Goraždevac: Jedan u nizu zločina bez kazne, "u nedostatku dokaza“

Zajedničko gotovo svim zločinima nad Srbima na Kosovu i Metohiji u poslednjih četvrt veka jeste da se ne znaju ni ubice, ni nalogodavci.

Mesec i po posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, 23. jula 1999. godine, ubijeno je 14 Srba iz sela Staro Gracko u Opštini Lipljan, dok su žnjeli pšenicu na svojim njivama. Tadašnji šef Unmika Bernar Kušner izjavio je da će počinioce izvesti pred lice pravde, bez odlaganja.

Osam godina kasnije, 2007-me godine, Unmik policija je uhapsila Mazljuma Bitićija zbog sumnje da je učestvovao u tom masakru, ali je posle dva meseca pušten, usled nedostatka dokaza.

Februara 2001-ve godine, u selu Livadice kod Podujeva, dignut je u vazduh prvi autobus iz konvoja u kojem su bili raseljeni Srbi, koji su iz Niša krenuli u Gračanicu, na Zadušnice. Poginulo je 12 Srba,
a više od 40 njih je ranjeno.

Sedam godina kasnije, 2008-me godine, za taj zločin je osuđen Fljorim Ejupi na 40 godina zatvora, ali ga je Apelacioni sud u Prištini oslobodio, zbog nedostatka dokaza. Zbog umešanosti u zločin bilo je privedeno još troje Albanaca ali su pušteni pre presude, takođe zbog nedostatka dokaza.

Juna 2003. u Obiliću je ubijena tročlana srpska porodica, u svojoj kući, koju su počinioci posle ubistva zapalili. Unmik je tada ponudio 50 hiljada evra za informacije o počiniocima. Do danas, niko nije odgovarao.

Glavni i odgovorni urednik RTV KiM iz Čaglavice Goran Avramović kaže za Insajder da su svi ti zločini, i ono što je usledilo, doveli do potpunog nepoverenja Srba u međunarodnu zajednicu i Prištinu.

"Razni policijski, vojni i ostali zvaničnici godinama su obećavali da će ’prevrnuti svaki kamen’ kako bi se počinioci pronašli, ali su sve najtragičnije epizode ostale bez epiloga: Livadice, Staro Gracko, Goraždevac, 17. mart 2004. godine... Ni slučajevi koje su policija i pravosudni organi doveli do kraja nisu ubedili žrtve u dostupnost pravde za sve. Podsetiću da su za brutalnu egzekuciju mladića Dimitrija Popovića u centru Gračanice bili optuženi Aljbert Krasnići i Ljabinot Gaši iz Prištine. Tada maloletni Krasnići je osuđen na devet i po godina zatvora, a Gaši je oslobođen krivice. Pouzdano znam da su Srbi sa raznih instanci predstavnicima međunarodnih misija na Kosovu i Metohiji tokom godina prenosli poruku da neće biti poverenja u njihov rad ukoliko mnogobrojni ’mirnodopski’ zločini ne budu rasvetljeni. Međutim, to se nikada nije dogodilo ", kaže za Insajder Goran Avramović.

Od dolaska međunarodnih vojnih, policijskih i civilnih predstavnika u okviru misija Kfora, Unmika i Oebsa, odnosno od kraja juna 1999. godine, počinjeno je više zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji.

Pretnjama i prebijanjima, ne zna se broja. Sve je to doprinelo i iseljavanju.

"Nedostatak jasne državne politike za Kosovo i Metohiju i njeno isključivo reakciono, a nikada proaktivno delovanje, fenomen prodaje zemlje, 17. mart 2004. godine, Banjska, institucionalni i svi drugi pritisci na Srbe koji su dolazili i dolaze iz Prištine, lako se mogu pročitati i kao poruka "idite odavde, Kosovo nije vaše“. Život omeđen ubistvima, pritiscima sa svih strana i gotovo svakom zamislivom vrstom neslobode jeste život ispod granice ljudskog dostojanstva i potpuno je razumljivo da ima mnogo ljudi koji su od njega odustajali tokom vremena, tražeći mir i sreću na drugom mestu. Ukoliko se broj Srba na Kosovu i Metohiji u dogledno vreme približi onom koji može da se smatra statističkom greškom, biće vrlo zanimljivo videti reakciju međunarodne zajednice. Najmanje jedan njen deo i danas često i rado javno govori
o Kosovu kao multietničkom društvu svih njegovih građana“, kaže za Insajder glavni i odgovorni urednik RTV KiM iz Čaglavice, Goran Avramović.

Izvor: Insajder