posetio Srbiju 2017. godine, a pet godina kasnije ona mu je postala novi dom. Nekoliko nedelja posle početka rata u Ukrajini, odlučio je da napusti Rusiju i agenciju za organizovanje koncerata preseli u Beograd.

"Nisam imao iluzije kako će početak rata uticati na muzičku industriju, ali i na nas, jer smo već dugo bili pod pritiskom vlasti. Tu je i pitanje viza koje nam je ograničilo broj zemalja u koje možemo da odemo. Obavio sam nekoliko telefonskih razgovora i u Beogradu smo bili za nedelju dana, gde smo naišli na veliku podršku", izjavio je za Marker Stefan Kazarjan, vlasnik "Connected Agency".

Rezultati su tu - za oko godinu i po, njegova agencija organizovala je više od 40 muzičkih događaja u Srbiji i regionu - u toku su pripreme za festival Čejndžover, sledećeg meseca u Beogradu, na kojem nastupa 70 izvođača iz cele Evrope.

Kazarjan nije jedini koji se ovde snašao. Većina ruskih emigranata, pre svih oni koji su zaposleni u informatičkoj industriji, uspeli su za godinu i po da reše pravni status u Srbiji. Međutim, kako kaže sagovornik Markera, više od 90 odsto Rusa koji se bave kulturom još nemaju boravišne dozvole.

"Često nas upoređuju sa ruskim emigrantima koji su pre 100 godina došli u Jugoslaviju. Ti ljudi su ostavili veliki uticaj u kulturi - arhitekte, muzičari, slikari... Međutim, razlog za to je odluka kralja koji im je legalizovao status. Zbog toga su oni ostali u Jugoslaviji i ovde stvarali. Danas je drugačija situacija, muzičari, slikari i drugi umetnici iz Rusije ovde žive ilegalno, a ostaju ovde jer nemaju kuda da odu", naveo je Kazarjan.

Većina Rusa je iznenađena kada shvate da srpski i ruski jezik i nisu tako slični. Drugačiji utisak ima trinaestogodišnji Lev Alejnikov iz Moskve, koji je ove godine školovanje nastavio u Beogradu.

"Srpski nije previše težak za mene, jer su ruski i srpski slični. Učim ga sad i naučiću ga. Imam neke prijatelje koji su došli u Beograd i isto su u sedmom razredu, ali ne idu sa mnom u školu. Svi se trude da mi pomognu – i učitelji i učenici. Mislim da je srpska škola bolja nego ruska, više mi se sviđa, ne postoji neka striktna forma za učenike", izjavio je za Marker Lev Alejnikov.

"On je pohađao moskovsku školu onlajn kad smo ovde došli. Najpre sam mislila da je to moja greška, da je izolovan i da nema kontakta sa Srbima, ali ovog septembra kada je napokon krenuo u školu razumela sam da je sve bilo u redu, jer se on sada oseća jako dobro. On je samouveren, ponosan što govori srpski bolje nego ja i jako brzo ga uči. Mislim da je jako dobro da daš sebi vremena da shvatiš šta je oko tebe, kakva je ovo zemlja, kakav je ovo grad. I onda da kreneš u školu", rekla je Julia Trizna, majka Leva Alejnikova.

Deca su ga, kaže, odlično primila, iznenadio ga je smenski sistem, ali mu prija što ima manje domaćih zadataka nego u Rusiji. Prema poslednjim dostupnim podacima s kraja prošle godine – osnovnu i srednju školu u Srbiji pohađa najmanje 500 državljana Ruske Federacije.

Izvor: Insajder